ako-americki-san-dr-rase-ne-uspeva-u-srbiji

KAKO “AMERIČKI SAN” DR RAŠE NE USPEVA U SRBIJI

Privatni ranč čuvenog glumca, političkog karikaturiste, zaštitnika čovekove sredine i državnog službenika Lea Karilja (1880-1961) pored San Dijega, koji je Stanojloviću poslužio kao model za Rashaville, odavno je ušao u sistem Nacionalnih parkova Kalifornije. Takav koncept spajanja privatnog i javnog interesa izgleda da je neprihvatljiv srpskim političarima. Nije Srbija mesto za ostvarenje američkog sna!

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Naredne godine navršiće se tačno deset godina od kada Dr Raša Stanojlović, uspešni „naš čovek“ iz San Dijega u Kaliforniji, pokušava da u selu Rudovci kod Lazarevca sagradi svoj projekat iz snova – Rashaville. Svečano otvoren za publiku pre pet godina, do današnjeg dana ovaj svojevrsni biser u kome se susreću srpska tradicija i turizam ne uspeva da funkcioniše kako treba – niti na zadovoljstvo svog osnivača, niti za dobrobit posetilaca kojima je namenjen.

Početkom 2007. godine Dr Raša Stanojlović (1949) je rešio da se posveti staranju o svojim ostarelim roditeljima u Srbiji. Odabrao je način koji se nije svodio samo na brigu o roditeljima – želeo je da njegov angažman bude koristan i za zavičaj. Rašina vizija je bila da afirmiše tradicionalne vrednosti Srbije iz njegovog detinjstva i seoski život – kroz izgradnju imanja u rustičnom stilu, sa pratećim objektima na imanju u Rudovcima, veličine dva hektara.

rashaville

Dr Raša i njegov ljubimac – ždrebe Trump

Univerzitetski profesor i uspešan poslovni čovek rešio je da novac stečen u Americi, kombinuje sa humanošću i patriotizmom – za dobro svoje porodice i kraja u kome se rodio. Još jedna tema se provlači kao večita Rašina inspiracija – njegova beskrajna ljubav prema životinjama. Ta ljubav mu je donela značajan imetak u biznisu – proizvodnji zdrave hrane (bez genetskih modifikacija) za ishranu životinja, sa izvozom u preko 70 zemalja.

Međutim, dobra ideja, sopstveni kapital i znanje izgleda da nisu dovoljni za uspeh u Srbiji – a mnogi bi rekli da upravo sve to nabrojano predstavljaja prepreku. Reklo bi se čudno, ali ništa ne bi trebalo da iznenadi dobrog poznavaoca prilika u Srbiji. Dr Raša Stanojlović ne može da nađe u Rudovcima radnike koji bi bili posvećeni ideji razvoja ovog kraja, koji bi savesno brinuli o gostima i životinjama, koji bi ugrađivali sopstveni trud u preobraćanje njihovog sela iz zaboravljenog staništa u senci gigantskih kopova uglja Kolubara. Kao da je u genetskom kodu ili sudbini ljudi iz ovog kraja zapisano da mogu biti samo državni radnici/zaposleni u nekada moćnom industrijskom gigantu i da ne žele ili neće da pronađu za sebe i svoje porodice egzistenciju u novom, zdravijem i drugačijem ambijentu.

OAZA TRADICIJE I MIRA

Na čudesnom ranču/imanju izgrađeni su objekti najvišeg standarda za smeštaj ljudi i životinja, po ličnim nacrtima i projektima Raše Stanojlovića. Kroz sve se provlači tematska naracija o kuturnoj tradiciji, baštini i običajima, koji treba da budu magnet za privlačenje ne samo slučajnih putnika-namernika, već i ljudi koji u svoje slobodno vreme žele da sa svojom porodicom i decom provedu vreme u prijatnom ambijentu iz bolje, nostalgične prošlosti. Stanojlović s pravom ne koristi termin „etno selo“, jer je to postalo sinonim za masovni komercijalni turizam i ugostiteljstvo – što Rashaville nikako nije.

Slikarska kolonija u Rashavillu

Slikarska kolonija u Rashavillu

Od otvaranja za publiku 2011. godine, Rashaville je promovisan u gotovo svim novinama i elektronskim medijima, ali uglavnom zahvaljujući ličnim naporima svog osnivača i kroz brojne kulturne akcije, književne večeri, slikarske kolonije i koncerte kojima je bio domaćin. Ali, izostala je sistematska podrška države. Ne sastoji se samo ona od novca – Stanojlović u ovaj projekt ulaže sopstveni novac i ne traži od države nikakvu milostinju. Književne večeri, programi ozbiljne, zabavne i izvorne narodne muzike, slikarske kolonije su samo neki od primera kojima se promovisao Rashaville.

