OPASNE VEZE

OPASNE VEZE

Pre nekoliko dana Muamer Zukorlić izabran je za predsednika skupštinskog odbora za obrazovanje i nauku. Da nije tužno, bilo bi smešno. Na ovo važno mesto nije izabran neki univerzitetski profesor, neko ko je zaista posvetio život nauci i ko je izveo generacije valjanih studenata i naučnika. Pored činjenice da MZ ništa ili ama baš ništa nije postigao u naučnom i akademskom svetu, još više šokira izbor „sveže preobraženog“ verskog lica u sekularnoj državi. A sve pod opravdanjem da je ovo država svih njenih građana i da se poštuju manjinska prava i još po neka budalaština

 

Aida_Corovic_za-Vreme_je

 

 

Autor: Aida Ćorović

 

 

 

Nisam verovala da ću se ikada u bilo čemu saglasiti sa Muamerom Zukorlićem, ali ovde javno priznajem da sam sada saglasna. Doslovce! Dakle kada on kaže da se na obrazovanju gradi budućnost, da je važno krenuti sa utvrđivanjem tog temelja, jer sve što nam se danas dešava je posledica lošeg obrazovanja – ja potpisujem krvlju!

Godinama, ne, decenijama tvrdim da je obrazovanje u Srbiji tretirano kao poslednja rupa na svirali. Da je namerno, sistematski i vrlo promišljeno unakažavano i upropašćavano, da su resorno ministarstvo, uglavnom, vodili najgori i da je političkim elitama koje su se smenjivale poslednjih desetleća odgovaralo takvo invalidno obrazovanje. Jer je, naprosto, proizvodilo invalidne građane. I saglasna sam, bez zadrške sa Zukorlićem kada tvrdi da je ovo što nam se danas dešava posledica lošeg obrazovanja.

Zato se i pitam šta on, kog đavola, traži na čelu skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku. Jer kud ćeš boljeg i očitijeg primera da je „nešto trulo u državi Danskoj“, tojest da on, odnosno njegov izbor na čelo tog odbora, samo govori da je sve u Srbiji postalo obesmišljeno i upropašćeno.

Da cela priča dobije još ogavniju crtu, potrudio se sam MZ svojom patetičnom izjavom da je život posvetio nauci! Doduše, verovatno je ovaj “čuveni naučni pregalac” mislio na istu posvećenost na koju je mislio i onaj skaradni pajac Mića Jovanović (Megatrend – John Naisbitt University), gladeći svog ružičastog Rols Rojsa jednom i silikonsku devojčicu drugom rukom.

OPASNE VEZE - Fakultet za islamske studije

Nekako kapiram da su Muki-Zuki, Mića i slična bratija baš istinski posvetili živote nauci, jer im je to mešetarenje naukom i obrazovanjem, ta nemoralna trgovina ljudskim kapitalom, donela lepe parice. Jednostavno, ljudi su napravili preduzeća koja se bave trgovinom diplomama, uvideli da su gomile mladih nezaiteresovane da uče, ali su zato obrnuto proporcionalno zainteresovani za zaposlenja koja država plaća našom zajedničkom lovom – i iskoristili su svoju šansu. I eto valjanog biznisa! Ne treba ih kriviti zbog dobro unovčene ideje – sve dok ima ovaca ima i šišanja. Roditelji plaćaju za svoju „obdarenu“ decu – poneki ispit se i položi, uči se i po cela dva, tri dana – malo li je na ovu skupoću? I očas posla eto završenog fakulteta, pride master i doktorat! Sve se može kada se dobro plati – što bi rekla stara kineska poslovica… Možda nije sasvim neumesno (a vrlo je indikativno) da na ovom mestu kažem kako MZ godinama nosi nadimak Don Orljeone – Orljeone, po selu Orlju u kome je rođen, a sve drugo… Pa, povežite sami!

Da nije suviše tužno, bilo bi smešno – da na ovo važno mesto nije izabran neki univerzitetski profesor. Sigurna sam da ih ima – ja znam najmanje jednog koji u ovom skupštinskom sazivu odgovara takvom opisu. Neko ko je zaista posvetio život nauci i ko je izveo generacije valjanih studenata i naučnika.

Pored činjenice da MZ ništa ili ama baš ništa nije postigao u naučnom i akademskom svetu, još više šokira izbor „sveže preobraženog“ verskog lica u sekularnoj državi. A sve pod opravdanjem da je ovo država svih njenih građana i da se poštuju manjinska prava i još po neka budalaština. Pošto je Muamer Zukorlić relativno nov u ovim ljudsko-pravaškim temama, može mu biti oprošteno lupetanje i fulanje – jer se poštovanje manjinskih prava, posebno prava etničkih manjina, ne ogleda u ostvarenju bilo čijih ličnih ambicija i interesa, već u stvaranju sveopšte društvene klime u kojoj će ustavom zagarantovana prava uživati svi pripadnici svih manjinskih zajednica.

