BREXIT-DAN-POSLE

BREXIT DAN POSLE

Osuđeni smo da slušamo lupetanja kvazi-političara o tome kako Srbija nastavlja proces euro-integracija u momentu kada je i slepcu jasno da Evropska Unija nije zainteresovana za prijem novih članova, već se nalazi u stanju panike da nađe rešenje za sopstveni opstanak

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Sva moguća sredstva propagande, obrade i pritiska na Britance nisu uspela da ubede većinu slobodnih glasača da zadrže Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropskoj Uniji. To je svojevrstan indikator poverenja koje (ni)su imali građani u priče i bajke koje su im servirali njihov predsednik vlade, vodeći svetski političari iz Amerike, Nemačke, Francuske i raznorazni funkcioneri Evropske unije. Čak se dotle išlo da su navodno neutralne agencije za ispitivanje javnog mnjenja govorile da će ishod referenduma biti vrlo tesan, ali da će ipak preovladati glas za ostanak.

Ali konačni rezultat je prilično ubedljiva razlika (oko četiri procenta ili gotovo 1,3 miliona glasova) za izlazak Britanije iz ove sada već duboko kompromitovane institucije koja je trebalo da postane super-država. U ovom momentu je bitno analizirati posledice za Britaniju i Evropsku Uniju, kao i uzroke zašto je došlo do takvog ishoda.

BRITANIJA IDE DALJE

Cela predstava zvana BREXIT (britanski izlazak iz EU) okončala se na demokratski način. Glasači, koji dugi niz godina pokazuju apatiju za izbore svojih gradskih skupština i članova parlamenta, a još manje za izbore takozvanih članova evropskog parlamenta, svojom rekordnom izlaznošću (preko 71%) su poslali britanskim političarima dve poruke: Prvo – da im je dosta više našminkanih, lažnih obećanja i beskorisnih rasprava; Drugo – da kada je na dnevnom redu istinsko egzistencijalno pitanje, nije im teško da izađu i izjasne se.

Prošlogodišnji ubedljivi pobednik na parlamentarnim izborima i lider Konzervativne stranke Dejvid Kameron, koji je svoj prvi mandat proveo lavirajući između pozicije evroskeptika i evrofanatika, morao je konačno da pristupi dugo obećavanom referedumu. Izborno telo je prepoznalo Kameronov „prebeg“ u proevropski tabor kao još jedan marketinški trik – i ostavka je bila njegov jedini demokratski korak.

Sada je na osnovu člana 50 Lisabonskog ugovora automatski pokrenut mehanizam za izlazak Britanije iz Evropske Unije, sa pregovaračkim rokom od dve godine za vreme koje će Britanija i dalje učestvovati u institucijama Unije i plaćati sredstva Briselu koje je i do sada plaćala. Obe strane su saglasne da pregovore o modusima izlaska ne treba odugovlačiti.

U prethodnom napisu o BREXIT-u (Brexit – Britanija na EU raskrsnici), zauzeo sam poziciju da se ništa spektakularno neće dogoditi – jer Britanija ima veliku, diversifikovanu i sposobnu ekonomiju, koja je pažljivo i mudro bila vezana za EU, ali nije zavisila od nje. The Beatles, Rolls Roys, BBC, Monthy Python’s Flying Circus i kraljica su institucije koje su postojale pre ulaska Britanije u Evropsku Uniju – pa nema razloga verovati da neće postojati i biti simbol nacije i posle izlaska. Uz bankarski sektor (The City) koji pravi više od 30% nacionalnog dohotka (jer funta nikada nije napuštena zarad evra), Komonvelt (asocijacija bivših kolonija), snažan i svetski poznat naučno-istraživački i obrazovni sistem – nema brige u ekonomskom smislu za Britaniju. Sva iskustva iz svetske trgovine ugrađena u akte EU ionako su pretežno britanska – i nema prepreka da se odvijaju bez obzira na članstvo Britanije. Zakon tržišta je „ako imaš dobru i traženu robu – prodaćeš je bez problema“ i to važi zauvek, pa makar Britanija sada odlučila da uđe u grupaciju BRICS – što bi bilo potpuno neverovatno.

Neki od glasova koji žale zbog izlaska Britanije navode razloge bezbednosti. Naravno da članstvo u EU ne podrazumeva i automatsko članstvo u NATO. To znači da Britanija i dalje ostaje partner i prijatelj zemalja EU, a da joj NATO ostaje kao jedino moguća i potrebna bezbednosna karta, koja nikada nije dovođena u pitanje.

Kao potvrdu dve napred iznete teze o ekonomskoj i bezbednosnoj perspektivi Britanije, navešću primere dve zemlje koje nisu članice Evropske Unije. Švajcarska ima pravni i ekonomski sistem koji je potpuno usaglašen sa normama EU i učestvuje bez problema u svim dogovorima o trgovini kao da jeste članica. Pri tome nije članica NATO, već je tradicionalno neutralna, što joj omogućuje njena geografija. Norveška se ponosi svojim članstvom u NATO zbog bezbednosnih rizika koje ima zbog svog geografskog položaja, ali kao i Švajcarska ima potpuno sinhronizovan pravni i ekonomski sistem sa standardima EU, pa takođe ravnopravno učestvuje u međunarodnim ekonomskim i trgovačkim odnosima sa Unijom, ali i sa svim drugim partnerima.

