BELI-LISTIĆI-ILI-BOJKOT

BELI LISTIĆI ILI BOJKOT

Ako se opozicija (ili “opozicija”) ne ujedini oko bojkota izbora tokom narednih nekoliko dana – to je siguran znak da njih zapravo ne zanima dobrobit države i nacije, već isključivo njihov deo “plena”.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Ovih dana na Internet stranicama “Peščanika” vodi se polemika između zagovornika takozvanih “belih listića” i “svetice srpske demokratije” Vesne Pešić na temu kako se suprotstaviti predstojećoj pobedi liste Aleksandra Vučića i njegovih trabanata na ničim izazvanim vanrednim parlamentarnim izborima. Kako drugačije nazvati listu imena koju je “gazda” kompilirao, a koja u kampanji NE koristi naziv stranke SNS?

Izuzetno pažljivo (i neuvredljivo) sročeni tekstovi Alekse Jorge (Beli glas, opet? – objavljen 13.4.2016.) i Siniše Boljanovića (Belo kako bilo – objavljen 19.4.2016.) otvaraju problematiku glasanja “belim listićima”, dok tekst Vesne Pešić, jednog od glavnih zagovornika ove opcije na poslednjim izborima, nespretno pokušava da promeni stav “kopernikanskim zaokretom” uvođenjem teze o “manjem od dva zla” – svesno zabašurujući sopstvenu odgovornost za “bele listiće”. Tu se javlja tekstom i Dr Vesna Rakić Vodinelić (Parlamentarni izbori 2016. – I deo – objavljen 19.4.2016.), koja kroz pravno-egzegetsku analizu “crta” stanje u manjkavom izbornom zakonodavstvu i govori kako ovakvi izbori ne mogu biti pravno valjani.

Svi učesnici u polemici (pa i moja malenkost) se slažu da prisustvujemo do sada neviđenoj farsi od izbora i da to može da izrodi samo još dublju krizu demokratije i institucija. Ali, zarad istine, treba reći ko je za to odgovoran. Po meni – to je politička elita Srbije, koja se sastoji od svih partija (levih, kvazi-levih, centraških, desnih, ekstremno desnih/nacionalnih) koje učestvuju u tim i takvim izborima.

Posle prevrata 5. oktobra 2000. godine, demokratska opozicija (sa svim svojim raznorodnim članovima koji su se smenjivali na vlasti) je imala sasvim dovoljno vremena da do 2012. godine promeni katastrofalno izborno zakonodavstvo – i jednom za sva vremena otkloni opasnost po “mladu srpsku demokratiju”. Mnogi članovi te i takve kvazi elite su se bavili poboljšanjem sopstvenog materijalnog stanja, dok je manji broj takozvanih elitnih intelektualaca gledao da se domogne ne para, nego dobrih postavljenja od kojih se može lepo živeti. Interes institucionalno neizgrađene države i “mlade demokratije” nikome nije bio na prvom mestu. Među takve spada i Vesna Pešić, koja je provela ugodne godine na ambasadorskom mestu u Meksiku, umesto što je u skupštinskim klupama trebala da se bori za korenite promene sistema.

Imam utisak da je uprkos ogromnim konceptualnim razlikama između vodećih partija DOS po mnogim pitanjima, moglo da se pronađe rešenje za nakaradni izborni sistem. Kao da neko nije hteo da ga menja – odgovarao je grupacijama na vlasti – bez obzira na ideološki predznak koji su nosili ili se krili iza njega. A onda je došao politički “cunami” u obliku SNS, izvršio restauraciju promena od 5. oktobra i zbrisao je sa scene neke političke kalkulante, dok je druge znatno oslabio. Uz SNS su “isplivali” najgori oblici političkog šljama – pogledajte samo listu poslaničkih kandidata, ili njihovu dosadašnju listu postavljenih protuva na mesta u raznim državnim institucijama i/ili javnim preduzećima. Da ne govorimo o „aboliranju“ starih kadrova SPS, koji svi od reda treba da budu u zatvoru, a ne na funkcijama.

Doduše, tiha „rehabilitacija“ SPS je počela još za vreme Vojislava Koštunice, a pravi procvat je doživela u doba najvećeg izdajnika demokratske ideje i političkog idiota Borisa Tadića. On i njegova vrla partija DS su glavni krivci za uspon SNS i Vučića, oni su ga stvorili i omogućili mu da sa pozicija ultra desnog primitivnog nacionaliste „prepliva“ na stranu pro evropskog modernog političara. Toliko o produhovljenosti i dubini Demokratske stranke i njihove politike, koja će Srbiju mnogo koštati. I pri tome Vesna Pešić i slični imaju hrabrost da kažu da treba birati manje zlo!