Ovo otrcano i neumesno paradiranje i pozivanje na poštovanje različitosti, naravno, izostaje sa njegove strane kada treba opljuvati „onog drugog“ – baš kao u situaciji oko izbora Abdulaha Numana za novog beogradskog muftiju. To je čovek koji je pre nekoliko decenija prešao iz hrišćanstva u islam i celim svojim bićem i delovanjem predstavlja sve najuzvišenije što može jedna religija da bude. Dirigovani medijski nasrtaji na Numana imaju prepoznatljivo tipičan „modus operandi“. Oni koji prate dešavanja u Sandžaku znaju „tehnologiju“ kako se mediji i portali pod kontrolom Zukorlića obračunavaju sa neistomišljenicima. Nimalo tolerantno, surovo i krajnje uvredljivo povlače se po blatu imena ljudi koji su se na bilo koji način našli na putu ostvarenja Zukorlićevih ciljeva.

Takođe, ne sme se izgubiti iz vida da je ovaj „zmijski svlak“ – navodno skidanje verske uniforme – stopostotna blasfemija, koja više liči na palanački vodvilj, nego na ozbiljan politički promišljen gest. Formalni, ali svakako teatralni odlazak iz verskog polja delovanja deo je igre koja je započela istog trenutka kada je Zukorlić počeo sa „otopljavanjem“ odnosa sa trenutnom političkom garniturom na vlasti, sa „iskrenim četnicima“ – kako ih je u to vreme nazvao.

Godinama unazad mnogi od nas su ukazivali na neprihvatljivost mešanja verske i političke funkcije i neohodnost da se Zukorlić opredeli za jednu od njih – a što je on uvek i sa podsmehom odbijao. Ovoga puta takva sugestija, očito, došla je sa mesta koji se ne sme i ne može odbiti. Zukorlić se javno odriče svoje verske funkcije i ulazi u političku arenu, iz koje, u ovom turnusu, uzima ne preterano veliki broj glasova i dva poslanička mesta.

Međutim, ono što nije mnogo vidljivo za srpsku javnost jeste činjenica da on i dalje ostaje jedini, neprikosnoveni i ključni čovek Islamske zajednice (IZ) u Srbiji – a da je sve ostalo farsa. Uostalom, IZ u Srbiji je već duži niz godina svedena na privatno preduzeće Muamera Zukorlića. Iznenadila bih se da je drugačiji odnos moguć. Dakle, mimikrirani muftija, verski lider, u odeći civila odlučuje o obrazovanju koje će biti po meri svih građana! U sekularnoj državi… I da budemo načisto – istu reakciju bih imala da se radi o bilo kom drugom verskom licu, jer smatram da bez obzira na kapacitete pojedinaca, lične afinitete ili njihovo odsustvo, institucije moraju biti iznad toga. Na žalost, Srbija takvu vrstu institucionalnih reformi skoro da nije ni započela…

Zukorlic_ante_portas

Zukorlić ante portas

Posle svega rečenog, ne preostaje ništa drugo nego da se zapitamo koje to kvalitete ima Muamer Zukorlić? Ili, tačnije – šta ga je preporučilo za ovu važnu funkciju? Šta je to SNS prepoznao kao najmanji zajednički imenitelj, osim Zukorlićevog imanentnog „koalicionog potencijala“ i manijakalne potrebe da se ugura u strukture vlasti? Smatram da je u ovom slučaju od suštinske važnosti izlistati ko i šta dobija ovakvom kombinatorikom, odnosno ko u ovaj „brak iz računa“ donosi kakav miraz.

Deo koji se odnosi na Zukorlića je manje-više jasan – njegove namere, šta god on izjavljivao u medijima, su jasne kao kristal. Naime, on je od kada je postao (sandžački) Glavni  muftija, kada je osetio sve blagodeti takvog položaja, nije prezao da sve što može stavi pod svoju „šapu“ i strpa u svoj džep. Za to mu je, na žalost, uvek bio potreban patronat aktuelnog prvog čoveka u državi – pa je Zukorlić morao da savlada sve tehnike šlihtanja vladaru. Kao prilježna udavača nudio se svima – od Miloševića, preko Đinđića, Koštunice, Tadića i sada do Vučića – i čini se da je konačno našao „ženika“ koji prepoznaje vrednost miraza ove „pešterske mlade“.