EU SUOČENJE SA REALNOŠĆU

Zbog izlaska Velike Britanije mnogo više razloga za žaljenje treba da ima Evopska Unija. Pre šezdesetak godina ideja je bila da se zbližavanjem na ravnopravnoj osnovi otklone vekovna rivalstva i tenzije u srcu Evrope, koje su stalno izazivale ratove i destrukciju. Francuska i Nemačka, kao arhi-rivali su htele da daju primer drugima, odnosno da ih privuku u jednu najpre ekonomsku pa onda konfederalnu asocijaciju evropskih nacija. Principi ravnopravnosti i konsenzusa su bili osnov za takvu priču, sa lepim namerama i demokratičnosti za sve. I zajednica je napredovala, privlačila svojim vrlinama nove članice, služila za uzor drugima u svetu kako uz dobru volju mogu da se u dobroj veri regulišu tradicionalno komplikovani odnosi među nacijama.

Nova asocijacija evropskih zemalja je napredovala sve dok konzervativni političari nisu preuzeli stvar u svoje ruke, negde pred kraj osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Rani pokušaji da se napravi ustav takve tvorevine, čiji je glavni zagovornik bio bivši francuski predsednik Valeri Žiskar Desten, slavno je propao. Oni su hteli da od dobrovoljne i konsenzusom vođene asocijacije naprave nešto „čvršće“ – odnosno nekakvu nadnacionalnu ili super-državu. Pa kako im nije išlo sa ustavom, onda su se dali na pojedinačno uvođenje obavezujućih pravila igre za zemlje-članice.

To je po (pogrešnom) tumačenju konzervativaca značilo da Evropska Ekonomska Zajednica treba da se pretvori u ekskluzivni klub, a ne u slobodnu i demokratsku asocijaciju zemalja koje dobrovoljno prihvataju načela slobodne trgovine, saradnje i dobrosusedskih odnosa – jer je to u opštem interesu. Ta promena u filozofiji udruživanja koincidirala je sa globalnim trijumfom „reganizma“/„tačerizma“, padom Berlinskog zida i krajem Sovjetskog Saveza – tako da je prošla relativno nezapaženo, kako od levičarskih političkih snaga, ali i od građana.

Neoliberalna (u suštini konzervativna misao) je postala standardna matrica u međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima i sada, posle gotovo trideset godina dominacije gledamo pogubne rezultate takve politike. Evropska Unija se preobratila u monstruma iz koje članice žele da pobegnu, disbalans između bogatih i siromašnih i teret dugova je daleko zaoštreniji nego pre 30 godina, tenzije na Bliskom Istoku su mnogo gore i brojnije, a izbila su i dodatna ratna žarišta. Umesto da uživaju u blagodetima života u uređenoj, naprednoj i modernoj zajednici, građani Evropske Unije su danas suočeni sa prilivom izbeglica i krizom koju njihovi političari ne umeju da reše.

Za to vreme, ono što je bio nerazvijeni takozvani Treći svet, kao i tradicionalni bastioni komunizma Rusija i Kina, nisu gubili vreme na narcisoidne priče o sopstvenoj veličini, moći i važnosti – već su radili na sopstvenoj emancipaciji, ekonomskom razvoju i dostizanju opštih civilizacijskih vrednosti. Iste te vrednosti su se u Americi i Evropskoj Uniji na žalost pretvorile u sopstvenu karikaturu, služeći samo kao sredstvo propagande u rukama neoliberala.

Zbog svega toga što je pomenuto Evropska Unija je izgubila svoju privlačnost, odnosno identitet. Birokratija u Briselu je odavno postala samo servis da na jednom šalteru Ujak Sem dobije sve ono što želi, a ne podrška svojim zemljama-članicama koje su ih poslale u Brisel da bi zastupale njihove nacionalne interese. Britanski glasači su to itekako prepoznali i rekli da to ne žele, niti treba da plaćaju.

BREXIT-DAN-POSLE---Varufakis

To nikako ne znači da je Britanija postala neprijatelj Evropskoj Uniji, niti Americi. Ali, izgleda da je izlazak Britanije bio jedini način da se glupava, samodovoljna i korumpirana birokratija Evropske Unije dozove pameti i preduzme korake da plemenita ideja udruživanja ne propadne. Lično smatram da su pozivi nekadašnjeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa da se krene u hitnu demokratizaciju institucija Evropske Unije još uvek mogući i neophodni, odnosno da projekat ujedinjene Evrope nije propao. Ali ne sa neoliberalima na čelu, već sa progresivnim snagama kojih itekako ima u Evropi. Varufakisov panevropski pokret je možda jedina nada da se to brzo postigne. Ili kako bi rekao legendarni komičar John Cleese, inače zagovornik izlaska izlaska Britanije iz Evropske Unije: „You always look on the bright side of life“.

