Zandarmerija_na_paradi_ponosa

KOLIKO KOŠTA PARADA PONOSA?

Izgleda da je ovaj teatar apsurda, takozvana “Parada ponosa”, zaista pomogao samo vlasti da se „kurči“ svojim velikim uspehom, da dobije pohvale od diplomatskog kora, a da pri tome pošalje poruku opoziciji da se ne šali da bilo šta pokuša

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Danas smo preživeli još jednu manifestaciju pod nazivom „Parada ponosa“. Ne bih da se opredeljujem ni za, ni protiv njenog održavanja, ali kao građanin želim samo da primetim neke činjenice vezane uz nju. O njima treba dobro razmisliti – šta znače i kako postupati ubuduće.

Demonstracija sile od strane svih rodova policije je bila zastrašujuća, pa izgleda da je to bio odlučujuci faktor da ne bude gotovo nikakvih incidenata. Ne samo da je bila osigurana šaka LGBT aktivista (i diplomata koje su im se pridružile), već je zbog parade koja je trajala sat vremena na mikro-lokaciji u centru, veći deo šireg centra Beograda bio stavljen u vanrednu situaciju koja je trajala 5-6 sati. Da je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. godine tako čuvao vlast i sprečavao demonstrante, od prevrata ne bi bilo ništa! Očigledno je da je sadašnjem režimu zaista stalo do vlasti toliko da nije smelo da se desi iznenađenje bilo koje vrste. A zastrašujući efekat toliko nagomilanih „robokapova“, helikoptera, cepelina, „hamera“, oklopnih vozila, vodenih topova i drugih sredstava je, valjda, bio uperen ne prema mogućim izgrednicima iz redova navijača ili desničarskih organizacija, već prema bilo kome ko se usudi da se digne protiv naše sposobne, vredne, talentovane i bogomdane vlasti.

Iz svega se jasno videlo da LGBT populacija za svoju godišnju manifestaciju može da regrutuje tek par stotina ljudi (uključujući novinare koji ih prate i diplomatski kor koji ih podržava) – a njihovi ostrašćeni oponenti su zaista mnogobrojniji – mere se možda sa par hiljada. I jednih i drugih sve skupa (mada me neće voleti ni jedni ni drugi zbog stavljanja na istu gomilu) nije bilo brat bratu više od tri do četiri hiljade. Rekao bih „tresla se gora, rodio se miš“.

Ali kome to zaista treba? Izgleda da je ovaj teatar apsurda zaista pomogao samo vlasti da se „kurči“ svojim velikim uspehom, da dobije pohvale od diplomatskog kora, a da pri tome pošalje poruku opoziciji da se ne šali da bilo šta pokuša. Na žalost, lideri LGBT populacije ovde ne uspevaju da nametnu svoju agendu, već samo da na indirektan način podrže ovu vlast. Servirali su režimu, što se kaže, keca na desetku! To je, po meni, totalni poraz ideje njihovog ili bilo čijeg aktivizma.

Na kraju bih hteo da kao poreski obveznik postavim pitanje koliko košta angažovanje tolike sile i tehnike? Da zanemarimo pravo na normalan život svih ostalih građana Beograda koje je bilo suspendovano na više sati. Podaci o ceni te i takve manifestacije koji se daju realno iskazati, treba dostaviti recimo Evropskoj Uniji – pa da oni pošto podržavaju takvu manifestaciju daju donaciju u te svrhe. Ili u svrhu uštede budžeta (koji od Vlade zahteva MMF), možda takvu manifestaciju visokog rizika (a male realne koristi ili štete) treba organizovati u Beogradskoj Areni. Tamo bi sasvim komotno mogli da stanu i LGBT aktivisti i njihovi oponenti – da manifestacija koja svakako treba da se dešava – bude održana u jednom kontrolisanom i definisanom ambijetu. LGBT aktivisti bi u tom slučaju mogli da stave u opticaj karte za one koji podržavaju i za one koji se protive – a policija (sa mnogostruko manjim brojem ljudi i angažovanom tehnikom) bi mogla da iskontroliše skup. Uz mere bezbednosti koje se sprovode u Areni, bili bi sigurni da neće biti uneti noževi, pištolji, eksplozivne naprave, flaše i drugi opasni predmeti.

