Ras_Mejer

RAS MEJER – OTAC FILMSKE EROTIKE

Zbog superiornog tretiranja žena na filmu dobio je epitet feminističkog autora

 

Autor: Vladimir Đurđić

 

Kada se rodite u Kaliforniji jasno je da, ukoliko ste željni slave, film na ovaj ili onaj način postane prvi izbor. Tako je mislio i Ras Albion Mejer. Rođen u godinama neposredno posle Prvog svetskog rata, Ras je prvo u ruke uzeo 8 milimetarsku filmsku kameru, a potom je kao mnogi mladi Amerikanci otišao u Drugi svetski rat.

Legenda ili ne, tek gospodin Mejer je često isticao da je na francuskom ratištu upoznao čuvenog pisca Ernesta Hemingveja, koji je tokom druženja otkrio da Ras nikad pre toga nije spavao sa ženom! Budući da je i pisac bio veliki hedonista, ponudio se da u bordelu mladom ratniku platu prostitutku, a ovaj je, izgleda proročki, izabrao devojku sa velikim grudima.

Filmska karijera Rasa Mejera počinje 50-ih godina prošlog veka. Radio je kao fotograf na snimanjima visokobudžetnih filmova, ali je želeo da radi i u časopisu Playboy. U tu svrhu fotografisao je svoju prvu suprugu Iv Mejer, no vlasnik magazina Hju Hefner je odbio te foto-radove. 

Niskobudžetni golišavi prvenac „The Immoral Mr. Teas“ Mejer snima 1959. godine. Projekat je koštao samo 24 hiljade dolara, a zaradio je više od milion zelenih novčanica i to u nezavisnoj distributerskoj mreži širom Amerike. Takav rezultat ga je promovisao u (nezavisnog) kralja golotnije na velikom ekranu! Tokom narednih godina „kralj golotinje“ je realizovao dvadesetak filmova, ali je prvi veći uspeh ostvario filmom „Faster Pussycat! Kill! Kill!“ (1965.), a ostvarenjem „Vixen“ (1968.) je lagano otvorio vrata Holivuda.

Ono što ga je u tom trenutku izdvajalo od proseka je činjenica da je bio kompletan autor filmova – od scenarija i režije do montaže, nije pravio previše kompromisa i to su mnogi primetili. U njegovim filmovima je uz golotinju i mnogo nasilja, žena praktično bila jedan tip superheroja, što je bilo sasvim suprotno dotadašnjim standardima i američkoj kinematografiji. Da stvar bude zanimljivija odnosom prema ženskim likovima i pričama Mejer je praktično dao autentičan američki odgovor na evropske art filmove. Naravno, ismevanje moralističkih stereotipa je u kombinaciji sa autentičnim filmskim izrazom dovelo do toga da mnogi smatraju da je Mejer praktično stvorio sopstveni žanr razbijajući tabue. Zbog superiornog tretiranja žena na filmu dobio je čak i epitet feminističkog autora.

 

 U DOLINI LUTAKA

 

Ključni događaj Mejerove karijere zbio se 1969. godine, kada su ljudi iz studija Fox posle uspeha filma „Goli u sedlu“ Denisa Hopera odlučili da pruže šansu sineastima koji imaju sličan ili totalno drugačiji odnos prema pokretnim slikama. Uvideli su da takav novi pristup može doneti brdo para. U grupu novih spadao je Mejer, koji je dobio priliku da režira „Beyond the Valley of the Dolls“ (1970.) nastavak hita „Valley of the Dolls“. Tu je prvi put sarađivao sa filmskim kritičarem Rodžerom Ebertom, scenaristom i dobitnikom Pulicerove nagrade. Uspeh je izgleda bio neminovan. Film je ostvario dobar boxoffice skor (uloženo 900.000 uz zaradu od 9 miliona dolara), ali i sjajan utisak na one koji u sedmoj umetnosti traže nešto neobično i vredno.

Ipak, usledio je relativan neuspeh filma „The Seven Minutes“ (1971.) gde je Mejer „iskočio“ iz svog faha radeći sumornu priču. Nekoliko godina kasnije vraća na teren gde se najbolje osećao – autorski pristup erotici i golotinji.

RasMejer_filmografija

Možda je najupečatljiviji naslov „Supervixen“ (snimljen 1976. godine, a prikazan na TV Politici pre dvadesetak godina kao „Superlisice“) iz poslednje faze „kralja golotinje“, koji je sa bužetom od 100.000 zaradio 17 miliona dolara. Poslednji igrani film „Beneath The Valley of Ultra-Vixens, Up!“ realizovao je krajem sedamdesetih, a iz tog perioda je i zanimljiva epizoda koja nije privedena kraju. Naime, zbog nedostatka novca 1977. godine film o čuvenom engleskom punk bendu Sex Pistols pod nazivom „Who Killed Bambi?“ Mejer nije realizovao.

Suma sumarum, kad gledamo Mejerova ostvarenja deluje kao da je išao ispred svog vremena, jer su tipovi likova iz njegovih filmova danas, doduše malo prepakovani, postali dominantni na velikom ekranu. Njegova opsesija velikim ženskim grudima koja se videla u delima bila je zapravo autorski pečat, a ponekad je za svoje filmove angažovao i žene na početku trudnoće upravo zbog obima grudi!

Ženio se tri puta, a živeo je nevenčano i sa meksičkom starletom i glumicom Kiten Natividad, koja je igrala u njegova poslednja dva filma. Na Mejerovu dušu idu i otkrića nekoliko lepotica koje su kasnije napravile osrednje karijere u Holivudu. Nekoliko godina pred kraj života objavio je trotomnu autobiografiju zanimljivog naziva „A Clean Breast“ (Čiste grudi), a ubrzo posle toga je ustanovljeno da je oboleo od alchajmerove bolesti. Govorilo se i da je bio suvuše samoživ da bi imao decu, i da nije bio pažljiv partner, i da je čudak – ali ko bi to znao! Ono što je istina, a što mnogi ne spore je da je posedovao specifičan smisao za humor, da je sarkazam pretvarao vešto u satiru, kao i da je mu je estetika bila urođena, što su najbolje znali fanovi njegovih filmova.

Čovek koji je erotiku uveo na velika vrata u američke bioskope i koji je bio, kako je sam govorio, opčinjen i očaran ženskim grudima umro je, kakve li ironije, od upale pluća 2004. godine u Holivudu. Na grobu Rasa Mejera ispisane su dve sentence: „Kralj golotinje“ i „Drago mi je što sam to radio“! Mnogi fanovi njegovih filmova širom sveta samo potvrđuju reči ispisane na njegovoj večnoj kući.

 

-30-

 

Ostavite odgovor