REPERKUSIJE ZA SRBIJU

Ono što se desilo sa Velikom Britanijom bi trebalo da bude i model odnosa Srbije sa Evropskom Unijom – a ne da srljamo po svaku cenu u nešto što se pokazalo problematičnim. Nažalost, većina naših političara slepo ponavlja mantru: „Evropa nema alternativu“, dok je tek mali segment protivnika euro-integracija. I pri tome ne treba dovoditi u pitanje potrebu da se srpska država i društvo reformišu po opštevažećim evropskim standardima.

Taj proces uspostavljanja nedostajućih i dovođenja u red postojećih institucija ne treba vezivati za evropske integracije. To nam je neophodno zbog nas samih – da ne bi živeli u ostacima razvaljenog plemenskog društva u 21. veku. Zbog toga su bilo kakve ideje obnove i pozivanje na tradiciju pogrešne i štetne za društvo u Srbiji. Kao što je pogrešno bilo kakvo pozivanje na reforme zbog procesa euro-integracija. Na žalost, ne postoji debata u našoj javnosti o opštim društvenim vrednostima, već smo osuđeni da slušamo lupetanja kvazi-političara o tome kako Srbija nastavlja proces euro-integracija u momentu kada je i slepcu jasno da Evropska Unija nije zainteresovana za prijem novih članova, već se nalazi u stanju panike da nađe rešenje za sopstveni opstanak.

4 Comments

  • Milos Jovicic kaže:

    Mehanizam iskljucenja na osnovu clana 50 jos uvek nije pokrenut i niko ne zna kada ce se pokrenuti. Neki ozbiljni komentatori danas vec pričaju da se to nece ni desiti (mada se povratak na status kvo u ovom trenutku ipak cini kao manje verovatna opcija).

  • Ivana Miloradovic kaže:

    Brilijantno, Srdjane.

  • Brexit je katastrofa za sve . Za izlazak su glasali penzioneri i radnicka klasa, nejneobrazovaniji slojevi drustva kojie su demagozi i populisti izmanipulisali, isprali mozak obecanjima o ‘350 miliona funti nedeljno koje vise nece odlaziti u EU , vec ostati kod kuce za HNS etc’, sto je ispostavilo kao laz, naravno. . Takvi su kod nas glasali za Milosevica i Vucica. Ako misliti da je njihov izbor mudar, neme sta dalje da se diskutuje.

  • Tatanja kaže:

    Slazem se sa delom price o tvrdoj i krutoj EU u sta se ova institucija.od fleksibilne i leprsave ideje pretvorila..samo prica o svesnoj i pametnij GB mi nekako.kao nekome ko zivi ovde i prati stanje direktno.bas ne pije vodu…Ne pije znajuci da susci intelektualni krugovi.svi nivoii drustva koji su scesni prednosti ali i posledica izlaska bili za -ostanak…Taxnose zna profil glasaca(ovfe se spinke 50 a ne70 izlaznost) pa je po tome 25% glasalo za a nesto malo vise protiv ostanka u EU…)Zna s da su to ljudi koji su nezadovoljni sobom a malo sta rade da ga promene
    Koji hvataju na buku i obecanih 350 mil.za NHS(drz.zdravsv.usluge).ljudi koji se zale na nezaposlenost i strance koji im uzimaju rqdna mesta a koji sami nrce da rade za minimalac(jer soc.pomoc ima je veca i milija).ljudi koji nisu okusili mnogo prednosri od fantasticnog sistema obrazovanja koji spominjete a kamoli bili ugrozeni nabili koji nacin…
    Slazem se da je britanska privreda jaka.i da moze bez evrope kao sto je i mogla..ali da ne zaborqvimo bila je postavljena na sasvim drugacije noge.oslonjena sama na sebe..vise to niie…I pre nego sto dtane na te iste svoje noge samostalno jako ce se muciti i imati veeeelikih problema kada im najniza klasa.ona radnicka.koju 90% sada cine stranci (Poljaci.Madjari.Litcancci.BugariRumuni i ostali..)Kada im ostavi masine za kojima radi od 5-17h..Sta ce supervajzori i sefovi Englezi da rade?ko ce im sutra doci iraditi za minimalac?(jos i smanjen u odnosu na nekada.kada se bar vikendom placalo vise kao prekocrwmeni a danas je sveavedeno nin.cenu rada jer trziste tako dikrltira.ponuda radne snage velikai uvek se nadje neko ko ce da radi…)..Tako da gazde su uplasene…Nije ta euforija i sreca bas tako jednostavna kako je prikazana…ima tu jako mnogo senki zbog kojih se i Kamerun sklonio…Pa ko rezivi lomove pricace

Ostavite odgovor