Ali, čini se da su sve strane uključene u ovu manifestaciju u sadejstvu i podjednako krive za farsu koju gledamo godinama. Svima je potreban publicitet! LGBT hoće da pomoću ove situacije izigrava večitu žrtvu, desničari hoće uprkos svojoj malobrojnosti da ostave utisak snage, a vlast takođe svoje delovanje zasniva na publicitetu. Prava virtuelna realnost, po meri naroda koji prosto guta reality TV. Milić Vukašinović, nekada legenda YU rock i narodne muzike, a danas istinski heroj reality programa, jednom je rekao: „Napiši da je Milić govno, ali stavi na naslovnu stranu“.

 

5 Comments

  • IBJ kaže:

    Meni se nameće jedno zanimljivo pitanje: kako to baš sada nije bilo ni najmanjeg pokušaja otpora Paradi? Ni nenasilnog (o nasilju ne želim ni da razmišljam)? Ne bih rekao da je pre par godina, kad je razbijen centar Beograda, bilo mnogo manje policije. Sećate li se još onih militantnih operacija iz više pravaca kojima je komandovano iz nekakvog neformalnog “štaba” koji nikad nije razotrkriven?

    Al’ tada behoše “žuti” – “(evro)izdajnici” i “lopovi”, a sad su “naši”, “(evro)patriJoti” i “pošteni”.

    E to je ono što me istinski brine, taj podzemni fluid međusobnih simpatija koji struji između sadašnjeg režima i desničaskih falangi, glumatanje (dopada mi se taj izraz) evropskog “naprednjaštva”, uz istovremeno cinično radikalsko namigivanje sa porukom: “de, strpite se još malo, znate nas vi…”. Ko će uistinu jurišati na građane Srbije kad kap prelije čašu? Policija? Hmmm… brat Andrej bi o tome imao šta da kaže…

    Ja ni za tren nisam poverovao u reformisane radikale, a vi?

  • Predrag kaže:

    Pozdrav autoru, ali očigledno je da ili ne razume suštinu stvari ili namerno plasira određeni ugao gledanja. Prvo što se tiče pitanja iz naslova koloko košta parada, isto bismo mogli upitati koliko košta zbrinjavanje izbeglica sa bliskog istoka? Pravo pitanje bi bilo zašto imamo izbeglice, odnosno, zašto parada toliko košta? Tražeći odgovor na ovakva pitanja može se dovći do zanimljivih saznanja.
    Drugo, kada autor predlaže Arenu za mesto okupljanja, kaže: ,,Tamo bi sasvim komotno mogli da stanu i LGBT aktivisti i njihovi oponenti – da manifestacija koja svakako treba da se dešava – bude održana u jednom kontrolisanom i definisanom ambijetu.” Što se tiče ove ideje nadam se da se autor šalio, jer bi me jako iznenadilo da neko ovo razmatra kao ozbiljnu ideju. Međutim, nije to da li je ovo autor mislio ozbiljno ili ne najzanimljivije. Najzanimljivije u celom tekstu je način na koji autor predlaže hipotetički skup dveju strana. Možda bismo onda mogli na sličan način posavetovati Srbe u Hrvatskoj kako da se reši problem u vezi sa ćiriličnim tablama u Vukovaru. Neka se lepo okupe na najvećem stadionu jedni i drugi. Srba tamo mnogo vise od toga nije ni ostalo. Cirka 3-4 zvezdine Marakane. A pošto ni povodom parade se ne okupe svi gejevi niti ovi drugi, valjda bi tamo jedan stadion bio taman. Čak i kada bi se rasprodalo više nego za Merlina, s tim bi se na tome završilo, svakodnevene aktivnosti građana se ne bi remetile i građani Vukovara bi mogli da nastave sa svojim životima kao i pre ,,parade” na stadionu, kao da se ništa nije ni desilo.
    Baš me jeste li drugačiji i hoćete li objaviti ovaj komentar.

