“GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI” KAO BUDUĆNOST DS

“GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI” KAO BUDUĆNOST DS

Da li je Borko Stefanović, bivši punker iz Novog Sada, “sveža krv” u Demokratskoj stranci u vreme previranja i traženja nove ideologije?

 

Autor: Željko Pavićević

 

Iako stanje prividno izgleda mirno, turbulencije unutar Demokratske stranke ne jenjavaju. Pored sve jasnijeg otklona Borka Stefanovića od politike pragmatičnih rešenja i demagoških nastupa zvaničnog lidera Demokratske, sve je izraženiji plitak pristup ove stranke koalicionoj strategiji. Kalkulisanje sa nekadašnjim partijskim drugovima, sadašnjim liderima takozvanih „opozicionih stranaka“, da bi se stvorio nekakav „dream team“ koji bi oborio aktuelnog premijera, projekat je stvaranja nekakvog manjeg zla – a ne stvarni zaokret. Podrška koju je nekada imala Demokratska stranka u javnosti svela se na nešto malo iznad cenzusa, što u ovakvim okolnostima kakve vladaju Srbijom i nije neka vest. Stiče se utisak da se Demokratska stranka polako, ali sigurno približava tački sa koje bi mogla skliznuti u političku prošlost, poput nekadašnjeg GSS ili SPO.

Ključni i najveći problem vođstva demokrata je njihova percepcija. Iako nisu bili na vlasti sve vreme u periodu od 2000. do 2012. godine, javnost ih, pre svega  kao nosioce peto-oktobarskih promena, tereti za sve što se u tom periodu dešavalo. Sa druge strane, iako oni koji su bili na čelu stranke u periodu od 2008. do 2012. godine, odavno nisu u toj stranci, Demokratska stranka i dalje ostaje ta koju javnost krivi za poteze njenog, sada već bivšeg, rukovodstva. Ovakav trend u odnosu javnosti prema ovoj stranci se ne može promeniti, jer da može – već bi bio promenjen. Demokrate su menjale lidere, ali se kod njih i u njihovoj percepciji ništa nije značajno promenilo. To možda nekima nije fer, ali tako je kako je – kaže Ivan Marović, nekadašnji lider Otpora, tokom jednog našeg skorašnjeg razgovora. 

ivan-marovic

Demokrate su menjale lidere, ali se kod njih i u njihovoj percepciji ništa nije značajno promenilo – Ivan Marović

Posledično, istupanja sadašnjeg lidera Demokratske stranke ne ulivaju poverenje u javnosti, već zapravo izazivaju osećaj manipulacije – kako bi se pod zastavom nekakvih promena “provukao” jedan loš sistem, suštinki sličan ovome koji važi. Razlozi za odbojan odnos javnosti prema demokratama su nepostojanje jasnog otklona sadašnjeg rukovodstva od politike pragmatičnih rešenja. Tu je i nepostojanje spremnosti, odnosno agilnosti rukovodstva Demokratske stranke da na primeru Vojvodine, gde su još uvek na vlasti, demonstriraju zaokret u odnosu na dosadašnje političko delovanje. Napadati Vučića, a ne nuditi rešenja za strukturne probleme privrede Srbije jeftin je i prevaziđen politički trik. Ipak, to nisu jedini probemi demokrata. “Mitingovanja” sa istrošenim političarima iz 90-ih, uz vladavinu iz senke bez pokrića, u najboljem slučaju mogu dovesti do stagnacije rejtinga ove stranke i njenih satelita u javnosti. Sa druge strane, ovakva politika utiče da broj apstinenata raste – što otvara prostor za stvaranje novih političkih opcija.

Pored unutrašnjih turbulencija, koje nisu ništa novo unutar ove stranke, demokrate su opterećene i lošim finansijskim stanjem stranke, kao i nekredibilnom odnosno koruptivnom lobističkom “nematerijalnom aktivom”, koja je rezultat stalnog osipanja i deobe stranke. “Humus” koji se stvarao decenijama unazad, teško može izroditi nešto valjano.

Ovakvo teško stanje stranke moguće je promeniti samo radikalnim metodama. Jedna od njih je jasan otklon od politike narušenog sistema vrednosti, što podrazumeva isključenje iz redova demokrata svih onih aktera i sledbenika takve prakse i politike. Kako je nemoguće seći granu na kojoj sedite sa ubeđenjem da će drvo da padne, Demokratsku stranku u narednom periodu očekuje potpuni kolaps. On će započeti nezadovoljstvom članstva usled veoma loših izbornih rezultata koje bi stranka mogla da ima na predstojećim pokrajinskim i lokalnim izborima. Zatim može doći do ponovne deobe stranke. Ona neće biti rezultat izbornog debakla, već programskog razilaženja dve jake struje unutar Demokratske stranke. Kako popularnost jednog od lidera demokrata, Borka Stefanovića, sve više raste u javnosti, sigurno je da će nova politička opcija biti opcija moderne evropske levice. Tu negde se nalazi buduća i istinska ideologija i identitet Demokratske stranke, jer je ponašanje svih post-Đinđićevskih rukovodstava pokazalo da se u artikulaciji ideologije lutalo – u skladu sa ograničenim intelektualnim mogućnostima i karakterom politički neprofilisanih “lidera”. Pragmatičnost je u politici vrlina, ali ne pragmatičnost koja je utemeljena na ostvarivanju koristi za sebe, već treba da proizilazi iz jasne ideologije.  

