OGLEDALO KRIMINALNE DRŽAVE

Posvećeno Svetlani Đurđević Lukić: OGLEDALO KRIMINALNE DRŽAVE

Pripadnici policije i tužilaštva uporno ne poštuju zakone i sopstvene pravilnike o radu i krše poslednje ljudsko pravo koje je Svetlana Đurđević Lukić imala – pravo da se (ne)čovek koji joj je oduzeo život pravično kazni. Ne vredi ništa, a čak cinično zvuči što je ljudska bezbednost bila lajt motiv celokupnog Svetlaninog rada kao novinara, istraživača i aktiviste. Čini se da je njena tragična smrt samo isuviše dobro ogledalo u koje jedna kriminalna, upropašćena, za građane opasna i primitivna država jednostavno odbija da se pogleda.

 

 

Autori: Dr Dragan Lukić i Srdjan D. Stojanović

 

Pre skoro dva meseca, 24. septembra 2017. navršila se godina dana od tragične smrti Svetlane Đurđević Lukić. Bila je direktorka Centra za istraživanje javnih politika, magistar političkih nauka sa londonskog University College, nekadašnja urednica političke rubrike nedeljnika NIN, saradnik brojnih domaćih i inostranih medija, istraživač u Institutu za spoljnu politiku i ekonomiju i majka dvoje dece. Krenula je to veče da mentorki odnese ukoričenu verziju svoje doktorske teze. Prilikom prelaska ulice na pešačkom prelazu udario ju je autobus javnog prevoza kojim je upravljao izvesni S. M. Gradski autobus na liniji br. 81L je vlasništvo firme UnaCop.

Prema zapisniku koji je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (potpisan od službenika „Živanović – Lazić“) na licu mesta uzeta je izjava od vozača i urađen je alko test. Zatim su ga poslali na dodatni alko test na VMA. Nije uzeta izjava niti jednog svedoka koji je možda nešto video (iz autobusa ili sa ulice). Nije nam poznato da je skinut i jedan snimak sa sigurnosnih kamera koje pokrivaju tu raskrsnicu. Na autobusu nije očitan tahograf to veče. O nezgodi je obavešten dežurni zamenik javnog tužioca Trećeg OJT u Beogradu Bojana Savović, koja se izjasnila da se protiv vozača S. M. podnese krivična prijava nadležnom tužilaštvu.

Iako su Svetlanine povrede odmah okarakterisane kao teške telesne povrede (prelom lobanje i akutno krvarenje u mozgu), a u pitanju bio profesionalni vozač koji je takve povrede naneo pešaku koji je na zeleno svetlo prelazio ulicu na pešačkom prelazu, nepoznato je kako vozač nije zadržan u pritvoru. Od tog dana mu se gubi svaki trag, bar što se tužilaštva tiče. Svetlana je i pored truda hirurškog tima obližnje Zemunske bolnice, preminula sledećeg jutra, ne dolazeći svesti.

Tri puta je S. M. pozivan u tužilaštvo radi davanja izjave i on se sva tri puta na poziv nije odazvao. I posle svega toga u julu 2017. godine nije raspisana poternica za njim. Zamenica javnog tužioca ponovo ponavlja ceo proces, iako on nije na označenoj adresi. Nezvanično nam je saopšteno da su prezauzeti sa tužbama protiv nasilnika u porodici. To nas posebno boli, jer se koristi kao izgovor u Svetlaninom slučaju, koja je deo svoje profesionalne karijere posvetila borbi protiv nasilja i nelegalnog oružja. Ni ovaj ponovljeni proces dovođenja na svedočenje od (duga) četiri meseca nije uspeo. Sada se navodno čeka izveštaj policije da S. M. nije na adresi gde nije bio ni pre šest meseci.

Iako je od tada prošlo više od godinu dana nije ni pokrenut, a kamoli okončan bilo kakav sudski postupak kojim bi se krivac za ovu smrt kaznio. Da bi se ovakvi slučajevi sankcionisali, neki bi rekli da je potrebno suštinski menjati zakon o saobraćaju – ali ne „kozmetičkim“ promenama koje su aktuelne ovih dana. Ali nisu u pitanju dobri ili loši zakoni! U pitanju su celokupni društveni odnosi gde okrivljeni može da ne odgovara za svoj zločin.

To je jedan metastazirani kancer države gde njene institucije ne funkcionišu – zbog nečije bahatosti, nemara, neznanja, prikrivanja ili (zle)volje – uprkos postojećoj zakonskoj regulativi. Zato, nemojmo se zavaravati da neka Evropska Unija traži od Srbije da prilagodi svoje zakone takozvanim „evropskim standardima“. Srbija ima (na papiru) sasvim adekvatne zakone – ali ih ne sprovodi. To je suština problema koji Srbija ima ne sa Evropskom Unijom, već sama sa sobom. A tiče se života i smrti njenih vlastitih građana.

Ili je tragično izgubljeni život nedovoljan razlog da država i njeni organi učine nešto da zaštite svoje građane i kazne ovakve vozače? S obzirom da postupak nije ni počeo, ovaj vozač verovatno i dalje radi na istom radnom mestu, a možda baš Vašu decu vozi u školu. Napominjemo da je nedavno vlada Velike Britanije usvojila predlog izmene zakona tako da se doživotnom kaznom mogu kazniti i ubice u saobraćaju. Takve se kazne odavno primenjuju u Nemačkoj. Pripadnici policije i tuzilaštva uporno ne poštuju zakone i sve pravilnike o radu i krše poslednje ljudsko pravo koje je Svetlana imala – pravo da se (ne)čovek koji je joj je oduzeo život pravično kazni. Ne vredi ništa, a čak cinično zvuči što je ljudska bezbednost bila lajt motiv celokupnog Svetlaninog rada kao novinara, istraživača i aktiviste. Čini se da je njena tragična smrt samo isuviše dobro ogledalo u koje jedna kriminalna, upropašćena, za građane opasna i primitivna država jednostavno odbija da se pogleda.

One Comment

  • mirko362015 kaže:

    Eh da je to samo Svetlana, ali gledajuci program na Srbskoj TV “DOSIE” cela drzva je koruptirana u svim slojevima drzavnih i lokalnih vlasti. Policija kao osnov ustavnog uredjenja da zastiti svakog gradjanina kao sto je slucaj u svim normalnm zemljama EU. Srbija nije drzava koja ima ustavni system da be mogla da zadovolji kriterijume “normalne” drzave.

Ostavite odgovor