KAKO SAČUVATI PRIMAT U PROIZVODNJI NAFTE - II deo

NAFTA KAO SREDSTVO GLOBALNE UTAKMICE – I deo

Proizvodnja nafte može biti odlučujući faktor u prekomponovanju globalnog rasporeda snaga

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Savremeni ratovi ne vode se samo tenkovima, avionima, raketama i vojskom, već se protivniku mogu zadati teški udarci putem berzantskog špekulisanja – drugim rečima ekonomijom. Tako na primer proizvodnja nafte može biti odlučujući faktor u prekomponovanju globalnog rasporeda snaga. Početkom godine došlo je do naglog i neočekivanog pada cene sirove nafte na svetskom trištu. Šta to znači?

Za poslednjih sedam godina SAD su napravile proboj u oblasti proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca. Amerikanci su u 2004. dobijali 111 hiljada barela dnevno, a u 2011. godini, zahvaljujući preradi uljnih škriljaca, 553 hiljade barela dnevno. Kao rezultat toga, uvoz sirove nafte u SAD je pao na najniži nivo za poslednjih 25 godina.

Zbog povećane proizvodnje nafte iz bituminoznih (uljnih) škriljaca očekuju se velike promene na svetskom tržištu energenata. U slučaju naglog pada cena sirove nafte bruto nacionalni/domaći proizvod (BDP) u Rusiji bi pao za 1,2–1,8%. Šta bi se dogodilo sa bruto nacionalnim dohotkom Saudijske Arabije, Irana, Venecuele – ne može se ni pretpostaviti. Na prvi pogled izvanredan scenario za stratege Vašingtona, ali… Posledica pada cena nafte katastrofalno bi se odrazile na američke energetske (pre svega naftne) kompanije. Ali krenimo redom…

Bum američke proizvodnje gasa iz škriljaca može smanjiti zavisnost potrošača u svetu od snabdevanja gasom iz Rusije, Irana i Venecuele. Bez otkrića gasa iz škriljaca u 2040. godini ove zemlje podmirivale bi oko 40 odsto globalnih potreba za gasom, ali sa gasom iz škriljaca ovaj procenat je smanjen na 26 odsto (Izvor: http://www.nytimes.com).

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) je reagovala na američku proizvodnju nafte iz škriljaca rekavši da to predstavlja veliku promenu u tradicionalnom pristupu tržištu, na kome zemlje OPEC nisu jedini proizvođači nafte. Ponuda je prevelika, ali to nije problem OPEC. Ovakav potez predstavlja značajnije udaljavanje od uobičajene politike OPEC smanjenja ponude u cilju stabilizacije cena. Za vreme finansijske krize 2008/2009, kartel je znatno smanjio proizvodnju ne bi li sprečio dalji sunovrat cena. Ovog puta suzdržao se od takvih poteza, prebacujući pritisak na američku proizvodnju iz škriljaca. Proizvođači iz Persijskog zaliva, čiji su proizvodni troškovi niži (Saudijska Arabija, lider i najveći proizvođač OPEC, Kuvajt, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati), radije bi „pregrmeli“ period nižih cena i na duže staze očuvali poziciju na tržištu, a pritom potukli konkurenciju iz SAD i Rusije. Njihov pristup je dijametralno suprotan onom koji imaju zemlje poput Venecuele, Rusije i Irana, kojima su potrebne više cene nafte da bi uravnotežile svoje budžete i pojačale kratkoročne fiskalne pozicije. Cena proizvodnje nafte u Rusiji u sibirskim uslovima znatno je viša, a neuporediva je sa cenom američke proizvodnje.

 

 

SITUACIJA U JEMENU

 

Međunarodna agencija za energiju sluti sve mutnije prilike na svetskom tržištu „crnog zlata“. U međuvremenu, osetan pad broja bušotina na američkim nalazištima nafte iz uljnih škriljaca i ratni haos u Jemenu, dva su faktora koja utiču na tekući rast cene barela. Neizvesnost na svetskom tržištu nafte podstiču istovremeni, a protivrečni potezi nekih od vodećih snabdevača i kupaca te sirovine. Dok Kina trenutno beleži najniži kvartalni privredni rast od 2009. godine, najmoćnija ekonomija sveta uporedo nastavlja sa rekordnom kupovinom nafte. Prošlog oktobra, kada je Kina pokupovala svu naftu na berzi u Singapuru, finansijska tržišta smatrala su da Peking to čini da bi uvećao zalihe.

