Peking_vojna_parada

PARADA U PEKINGU – DEMONSTRACIJA NOVE MOĆI

Umesto jednog glavnog rivala (Rusije) koga je prerano otpisala, SAD se sada suočavaju sa nastankom multipolarnog sveta. Kina svoj status najveće azijske sile to jasno demonstrira.

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Impresivna vojna parada u Pekingu, prisustvo i sadejstvo najmnogoljudnijih zemalja sveta, pokretanje Azijske infrastrukturne banke (BRIKS banke), strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom – demonstriraju neskrivene ambicije Kine da postane globalna sila. Unipolarni svet, uspostavljen 1989. godine urušavanjem Sovjetskog Saveza, definitivno više nije na mapi. Umesto jednog glavnog rivala (Rusije) koga je prerano otpisala, SAD se sada suočavaju sa nastankom multipolarnog sveta. Kina svoj status najveće azijske sile to jasno demonstrira.

U nastojanju da ubrzaju prodor na globalnom nivou, kineski zvaničnici su po prvi put, neobazirući se na protivljenja sa Zapada, prikazali impresivnu vojnu moć. Nove vojne tehnologije (posebno jedinstvene balističke rakete – takozvane „ubice nosača aviona) stavljaju Sjedinjenim Američkim Državama do znanja da je njihova do sada nedodirljiva mornarica itekako ranjiva.

Sem vojne moći, i ekonomija Kine paralelno se promoviše u globalnim okvirima. Predstavljen je plan za unapređenje konkurentnosti putem podsticanja inovacija i podizanja efikasnosti. Poseban akcenat bačen je na saradnju sa drugim državama, pre svega sa azijskim divovima, kao i na činjenicu da je prosečna mesečna plata radnika u kineskim fabrikama u 2014. godini bila 2.832 juana (457 dolara), što je 11,6% više u odnosu na godinu dana ranije.

Kineska privreda sada je i službeno najveća na svetu. Kineski bruto društveni proizvod (BDP), prema pokazatelju pariteta kupovne moći (PPP), iznosi 17,632 triliona dolara. Američki BDP, po istoj metodologiji, iznosi 17,416 triliona dolara. Kineska ekonomija je tako po prvi put prestigla konkurentsku američku, objavio je MMF. Narednih godina taj odnos u korist Kine dodatno će se povećati, predviđaju finansijski analitičari.

Ipak, brže bolje, vodeće rejting agencije (bazirane u SAD i Velikoj Britaniji), objavile su da je kineska ekonomija „tigar od papira“, te da je ukupan kineski dug 282 posto BDP-a. Poređenja radi, dug Nemačke je 74,4 %, Francuske 97,5%, SAD 103%, Japana 245 %. U našoj javnosti najpoznatiji je dug Grčke od oko 168,8%, a ni Italija nije daleko sa 135,1 %.

Kada banka Goldman Saks kaže da dug Kine iznosi 282% od BPD, previđa se sitnica da to nije državni dug, već ukupan dug – lokalnih vlasti, banaka, drugih finansijskih institucija, hipotekarni krediti (građani za nekretnine) i privrede. Ta cifra obuhvata domaće i strane poverioce, ali ono što je najvažnije, to nema nikakve veze sa javnim dugom. Ako bi se na taj način iskazivali podaci o zaduženju, dug Velike Britanije bi iznosio čitavih 1024%. Zašto neko kreira ovakvu iskrivljenu sliku? Nije jasno ni zašto Zapadni mediji prenose ovakve alarmantne, ali netačne vesti. Očito je reč o nameri da se pokaže da ne postoji alternativa postojećem poretku, naslonjenom na petrodolar, dok je koncept slobode informisanja samo još jedna ideološka „batina“ kojom se po potrebi etiketiraju rivali.

