JAVNO-PRIVATNO-PARTNERSTVO-I-ENERGETIKA

JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO I ENERGETIKA

Opredeljenje za takozvano javno privatno partnerstvo bi trebalo da bude politička odluka, zasnovana na prethodno analiziranim i ekonomski dokazanim parametrima. Da li je u Srbiji i jedna politička odluka doneta na način da su detaljno razmotreni svi parametri koji mogu uticati na konačne rezultate tojest na uspeh ili neuspeh projekta, nisam baš siguran.

 

Autor: Dušan Nelki

 

Javno Privatno Partnerstvo (JPP) je jedna od mogućih organizicionih formi iskorišćavanja, raspolaganja, upravljanja ili korišćenja državne imovine i njenih resursa. Ova forma oročena je vremenom i podrazumeva zajedničku dobit/korist za državu, ali i za vlasnike uloženog privatnog kapitala. Područije u kome bi Srbija mogla maksimalno iskoristiti ovakvo partnerstvo je energetika.

U čemu treba da se ogleda javno privatno partnerstvo (JPP)? To je treći korak u razvoju pravne regulative, usmeren na područje koncesija i javnih nabavki. Zakonom o javnim nabavkama, na osnovu kojeg su subjekti javnog sektora mogli da za izvođenje građevinskih radova i pružanje usluga angažuju privatne partnere, stvoreni su preduslovi za JPP u sadašnjem obliku. Tehnički JPP je oblik privatizacije u kojem privatna kompanija preuzima upravu nad državnim objektom ili infrastrukturom po uslovima definisanim ugovorom. Posle isteka ugovorne obaveze objekat ili infrastruktura vraća se pod državnu kontrolu.

Kanal-du-Midi-kod-Tuluza-u-Francuskoj

Kanal du Midi kod Tuluza u Francuskoj

 

Prvi realizovani JPP projekat u svetu bila je izgradnja Kanala Midi kod Tuluza, u Francuskoj. Ovaj kanal izgrađen u XVII veku bio je tehnološko i ahitektonsko čudo napravljen u saradnji kralja Luja XIV i privatne kompanije. Most kod Bostonja napravljen 1656. godine prvi je most koji je izgradila i gde je mostarinu naplaćivala privatna kompanija. Donošenjem Zakona o privatnom finansiranju u Velikoj Britaniji 1990. godine prvi put je zakonski definisan odnos javnog i privatnog sektora u okvirima savremene ekonomije. Od 1990. do 2015. godine u Evropskoj Uniji je realizovano oko dve hiljade projekata javnog privatnog partnerstva u vrednosti od oko 420 milijardi evra.

 

GDE JE MESTO SRBIJE

 

Pod pojmom energetike podrazumevaju se svi vidovi odnosa prema energiji i energentima. Prva i svakako najdominantnija grupa su energenti koji se koriste u postrojenjima za grejanje. Drugu prioritetnu grupu čine uređaji koji koriste električnu energiju. I pored toga što Srbija poseduje ozbiljan energetski potencijal, uvozna zavisnost i potreba za energentima i energijom raste iz godine u godinu, opterećujući i onako siromašan budžet.

Energetski ponori – zgrade u vlasništvu države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća – mogu postati energetski izvori, a ostvarene uštede mogu se meriti količinom električne energije koju proizvede velika termo-elektrana. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice pokrenula je regionalni program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan, donirajući članicama iznos od preko 20 miliona evra. Ovaj novac je predviđen za izgradnju državnih institucija u oblasti energetske efikasnosti, kao i za unapređenje pravnog okvira u pripremi projekata energetske efikasnosti. Konkretan rezultat donacije bilo je usagalašavanje i donošenje normi u pogledu odnosa prema energiji, a koje su ugrađene u Zakon o efikasnom korišćenju energije.

Opredeljenje za „javno privatno partnerstvo“ u ovoj oblasti bi trebalo da bude politička odluka, zasnovana na prethodno analiziranim i ekonomski dokazanim parametrima. Da li je u Srbiji i jedna politička odluka doneta na način da su detaljno razmotreni svi parametri koji mogu uticati na konačne rezultate to jest na uspeh ili neuspeh projekta, nisam baš siguran. Pre će biti da se odluke donose po osećaju i na bazi subjektivnih mišljenja, a ne na bazi činjenica i stručnosti. Odluke donete na bazi mišljenja posledica su emocije, koje isključuju analitičnost i racionalan pristup problemu – i po pravilu su pogrešne.

Istorijat-JPP-a-u-Srbiji

Počeci razvoja koncesionarstva koje predhodi JPP u Srbiji datiraju iz 1859 godine. Tada je francusko društvo za eksploataciju rudnika dobilo koncesiju za eksploataciju rude u rudniku Majdanpek u trajanju od 30 godina. Oktobra 1892. Godine, grad Beograd zaključuje ugovor sa firmom iz Italije o obavljanju tramvajskog saobraćaja od Kalemegdana do Slavije. Slede koncesije za rudnike u Trepči, Zletovu, Kopaoniku i Novom Brdu, koje je Srbija potpisala sa firmom iz Engleske. Francuzi su preko svojih firmi imali koncesije na borskim, a Belgijanci na aleksandrovačkim rudnicima.