Želim da dam odgovor na dilemu mnogih normalnih ljudi –  da li glasati za “bele listiće” ili ne – zbog zaista jadne političke ponude pred nama. Odgovor je bojkot tih i takvih izbora koji ništa ne mogu da promene, a učešće na njima (makar i sa “belim listićima”) dovodi do “prelivanja” glasova (pobedničkim listama). Ako ne glasate – Vaš listić nije upotrebljen, pa prema tome ne može da se “prelije”. Pošto po važećim propisima ne postoji donji limit/prag izlaznosti za validnost izbora, Vučić će sigurno trijumfovati. Ali, ako izlaznost ne pređe 50% (polovinu glasačkog tela) što je moguće, njegov legitimitet (bez Vašeg “prelivenog” glasa) će biti opasno poljuljan, iako će se on pozivati na zakonitost takvog glasanja. To bi značilo da više od pola biračkog tela ne odobrava takvu vlast – i može sasvim opravdano da (demokratskim) sredstvima vanparlamentarnog otpora zahteva hitno donošenje fer uslova i izbornih zakona za održavanje novih izbora.

Ovde treba još jednom spomenuti analizu uvažene profesorke Vesne Rakić Vodinelić, iz koje proističe da Republička izborna komisija, njen predsednik i akta koje donosi nisu zakoniti, a da Nadzorni odbor Republičke izborne komisije uopšte ne radi. Pravnički gledano, to čini ove izbore nevažećim – osim ako se “srećni dobitnici” utešnih nagrada u Vučićevoj parlamentarnoj tomboli sa tim ne saglase. Ako se opozicija (ili “opozicija”) ne ujedini oko bojkota izbora tokom narednih nekoliko dana – to je siguran znak da njih zapravo ne zanima dobrobit države i nacije, već isključivo njihov deo “plena”.

I priča o većem ili manjem zlu zapravo nema smisla – osim kao izgovor za nadri-intelektualce koji će njome da opravdavaju sopstveno učešće u farsi. A Vesna Pešić zna da je dobrim namerama popločan put do pakla. Njeno “meandriranje” sa političkim idejama i predlozima samo zbunjuje obične, čestite i dobronamerne ljude. Zato je bolje da ćuti – jer se nije dobro pokazala u ulozi “svetice srpske demokratije”. Ili se možda umorila, jer javnost u suviše dugom periodu od nje očekuje da reši decenijske strukturalne probleme. I trajanje mandata “svetice srpske demokratije” treba da bude vremenski ograničeno!

3 Comments

  • podanik kaže:

    za razliku od prvog komentatora, procitala sam tekst i mogu da se u nacelu slozim sa autorom.

    znaci – bojkotovati OVAKVE izbore ima smisla – naravno!

    ali samo ako su bojkotovani od strane nekog minimalnog broja stranaka…

    ako toga nema (a vec sada znamo da nema bikakvog dogovora o bojkotu) onda individualni bojkot biraca ide na vodenicu SNS-a, jer ce procentualno ubedljivije pobediti nego ako je izlaznost velika…a nije realno ocekivati da ce dovoljno ljudi svesno bojkotovati – autor je kampanju trebao poceti na vreme, a ne poslednjeg dana pred izbornu tisinu!

    ZNACI treba izaci i glasati za one partije koje nisu u prstenu (inace sjajne) ilustracije.
    Ja cu glasati za DJB, jer je Radulovic postavio tacnu dijagnozu , i nije kompromitovan.

  • skeptik kaže:

    ostavljati komentar ne tekst koji nisi ni procitao je bedasto!

  • Dragan Banjac kaže:

    Bravo Stojanoviću, dovoljni su tvoj naslov i podnaslov. Onih 88 odsto koji neće shvatiti šta sledi nakon opreme ovog teksta nisu važni, ali ne samo zato što će da nasednu na uzimanje govneta od 10 kilograma umesto dreka od sto kila. Ipak, sad ću da te iščitam. (RAZMISLITE DA KOMENTATORE PREDSTAVITE IMENOM I PREZIMENOM. SKRIVANJE JE BEDASTO!)

Ostavite odgovor