No, šta god i kako god se bude dešavalo u redovima demokrata, Vučić i njegove naprednjačke snage neće biti ugrožene. Politikom “iskrenih laži”, u čijoj senci se uveliko radi na pripremama za predstojeće izbore, oni polako ali sigurno idu ka učvršćivanju ovakve vlasti. Apsolutnom pobedom na pokrajinskim i lokalnim izborima “naprednjaci” bi ušli u fazu vladavine na svim nivoima, a okončanje ove faze se u najboljem slučaju može očekivati 2018. ili 2020. godine.

Ovo nije vreme da se opozicija bavi Vučićem kao svojom glavnom i jedinom preokupacijom, jer su šanse za ozbiljniji preokret na političkoj sceni Srbije jako male. Vreme “vladavine” naprednjačkih snaga opozicija treba da iskoristi za bavljenje sobom. Ovakva kakva je danas, ona ne predstavlja baš nikakvu pretnju vladavini SNS – već joj pogoduje. Milošević je imao opoziciju, Vučić je još uvek nema. Devedesetih je opozicija imala poštovanje javnosti. Danas je poštovanje prema “liderima opozicije” kao njenim nosiocima minimalno, ili skoro da ga uopšte nema. Srbiji su potrebne nove ideje, nova energija, novi ljudi, tačnije, nova opozicija. Borko Stefanović i Saša Radulović (kao dve moguće demokratske politčke opcije) imaju priliku i možda ozbiljnu šansu da iskoriste nevidljivi haos na političkoj sceni Srbije, oforme moderne političke stranke i krenu u ofanzivu kako bi ozbiljno uzdrmali najpre “naprednjačku” koaliciju, a zatim i samog Vučića.

 

3 Comments

  • urednik Srdjan D. Stojanović kaže:

    Komentar urednika: Tekst koji komentariše “pažljivi čitalac” se odnosi pre svega na stanje u Demokratskoj stranci, a gospodin Radulović je samo spomenut kao usputna ilustracija – dakle nevažan je u kontekstu napisa. Ocena pisanja autora nije utemeljena, već se zasniva na “iz aviona” vidljivoj ličnoj netoleranciji prema gospodinu Raduloviću, koja se “automatski” prenosi na autora. Svaki od autora našeg Internet magazina zastupa svoje vlastito mišljenje, koje je nekima po volji ili nije – što je pravo svakog, pa i “pažljivog čitaoca”. Apelujem na “pažljivog čitaoca” da i dalje ostavlja svoje komentare, ali da pokuša da se izdigne iznad ličnih predrasuda i sa malo više istinskih argumenata ulazi u diskusije ne o političarima, već isključivo o uvaženim autorima.

  • pazljivi citalac kaže:

    Radulovic kao bivsi deo aktuelne vlasti da bude opozicija!! SAMOME SEB??>I!!! Kad se to promenio…kada i Vucic…koliko puta u munuti…tekst je napisan amaterski i kontradiktoran sam sebi, stoga je tesko izvuci zakljucak sta je pisac htteo da kaze ako je i on sam znao dok je pisao. Neozbiljno sve u svemu!!

    • Žarko kaže:

      Paušalna i pristrasna konstatacija “pažljivog čitalaca”.. Najpre svako ko je jednom na vlastu u jednom trenutku bude opozicija. Radulović nikada nije bio na vlasti. Kao nestranačka ličnost bio je ministar u vladi Ivice Dačića, a time samo deo izvršne vlasti. Razlozi njegove ostavke su poznati. Potpuno je degutantno na ovakav način komentarisati text iako imate pravo na to. Ukoliko je jedini argument protiv Radulovića to što je bio deo vlade Ivice Dačića (a vi ovde navodite Vučića što pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica) onda to i nije neki argument. Stičem utisak da apsolutno nepoznajete lik i delo g-dina Radulovića. Vama jedino i samo smeta to što je bio u vladi u kojoj je bio i Aleksandar Vučić. Neozbiljno je uopšte ovakve komentare, kakav je gore, postavljati na jedan ovakav portal.

Ostavite odgovor