RAN-PONOVO-NA-SVETSKOJ-SCENI

IRAN PONOVO NA SVETSKOJ SCENI

Evropske, ruske i azijske kompanije već duže vreme posmatraju iranske potencijale, a američke kompanije uveliko traže posrednike da bi ponovo ušle na ovo veliko i perspektivno tržište. Izgleda da se klatno moći definitivno pomera od Atlantika ka Pacifiku.

 

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Od 16. januara 2016. sankcije UN uvedene Iranu zbog nuklearnog programa su ukinute. Više nije na snazi rezolucija Saveta bezbednosti UN broj 2231. Povelja o neširenju nuklearnog naoružanja biće od sada jedini međunarodni pravni okvir za iranske nuklearne aktivnosti.

Sve svetske sile pozdravile su ovu odluku, ali ipak su SAD dan nakon proglašenja obustave sankcija uvele nove sankcije za 12 iranskih državnih kompanija. U televizijskom obraćanju naciji iranski predsednik Hasan Rohani je rekao da je Iran skoro 14 godina bio optuživan za tajni program nuklearnog naoružanja, što je UN dalo povoda za sankcije. Rohani je dodao da zatvaranje poglavlja o mogućim vojnim dimenzijama iranskog nuklearnog programa nije samo pravno i tehničko pitanje, već etička, politička i moralna pobeda.

Koliko su sankcije pogubno uticale na Iran, govori i činjenica da je strateški cilj Irana da privuče 150 milijardi dolara stranih investicija kako bi ostvario porast od osam posto u petogodišnjem ekonomskom razvojnom planu. Čak i ako taj kapital uđe u zemlju, BDP države 2018. neće biti ni blizu onome iz 2011.

Uprkos svim naporima anti-iranskog lobija (predvođenim Izraelom i Saudijskom Arabijom), saplitanja američkog Kongresa i skupine iranskih regionalnih i ideološko-verskih neprijatelja, implementacija nuklearnog dogovora je bila uspešna. Ali sada slede pravi ispiti, kako za Iran, tako i za međunarodnu zajednicu. Implementacija akcionog plana imaće veliki uticaj na diplomatiju, suzbijanje terorizma (pre svega u Siriji) i ekstremizma (širenje vehabijskog pokreta), stabilnost, regionalni poredak, ravnotežu snaga na Bliskom Istoku. To je generalno govoreći znači znatno povećanje snage Irana, te pomeranja klatna moći sa zapada na istok.

Kratkoročno dolazi do normalizacije odnosa između međunarodnih aktera i Irana, te smanjenja etničkih i verskih napetosti i secesionističkih tendencija na celom Bliskom Istoku, širenja izbegličke krize i iranofobije na međunarodnom nivou. Ipak, dugoročno ove posledice ipak više zavise od američkih, ruskih i svakako očekivanih kineskih reakcija i aktivnosti u regijama oko Irana i Saudijske Arabije.

Srednjoročna posledica implementacije dogovora trebalo bi da rezultira jačom saradnjom svih aktera u uništavanju Islamske države (ISIS). Što je mnogo važnije, to treba da spreči stvaranje, rast i delovanje sličnih terorističkih organizacija koje nastaju na ruševinama propalih država kroz skriveno finansiranje i pružanje logistike od strane regionalnih međusobno zavađenih blisko istočnih sila kao što su Saudijska Arabija, Turska i Katar.

Za Iran će sudbinski biti važno kako će se postaviti prema svojim regionalnim saveznicima, kao što su vlade Sirije i Iraka, ili nedržavnim akterima kao što je libanski Hezbolah.

Ono što u ovom trenutku nije najjasnije je odmrzavanje 100 milijardi dolara koje su američke i evropske banke zamrznule posle Islamske revolucije i tokom režima sankcija. Većina tog novca potiče od prodaje nafte, a ne od nekakvih berzanskih špekulacija ili pljačke susednih država. Taj novac bi omogućio Iranu da stavi u „pogon“ sve svoje prirodne resurse i bogatstva zemlje, te da postane nesumljivi lider ovog dela sveta. Razlika između Irana i ostalih naftom i gasom bogatih zemalja je na prvom mestu brojnost populacije, a onda i drastična razlika u obrazovanju, nauci, industrijskim potencijalima. Tu je Iran daleko ispred okruženja.

Za svaki slučaj, iranski predsednik Hasan Rohani je najavio novo poglavlje u odnosima Irana prema regiji i svetu. Naveo je brojne koristi od skidanja sankcija za iransku trgovinu i ulaganja – za sektor nafte, gasa i bankarstva. Zatim je naglasio da se povraćaj zamrznutih novčanih sredstava neće koristiti za neprijateljstva prema regionalnim protivnicima.

Nova godina je započela sa velikim sukobima Irana i Saudijske Arabije, iako se direktni vojni sukobi ne očekuju. Iran je neuporedivo jači, ali stoji i činjenica da iza Al-Saud familije stoji vlada SAD. Ova godina će biti zanimljiva s obzirom na odnose Rijada i Teherana i kako se ti odnosi reflektuju na globalne cene nafte i širenja strateškog uticaja na Bliskom i Srednjem Istoku. Iran će svakako nastaviti da pruža pomoć i potporu sirijskoj vladi i predsedniku Asadu, te će svakako da pojača intezitet podrške Hutima u Jemenu, koji su već ionako razbili okupacione saudijske snage. Posebna su priča Bahrein i Irak. Vlada u Teheranu nikada više neće dozvoliti da bilo ko i bilo kojim povodom u većinski šiitskom, naftom i gasom bogatom Iraku instalira sunitskog lidera, kakav je bio Sadam Husein. To je izazvao desetogodišnji rat sa Iranom, a Teheran će učiniti sve da sa vlasti u Bahreinu padne manjinska sunitska elita.

Ipak, da za Iran neće sve teći kao po loju pobrinuće se Izrael. Najjača vojna, politička i velika ekonomska sila na Bliskom istoku je arhineprijatelj Irana. Čini se da Iran nema, niti će u skorije vreme naći formulu da nešto promeni na relaciji Jerusalim-Teheran. Na tu kartu igra Saudijska Arabija i porodica Al Saud.

U Iran su već stigli bivši nemački kancelar Gerhard Šreder i kineski predsednik Ksi, a ovih dana Rohani obilazi Italiju i Francusku, jer Iran želi diversifikaciju svoje ekonomije. Iako je naglasak na nafti i gasu, brojni drugi prirodni resursi i prerađivačka industrija su u fokusu, posebno zbog niskih cena nafte i gasa, koji trenutno urušavaju glavnog iranskog saveznika Rusiju. Iranska nacionalna kompanija je već naručila 150 putničkih aviona od vodećeg evropskog proizvođača Airbus, u planu su nove luke i poboljšanje infrastrukture. Evropske, ruske i azijske kompanije već duže vreme posmatraju iranske potencijale, a američke kompanije uveliko traže posrednike da bi ponovo ušle na ovo veliko i perspektivno tržište.

Moguće je i očekivati skoriji ulazak Irana u grupaciju BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Dugoročne posledice po region i svet od novog iranskog statusa sigurno će predstavljati i potvrdu uticaja Rusije na Bliski Istok, te definitivni ulazak Kine na ove prostore. To će označiti kraj politike neangažovanja Pekinga van sopstvenih granica i zona uticaja. Izgleda da se klatno moći definitivno pomera od Atlantika ka Pacifiku.

Ostavite odgovor