Kina dakle stoji odlično, ne samo kada je reč o državnom dugu, nego i u kategorijama hipotekarnih kredita – građani su manje zaduženi nego u zapadnom razvijenom svetu, a i u bankarskom sektoru, koji je ispod proseka zaduženosti. Najveća razlika između zaduženosti razvijenih Zapadnih ekonomija i Kine (pored njenog neuporedivo manjeg državnog duga) jeste u tome što su klasična privredna preduzeća zadužena znatno više od onih na Zapadu. Razlika je u tome što su ta preduzeća sa Zapada u finansijskom (špekulativnom) sektoru, a kineska su pre svega u proizvodnji. Druga razlika je u tome što u Kini postoji veliki obim stranih investitora u realnom sektoru, pa deo tog duga zapravo otpada na kompanije u vlasništvu stranaca. Kina nije prezadužena, niti za to postoji rizik.

U kom segmentu kineske privrede se može govoriti o prezaduženosti? U delovima koji spadaju pod lokalne vlasti. Vlada Kine je lokalnim vlastima već odobrila nove kredite po znatno manjim kamatama, pa će im na taj način omogućiti da servisiraju svoje obaveze – naravno za deo duga za koji su tražili i dobili odobrenje. Drugi deo duga će poverioci morati da naplaćuju iz fiktivnih kompanija, pa kako im bude.

Mnogo se piše i o slomu kineske berze. Govori se o intervenciji Narodne banke Kine, ali se iznosi podatak koji nema veze sa slomom. Navodno, intervenisano je sa 200 milijardi dolara. Netačno! Intervenisano je sa 50 milijardi dolara, i to samo u domaćoj valuti. Dakle nisu dirane devizne rezerve koje su, uzgred, 3.690 milijardi dolara.

O kakvoj privredi i potencijalu je reč, dovoljno je istaći da među 500 najvećih kompanija na svetu 106 je iz Kine, 128 iz SAD i 54 iz Japana. Broj kineskih kompanija povećan je za šest ove godine.

alibaba

„Alibaba Group“ – najvrednija svetska kompanija u 2015. godini

Među 500 najvećih kineskih kompanija i dalje je veći broj državnih nego privatnih, ali raste broj privatnih. Najbolji pokazatelj je kinesko investiciono-trgovinsko čudo „Alibaba Group“ – najvrednija svetska kompanija u 2015. godini, a osnovana je 1999.

Važno je napomenuti da je porez na dodatu vrednost (PDV) u Kini šest, tri za mala i četiri procenta za srednja preduzeća. Prosek na Zapadu je 20%. Mikro preduzeća su sasvim oslobođena ovog poreza, a u njih spadaju firme koje imaju godišnji prihod do 46.000 dolara . Porez na dobit preduzeća je 25%, a za mikro preduzeća 10%.

U ilegalnim bankarskim tokovima u Kini je otkriveno oko 67 milijardi dolara. U toku je nova kampanja, što dokazuje da postoji veliko crno tržište koje se mora saseći. Ipak kinesko crno tržište u poređenju na primer sa američkim, ruskim ili italijanskim je „malo dete“.

Veštački obarajući cenu energenata i zlata, sve u nameri da se oslabe ekonomije zemalja-izvoznika Rusije, Venecuele ili Irana, zapadni stratezi su nepovratno uterali stotine milijardi dolara u kineske džepove! Jer ne treba posebno pominjati da je Kina najveći svetski uvoznik energenata. Kako god, ekonomski jaka Kina proizvela je i moćnu armiju, koja je celom svetu pokazala novo, odlučno lice najveće azijske sile – uprkos bojkotu Zapada.

 

One Comment

  • Danilo kaže:

    Moram da izdvojim:
    “PDV u Kini šest, tri za mala i četiri procenta za srednja preduzeća. Prosek na Zapadu je 20%. Mikro preduzeća su sasvim oslobođena ovog poreza, a u njih spadaju firme koje imaju godišnji prihod do 46.000 dolara .
    Razlika je u tome što su ta preduzeća sa Zapada u finansijskom (špekulativnom) sektoru, a kineska su pre svega u proizvodnji.”

    Pametnom dovoljno.

    Odličan tekst.

Ostavite odgovor