    • urednik Srdjan D. Stojanović kaže:

      Postovani, ja svakako plasiram svoj nacin gledanja na problem – inace ne bih pisao. Vase je da se slozite sa njim ili ne, da ostanete nemi ili da otvorite diskusiju kao sto radite. Demokraticnost naseg medija ne treba da dokazujem – jer Vase cenjeno misljenje objavljujemo (u celosti, bez skracivanja). Juce kada sam tekst pisao pitao sam se (i svoju publiku) koliko kosta “Parada ponosa”. Danas je taj podatak izneo premijer – navodno oko 800,000 Evra. Samo nije rekao sa koje budzetske linije je ta cifra placena – mozda sa one koja je za podrsku nevladinom sektoru. Licno mislim da je to neovlasceno i nesavesno trosenje budzeta za “Paradu apsurda” – kada dobro znamo da u budzetu nema para za mnogo hitnije i bitnije stvari kao sto je lecenje bolesne dece u inostranstvu kada nema alternative u domacem sistemu zdravstva, ili da ne pominjem izbeglice – ne ovaj talas iz Azije i Afrike, vec nase sunarodnike sa Kosova i Hrvatske. Prosudite sami! A ispravno ste osetili moj cinizam (a ne salu) u stavljanju LGBT aktivista i njihovih oponenata pod isti krov Beogradske Arene… Glumataju aktivisti LGBT, glumataju desnicari, pa nije ni cudo sto je modus operandi politicara glumatanje. AV je kralj te discipline! Krajnji zakljucak (moj) je da ovakvom narodu sa ovakvom vladom tesko da ima leka!

      • Predrag kaže:

        Zahvaljujem se autoru na odgovoru. I u potpunosti se slažem da je lečenje dece preče od bilo koje parade, preče od bilo čega zapravo, to retko ko da bi sporio. Međutim, ovde se ne radi o tome da se odlučimo šta je preče. Na primer, preče bi bilo završiti koridor 10 i osavremeniti prugu uz njega, ili bar deo nje, nego praviti autoput preko planina koji spaja Niš-Prištinu-Tiranu. Ovaj drugi ima političku, ali ne i ekonomsku opravdanost.
        Sa druge strane ako se radi o nekim elementarnim građanskim pravima, ili ne mora da ih zovemo pravima -dovoljno je da se postavimo ljudski, bratski, komšijski, i ako kažemo -u redu je sve to, ali imamo i prečih stvari, mislim da je to pogrešno postavljanje. Jer ako problem lično nas ne dotiče uvek možemo naći nešto preče i što nam se čini bitnije, a oni koji žive u tom problemu njima je najpreče ili jako bitno.
        A što se tiče tih 800 000 evra za jednu paradu godišnje, istom analogijom možemo onda pitati -zar je to najveći problem u zemlji, je li to ono što državu najviše košta i da li bismo trebali prvo to da rešavamo u ovoj zemlji?
        Verovatno bismo trebali rešavati sve što možemo, jednu po jednu stvar. Sramota je za Srbiju što se, navodno, nema para za bolesnu decu. Koliko je to miliona evra godišnje i koja je to kap u moru? Jedno društvo ne može se spustiti još puno ispod toga. A što se troškova parade tiče, evo jednog hipotetičkog scenarija koji, izeđu ostalog, dosta redukuje i troškove. Zamislite da se proglasi da će u jednom ćošku u parku trajati parada LGBT osoba, samo trajno. Tokom cele godine ovo mesto bi bilo dostupno da se se pomenute osobe okupljaju, druže, pripremaju razne sadržaje. Na početku, kao i kada je reč o ovoj paradi, bilo bi prisutno mnogo policije, veliki broj novinara i nemaa medija koji o tome ne bi izveštavao. A sada zamislite zainteresovanost kako meseci prolaze… Osim statistički beznačajnog broja građana, kao i u bilo čemu drugome, ko bi se još bavio time i koga bi bilo briga? Što bi narod rekao, svakog čuda tri dana.
        I što bi rekla arapska poslovica -psi mogu da laju, ali karavan će proći.
        Ne zaboravimo da se ti ljudi vole.

  • Izvrsna analiza poremecenih vrednosti u drustvu.

Ostavite odgovor