Sada, kada je Kina od početka aprila već pazarila 9,5 miliona barela nafte sa datumom isporuke u junu i julu, berze više nisu sigurne da je samo skladištenje zaliha motiv za najveću nabavku nafte od prošlog oktobra. Berze spekulišu da Kina nabavkom ogromnih količina nafte u vreme rekordno niske cene planira da se u budućnosti nametne kao faktor u određivanju vrednosti barela na globalnom tržištu. A to sve u svetlu nedavne procene američke banke Goldman Saks da bi svetske rezerve nafte mogle da presuše već za dvadesetak godina.

Veći deo energetskih potreba sveta pokriva se iz uglja i nafte. U strukturi energenata ugalj učestvuje sa 27%, nafta sa 32%, gas sa 20,0%, nuklearna energija sa 6,2 %, ostali energenti (obnovljivi) sa 14,8%. Potrošnja uglja i dalje je visoka zahvaljujući Kini, koja proizvodi skoro 45% tog goriva u svetu. A potraga za naftnim izvorima je sve teža i skuplja. Bušotine se nalaze u sve nepristupačnijim delovima Zemlje, na obodima polova i morskim dubinama, gde je potrebno savladati sloj morske vode, ponekad i do četiri hiljada metara da bi se došlo do morskog dna i otvorila bušotina. Postojeći izvori sirove nafte raspoređeni su tako da preko 60% rezervi leži u zemljama OPEC i Bliskog istoka. Što se tiče trajanja nafte kao energenta, procene su da će do 2020. doći do maksimalne eksploatacije, posle čega sledi pad proizvodnje (Izvor: http://www.nytimes.com).

busotina

Posle uglja, nafte i gasa, kada je reč o fosilnim gorivima, ugljovodonici iz škriljaca ili drugačije rečeno gasni i uljni škriljci u svetu, postaju novi veliki energetski adut. Za njih se, doduše, zna već stotinu godina, ali zbog nekada veoma jeftine nafte, gotovo da ih niko nije koristio. Ali sa sadašnjim naglim razvojem tehnologije za njihovo korišćenje, a posebno veoma izraženom geopolitičkom ulogom nafte i gasa, oni kao sirovina za proizvodnju nafte, gasa, ali i električne energije postaju veoma značajan faktor.

Dalji razvoj prilika u Saudijskoj Arabiji – posle intervencije u Jemenu – trenutno je ipak najveća zagonetka na svetskom tržištu nafte. Naime, većina saudijskih nalazišta „crnog zlata“ nalaze se na istoku zemlje, u regionu gde živi šiitska manjina. Rijad je u Jemenu krenuo u vojnu ofanzivu protiv šiitskog plemena Huti. Da li taj korak Rijada u Jemenu može da izazove pobunu šiita na istoku Saudijske Arabije, odnosno da li bi se vodeći svetski izvoznik onda suočio sa vojnom akcijom na dva fronta? Takav scenario mogao bi da poremeti prilike na globalnom petro-tržištu.

 

GLOBALNE POSLEDICE PADA CENE NAFTE

 

  • Kupci nafte su do juna ove godine već uštedeli oko 400 milijardi dolara;
  • Sniženje cene barela za svakih 10 dolara dodaje 0,13-0,18 odsto globalnom BDP zemalja kupaca;
  • Rusija nije članica OPEC, ali je drugi najveći proizvođač nafte na svetu, i pad cena nafte znači gubitak i do 100 milijardi dolara za njihov budžet;
  • U Nemačkoj bi preduzeća i privatna domaćinstva u idućoj godini mogla da uštede 35 milijardi evra zbog pada cena nafte;
  • Teška recesija pogađa američki energetski sektor – tojest anglo-američka dominacija u svetu proizvodnje i trgovine naftom je završena;
  • Najveće svetske kompanije smanjuju za polovinu izdatke za istraživanje i razvoj novih naftnih polja.

-kraj prvog dela-

 

Ostavite odgovor