Univerzitet, koji mu je ishitreno dao Zoran Đinđić, nije uspeo da pozicionira i postavi na noge, pa do danas skoro ni jedan departman nema akreditaciju. To znači da diplome koje su date tokom ovih godina nisu validne! Ako grešim, molim one koji se ozbiljnije bave obrazovanjem da isprave moj pogrešni utisak! Slučajno znam da je dokumentacija koja je jednom prilikom podneta Akreditacionoj komisiji bila traljava, neprofesionalno urađena, ispisana malo ćirilicom, malo latinicom (prepisivalo se, prepisivalo, ali loše – sedi, pao si ispit).

Pored toga, činjenica je i da je nastavni kadar uglavnom, prilično „tanak“ i da potiče iz Zukorlićevog svojatansko-prijateljsko-poltronskog miljea. Na ovaj univerzitet se mahom upisuju studenti koji nisu uspeli na državnim univerzitetima i da izlaze sa (ne)znanjima koja su poražavajuća za sve. Naravno da u svemu ima izuzetaka, pa se i ovde može naći i po neki dobar student i još bolji profesor – no to su primeri koji potrvđuju pravilo.

Ono što je bio moj argument u prepirci sa pokojnim premijerom Đinđićem je da će se sa lošim obrazovanjem u Sandžaku betonirati osrednjost, samoizolacija i mogućnost da ovim regionom doživotno vlada neki autoritarni politikant. To stoji i sada! Muamer Zukorlić je primer kako se to radi i mora mu se priznati da je napravio ozbiljnu finansijsku imperiju na Potemkinovom selu koje nosi naziv „Internacionalni univerzitet“.

Drugi aspekt ovog aranžmana leži u činjenici da Muamer Zukorlić i Islamska zajednica u Srbiji poslednjih godina nemaju svojih veroučitelja u osnovnoj i srednjoškolskoj nastavi, te da su veroučitelji svakako važan mehanizam za uspostavljanje pune kontrole nad situacijom u Sandžaku. Zukorlić godinama i ne krije da stvara jednu vrstu svoje lične džamahirije u kojoj će kontrolisati sve – od tokova novca, do ličnih života svojih podanika. I potpuno je jasno koliko je postavljanje veroučitelja iz redova Islamske zajednice Srbije zapravo klip u točkovima Zukorlićeve zahuktale mašinerije.

Sada kada se „ljubi u usta“ sa dosadašnjim i budućim predsednikom Vlade Srbije i kada je postavljen na važnu poziciju, nemam ni trunku sumnje da će uraditi sve da situaciju okrene u svoju korist. Smeniće veroučitelje iz „neprijateljskog“ tabora i na taj način odseći praktično jedinu „žilu“ kojom se IZ Srbije još drži u životu. Poznajući ga, uradiće to osvetoljubivo, nemilosrdno i neljudski. Onako kako se svetio svim svojim neistomišljenicima i bivšim prijateljima koji su se drznuli da ukažu na nepravdu.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, odnosi se na sveukupnu sliku koju ovaj čovek godinama gradi o sebi. A ona je, u najmanju ruku sramotna. Premalo je prostora i nije ovde tema da se opisuju sve nepodopštine, prostakluci i siledžijstva koje Muamer Zukorlić sa svojim bliskim okruženjem godinama seje oko sebe. Ali se u najkrećem mora reći ko je i kakva je osoba koja se od pre neki dan nalazi na mestu predsednika Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije.

OPASNE VEZE - MUFTY

Bez daljnjeg, vrlo inteligentan, ali dominantno nemoralan, bahat, primitivan i netolerantan, čovek koji vozi preskupa kola na čijim tablicama piše „MUFTY“, okružen do zuba naoružanim telohraniteljima, sklon da maltretira i nasrće na saradnike koji se drznu da budu neposlušni. Mizogin, sa neskrivenim tendencijama da potčinjava i zloupotrebljava žene, beskrupulozan u nameri da Islamsku zajednicu pretvori u ličnu prćiju, a da ljude oko sebe smatra svojim vlasništvom i potrošnom robom. Naravno, nemam iluzije da se oko bilo kog narodnog poslanika, pa bio on i na čelu nekog od skupštinskih odbora traži moralna podobnost – ali u slučaju Muamera Zukorlića se nešto više pažnje skreće samo po sebi.

