IZBORNO-RUGANJE-DEMOKRATIJI-–-ŠTA-ČINITI

IZBORNO RUGANJE DEMOKRATIJI – ŠTA ČINITI?

Vera neprikosnovenog vođe u moć korumpiranih i kontrolisanih medija kojima on suvereno upravlja je toliko jaka, da neće ni primetiti momenat kada će se od njega kreirana virtuelna realnost pretvoriti u pakao. Tada će gladna i prevarena masa doći da mu presudi motkama i kamenicama.

 

 

Najnoviji potez predsednice Skupštine Srbije, nezabeležen u istoriji i praksi demokratije u svetu – da suspenduje rad ove institucije do okončanja predsedničkih izbora – predstavlja samo završni akt ogoljene diktature Vučića i SNS. Njima pojam demokratije služi za sprdnju i ponižavanje svake opozicije. Verovatno se među sobom grohotom smeju opoziciji koja bespomoćno poziva na nekakvo poštovanje zakona i institucija.

Ovoj sekti osionih i beskrupuloznih političkih terorista i primitivaca demokratija je samo zgodna fasada ili alatka koja služi za demonstriranje moći i nametanja svoje volje putem institucija koje su okupirali i od njih napravili farsu. Kažu da to želi, hoće i podržava srpska nacija – jer im na izborima daje za pravo. Njima ide odlično, a kako je narodu i nije bitno – dokle god su u stanju da kontrolišu i upravljaju medijima, odnosno da kreiraju idilične slike opšteg prosperiteta.

Vera njihovog neprikosnovenog vođe u moć korumpiranih i kontrolisanih medija kojima on suvereno upravlja je toliko jaka, da neće ni primetiti momenat kada će se od njega kreirana virtuelna realnost pretvoriti u pakao. Tada će gladna i prevarena masa doći da mu presudi motkama i kamenicama.

Činjenica je da za takvo stanje stvari odgovornost snosi stara opozicija (preživele članice nekadašnjeg DOS i njihovi naknadno formirani i otcepljeni izdanci), ali ne i nova opozicija (Dveri, DJB). Oni (stara opozicija), ne samo da su potrošili više od 12 godina vlasti za ostvarenje svojih sebičnih i često kriminalnih interesa, već su zapustili negovanje političke kulture u zemlji koja zapravo nije imala demokratsku praksu i tradiciju. Tih naših i vaših 12 godina su bukvalno bačene, a da nije izvršen nikakav napredak u pogledu sistemske promocije novih i osnaživanja postojećih institucija sistema. Štaviše, nespretni i nekompetentni pokušaji reformi u oblasti pravosuđa i obrazovanja (između ostalih) – bilo da su urađene „po receptu“ ili naredbi iz inostranstva, doveli su ove ključne oblasti društvenog života u goru situaciju nego što je to bila pre reformi.

Tako se sada dešava da prerušene i pregrupisane anti-demokratske snage (SNS, SPS, SRS) drže svima nama (koji nismo članovi bilo koje stranke) lekcije iz demokratičnosti i prosto seire u svojoj nadmoći i oholosti – uvek citirajući štetu koju su prouzrokovale prethodne vlasti. Pri tome prećutkuju da su oni bili direktni saučesnici i saizvršioci u projektu Slobodana Miloševića, koji je Srbiju unazadio za 100 godina i izbrisao je sa mape civilizovanih evropskih zemalja.

Sa druge strane, nova opozicija koja ne može da bude okrivljena za ovakvu situaciju, očigledno nema „know how“, ugled i iskustvo da se uhvati u koštac sa izazovima koji se nameću. Nažalost, nije samo dobra volja dovoljna za ovakve sistemske promene.

Ponuđeni kandidati vlasti i opozicije su blago rečeno neprimereni. Premijer je naumio da prezume sve poluge vlasti – ne osvrćući se na svoje ne tako davne izjave da mu ne pada na pamet da bude predsednik. To je bila očita, bezočna laž – a verovatno procenjuje i računa da je narod koji izlazi na izbore dovoljno kratke pameti, ili je uopšte nema.

Nemoralnost i neustavnost odluke da bez podnošenja ostavke na premijersko mesto vodi kampanju nisu mu briga – jer istorijat ustavnog sudstva kod nas za vreme svih vlasti (od Miloševića, preko Koštunice i Tadića, pa do Nikolića) govori o nesposobnosti, nemoralnosti i podaništvu te elitne sudske instance. Eventualna hitna ustavna tužba će biti meritorno rešena verovatno za 10-20 godina, jer takozvane sudije ne smeju da trpe pritisak od bilo koga (sem od onoga koji ih je postavio na tu bogato plaćenu beskorisnu funkciju).

Sa druge strane, ponuđeni kandidati opozicije iz ovih ili onih (ne)opravdanih razloga nisu u stanju da okupe dovoljan broj glasača za pobedu nad pošasti koja se zove apsoultna vlast jednog čoveka. Kako postupiti kao glasač/birač, a da njegova individualna odluka ne bude uzaludan glas u moru političke sramote u koju nas drži ovakva vlast?

Reagujući na odluku o raspisivanju izbora, svi kandidati opozicije su (zajednički) konstatovali da je cela procedura izbora sporna – od pravnih aspekata (suspendovanja rada skupštine, nepostojanja i nebiranja zakonom propisanih institucija za nadzor i proveru glasanja), do praktičnih aspekata (prikupljanja i overe potpisa, ravnopravnog oglašavanja kandidata, zloupotrebe pozicije vlasti u cilju vođenja kampanje i mnogi drugi). Jedino u čemu su svi saglasni je da će uprkos (od njih) nabrojanih okolnosti oni učestvovati! To je tragično za Srbiju.

Jedini pravi odgovor jedinstvene (ne u idejno-programskom smislu) opozicje je bojkot tih i takvih izbora! Neka Aleksandar Vučić sam trči svoju trku – sem valjda ako mu se Dr Vojislav Šešelj ne pridruži. Srbija ide sigurno u blato, a svi koji glasaju za to su ili potkupljeni ili zaplašeni! Pravo na nadu u bolji život takvo biračko telo nema. A da li će i kada shvatiti položaj u kome se zemlja nalazi – pitanje je. Bojim se da je već sada kasno za kajanje! Da li će sve ovo izazvati izlazak na ulice Partije govnjivih motki i kamenica – ostaje da se vidi.

Ostavite odgovor