Podrška Turističke organizacije Srbije, Beograda ili Lazarevca ne znači podrška za Rashaville – već za promociju Srbije, Beograda i Lazarevca. Ali, takva vrsta organizacija postoje da bi partijski kadrovi dobijali plate, a ne da bi promovisali bilo šta. Zar je i postavljanje znakova za skretanje za Rudovce na Ibarskoj magistrali posao i dužnost Raše Stanojlovića?

NEVIDLJIVE SILE SE PROTIVE

Septembra 2012. godine list „Svedok“ je iscrpno pisao o epizodi hapšenja i policijske torture nad Stanojlovićem, njegovom suprugom Manu Cju-Stanojlović i njenom ćerkom Liming Žang. Izgleda da Stanojlović smeta nekom lokalnom moćniku iz Lazarevca. Taj neko je izgleda toliko moćan, da ta nesrećna epizoda nije za četiri godine dobila epilog pred pravosudnim organima Srbije – jednostavno taj predmet je „zaboravljen“. Interesantno je napomenuti da su Stanojlovići pokušali da dokumentaciju o ovom „slučaju“ prezentiraju „svojim“ ambasadama SAD (čiji je Stanojlović državljanin) i Kine (supruga i njena ćerka su državljanke te zemlje) – ali to je naišlo na gromoglasno ćutanje. Verovatno zbog toga što Dr Raša Stanojlović nije u srodstvu sa braćom Bitići, čistokrvnim Amerikacima.

Treba pomenuti i luksuzni kvartalni magazin „Eurofarmer“, namenjen ishrani i uzgoju životinja, razvoju sela i popularizaciji savremenih problema iz poljoprivrede, koji je Dr Raša Stanojlović pokrenuo i finansirao od 2006. do 2010. godine. Ova izuzetno profesionalno i stručno napravljena publikacija je prestala da izlazi, jer je izdavaču postalo jasno da ima prepreke iz nekih akademskih krugova – jer je besplatno pružala savete, koji su uvaženi profesori hteli da naplaćuju.

Od projekta Rashaville njegov vlasnik ne očekuje profit – već samo da pokriva režijske troškove održavanja, plate i honorare za radnike, vođenja i smeštaj posetilaca i ishranu dobrih životinja. On je svoj profit uložio u ranč koji treba da, baziran na srpskoj tradiciji, donese svetlost, razvoj, investicije, zaposlenje i zabavu u njegovom rodnom kraju. S obzirom da više nema potrebe da se stara o roditeljima, Dr Stanojlović ne provodi sve vreme na svom imanju.

Privatni ranč čuvenog glumca, političkog karikaturiste, zaštitnika čovekove sredine i državnog službenika Lea Karilja (1880-1961) pored San Dijega, koji je Stanojloviću poslužio kao model za Rashaville, odavno je ušao u sistem Nacionalnih parkova Kalifornije. Izgleda da je tako nešto u Srbiji nemoguće – odnosno da je takav koncept spajanja privatnog dobra i javnog interesa neprihvatljiv srpskim političarima. To je zbog toga što tu nema mesta za njih. Nije Srbija mesto za ostvarenje američkog sna!

4 Comments

  • Mrky kaže:

    Pa naravno Gospodin Rasa Stanojlovic nije uspesan kao patriota svoje rodne grude a zna se u kome grmu lezi zeka. Obespravljena zemlja u kojoj korupcija I bez-zaonje jos uvek punom parom funkcionise zbog preostalog pro-komunistickog rezima koji se teskom mukom jos uvek opiru demokratiji, posto zakoni prava njima ama bas nikako ne podobuju drze se one “ko capi – capi” a kompeticija jos najmanje.
    Sadasnja vlast koja se veoma trudi da uvede pravne standarde u tako jednom koruptiranom drustvu ima na stotine problema upravo zbog slicnih problema koje Gospodin Rasa Stanojlovic ima.

    • Branka kaže:

      Sadašnja vlast se samo deklarativno bori protiv korupcije a pravne standarde obesmišljava. Da li Vi i ja živimo u istoj državi?

  • Pero kaže:

    Kako mogu doci do ovog coveka?

Ostavite odgovor