Međutim, ono što celoj ovoj priči daje čudan ton, kako reče Đole Balašević, jeste onaj deo jednačine koji definitivno svima nama ostaje nepoznat i odnosi se na interes stranke na vlasti i njenog prvog čoveka. Matematički i činjenično gledano, Zukorlićeva „specifična težina“ u ovom trenutku ne daje ama baš nikakav razlog da mu se podilazi na ovakav način. Šta dakle može biti tas na vagi, ili šta je razlog zbog čega je Aleksandar Vučić rešio da sada prigrli Don Orljeonea? Glasovi i uticaj među Bošnjacima u Sandžaku svakako ne. Jer i na ovim poslednjim parlamentarnim, lokalnim, kao i na izborima za Nacionalne savete manjina Zukorlić je osvojio nešto preko 10% – što je, priznaćete, prilično jadno, ako se ima na umu sa koje pozicije je išao u kampanju. Uticaj u međunarodnoj zajednici, odnosi sa arapskim zemljama ili Turskom, kontakti sa investitorima – svakako ne.

Situacija je u potpunosti obrnuta – ali ovom prilikom neću načinjati tu temu, jer bi mi za nju bila potrebna omanja knjiga. Da to nisu možda odnosi sa bošnjačkom dijasporom? Imate na You Tube, pogledajte! Meni to više liči na reketiranje, a i broj ljudi prisutnih na donatorskim večerama sasvim sigurno nije razlog Vučićevom iznenadnom ushićenju Zukorlićem.

Ili je to možda oprobani recept kako da se sandžački „enfant terrible“ drži na uzdi? Da mu se malo vlasti i on odustane od pravljenja problema. Uostalom to je toliko puta deja vu – a i to nisu neki problemi. Ruku na srce – po neka bombastična izjava kojoj mediji daju neuporedivo veći značaj od onoga što jeste, šačica „medreslija“ koji marširaju u uniformama i koji nevoljno moraju da slušaju, u suprotnom lete iz škole, desetak pokrivenih devojčica u TV rijalitiju? Ne pije vodu, ne zvuči ubedljvo, pa to nikako ne mogu biti razlozi.

Dakle, ostaje jedino moguće i po svoj prilici tačno – da za sve postoji neki dublji i ozbiljniji razlog, ili razlozi za dogovor. Nije mi namera da dajem odgovor na ovo pitanje, ali bih pokušala da bacim malo svetla na neke „podzemne vode“ ovog aranžmana i tako podstaknem sve nas da promišljamo o ovom, ali i brojnim sličnim odnosima i „opasnim vezama“ na kojima ova država počiva.

Budući da sam godinama, spletom okolnosti, imala kontakte s različitim bezbednosnim strukturama, novinarima, međunarodnim „igračima“ i/ili bivšim saradnicima raznih službi mogle su se čuti priče, pa čak i tvrdnje o Zukorlićevoj navodnoj povezanosti sa trgovinom oružjem, pa čak i narkoticima, o trgovini uticajem ili o lokalnim dilovima čiji je cilj uzurpacija imovine, poput slučaja u Novopazarskoj banji ili zgradi u kojoj se nalazi Fakultet za islamske studije.

OPASNE VEZE - MZ i AV

Prošle godine, posle kamenovanja Aleksandra Vučića u Potočarima počele su da kruže priče (iz dosta dobro obaveštenih izvora) da je to namešteni incident i da je Zukorlićev čovek od poverenja imao zadatak da izvrši „egzekuciju“. Naime, premijerovi savetnici su procenili da je to jedina „win-win“ situacija u kojoj će on biti pobednik i pred međunarodnom zajednicom, ali i pred svojim biračkim telom i podržavaocima – jer će se pojaviti na tom skupu i istovremeno biti žrtva bošnjačkih nacionalista. Postoji, takođe i veoma opskurna priča vezana za „Aferu helikopter“, koja dovodi u vezu Zukorlića, Vučića i njegove ministre – ali bih iznošenjem takve priče u javnost izložila opasnosti neke nedužne ljude, što mi nikako nije cilj. A možda je jednostavno i na kraju krajeva, sve ovo samo nagrada Zukorliću za višegodišnju poslušnost izvesnim strukturama koje u državi vedre i oblače…

Nema dokaza koji mogu potkrepiti ove i slične priče i neka ovo što sam napisala ostane na nivou trača – ali će moj cilj biti u potpunosti ostvaren već samom činjenicom da sam neke ljude pokrenula na razmišljanje da postavljenje Muamera Zukorlića za Predsednika Odbora za obrazovanje ima najmanje veze sa obrazovanjem, a mnogo više su deo slagalice „opasnih veza“ u „godinama opasnog življenja“ u Srbiji. Onima koji su zainteresovani, ostaje da prate kako će se „ispod žita“ pojaviti akreditacije, veroučitelji, legalizacija pokradenih objekata i porast uticaja Muamera Zukorlića u Sandžaku. A ja već sada znam da u svemu što će uslediti neće biti dobro za sve nas koji, još uvek i pored svega živimo u Sandžaku…

Ostavite odgovor