Posle Drugog svetskog rata pa sve do devedesetih godina u Jugoslaviji nije bilo koncesija. Prva koncesija po uvođenju višestranačija je iz 1991. godine – za izgradnju “Pavlovića ćuprije“ preko Drine. Ova koncesija je dodeljena na 30 godina. Koncesionar je finansirao i izgradio most i tako stekao pravo da naplaćuje putarinu.

Šta je to energetski učinak? To je ugovor na sprovođenju mera uštede energije kojim davalac usluge (ESCo – preduzeće osposobljeno za pružanje energetskih usluga, projektovanje, nadzor, merenje i rukovođenje projektom) preuzima sav rizik finansiranja i implementacije mera. Ugrađena oprema i izvedeni radovi se finansiraju iz ušteda ostvarenih primenom mera energetske efikasnosti. Pri tome javni sektor (država) ne ulaže i troši sopstvena sredstva. Teret investicije u javni objekat prebacuje se na privatni sektor.

Putevi-novca-i-način-sprovođenja-ugovora---grafik

Putevi novca i način sprovođenja ugovora – grafički prikaz

Otplata investicije se vrši iz ušteda u tekućim troškovima, koji se za tu namenu uobičajeno planiraju u godišnjem budžetu. Sva oprema i sistemi prelaze u vlasništvo države odmah po ugradnji, nezavisno od trajanja ugovorne obaveze. ESCo preuzima obavezu održavanja primenjenih mera i ugrađenih instalacija za vreme trajanja ugovorne obaveze. ESCo dobija naknadu za rad jedino na osnovu dokaza o uštedi izraženoj u kilovat satima koju ostvari, i to po fiksnoj ceni za ceo period važenja ugovora.

Osim ulaganja, izvođač radova garantuje na duži rok (minimum 10 godina) ostvarenje dobiti za klijenta. Ako, kao što će se verovatno desiti, cene energije i energenata porastu – naručilac će zbog smanjene potrošnje ostvariti dopunske benefite.

 

U čemu je prednost JPP?

  • Hroničnom nedostataku finansijskih sredstava na strani države;
  • Neodgovornosti u pogledu upravljanja i održavanja objekata u vlasništvu države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća;
  • Permanentnom zaduživanju za utrošenu energiju;
  • Urušavanju uslova komfora i narušavanju zdravlja zaposlenih;
  • Smanjenjenju produktivnosti i rastu troškova za energiju i energente.

 

Što se tiče spektra aktivnosti koje se mogu primeniti u okviru ugovora o energetskom učinku – on je veoma širok. Nabrojaćemo samo one koje u kratkom roku mogu rezultirati brzim povratom uloženih sredstava i ogromnom uštedom u periodu koji sledi po isteku ugovora. To su: montaža termalnih kolektora za proizvodnju tople vode i podršku pri grejanju prostora (sve vrste javnih prostora), zamena postojećeg osvetljenja LED sijalicama, montaža fotonaponskih panela za proizvodnju struje u javnim objektima do kojih nije doveden klasični razvod električne energije (izolovane meteorološke i radarske stanice).

Opravdana je primena i za osvetljenje tunela, jer nema potrebe za akumulatorskim postrojenjima, a struja se troši u realnom vremenu kada se i proizvodi. Treba napomenuti da tuneli moraju biti osvetljeni danju. U ovu grupu spada i energetska sanacija objekata,  montaža kogenerativnih kotlarnica za proizvodnju struje, tople vode i grejanje zamenom postojećih kotlova gasnim turbinama (bolnice, bazeni, sportske hale), primena toplotnih pumpi svih vrsta, kupovina pri javnim nabavkama uređaja visokih energetski performansi klase „Energy Star“ i A+++.

Iako se sa primenom JPP modela nije daleko odmaklo, ipak su urađeni znatni pomaci u zakonodavnom delu. Definisane su procedure kao i forma ugovora o energetskim uslugama. Pomenuti pristup omogućava smanjenje pripremnih troškova uvođenjem modela prihvaćenog od svih zainteresovanih strana i ne zahteva skupe pravne analize svakog pojedinačnog projekta već koristi standardizovane procedure i obrasce.

Proces realizacije ugovora o energetskom učinku predstavlja krunu svih dosadašnjih modela finansiranja i izvođenja radova u javnom sektoru, pa samim tim zahteva i najobimnije pripreme koje obavezno podrazumevaju identifikovanje rizika i njegovu alokaciju na ugovorne strane. One će pomenute rizike najbolje prepoznati i amortizovati.

Rizik finansiranja uglavnom snose banke, zajedno sa ESCo partnerom. Neodgovorno ponašanje javnog partnera (države), koje se ogleda u menjanju uslova zavisno od političke volje garniture koja je na vlasti, sprečeno je tako što pre potpisivanja ugovora javni partner mora da dostavi garancije za plaćanje izdate od međunarodnih finansijskih institucija.

Ostavite odgovor