VELIKI I MALI

 

Autor: Dragan Banjac

 

Protekle nedelje srpska diplomatija se ispružila do krajnje, najvažnije zapadne tačke gledano iz Beograda. Premijer Aleksandar Vučić putovao je u Sjedinjene Američke Države, a danima pred to putešestvuje primat je davao ne samo odlasku na mesto gde se svi poklone nego izražavao i ufanje u glavnu potporu „za našu stvar”, podršku Amerike evropskom putu Srbije. Moguće je da se „iza zavese” ove posete skrivalo još nešto pošto je unapred narodu spremljeni eho ove vizite nudio sažetak – da bi SAD „mogle da gurnu Srbiju u pravcu EU”. Zdrav razum, osrednje pamćenje i obrazovanje oivičeno najmanje osnovnom školom našli su se pred problemom – otkud sad, posle toliko godina zaklinjanja nekoliko vrhuški ka tom pravcu, neko treba da pogura ka Evropi i konačno otvaranje prvog poglavlja.

Pred polazak srpskog premijera za Vašington, osim domaćih analitičara svih fela i evropski su se utrkivali u oceni da SAD „mogu snažnije podupreti pregovore Srbije o članstvu u EU i doprineti da se prevaziđu za Beograd neopravdane prepreke za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja”. Šio mi ga Đura, što bi rekao narod, razumni što shvataju da se radi o pravdanju onih koji su nevešti svom poslu ili ga uopšte ne rade, jer sve je odmah „prekrečio” evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han. Čovek jasno kaže da tempo procesa diktira Srbija i da su uslovi za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja jasni i, bogami, da „nisu pokretna meta”. Uslove su, podseća Han, jednoglasno postavile sve zemlje članice Unije i stoga ne mogu da iskoče iz pregovaračkog okvira usvojenog decembra 2013. godine.

Na jedan segment uslova ne prestaju da podsećaju (zbog neispunjavanja!) stranci kojima se, verovatno sa „nema problema”, na dobru saradnju i ispunjenje zadataka poslovično zakunu svi srpski velikaši. Radi se, kao što je poznato, o uspostavi vladavine prava, normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kojih bi se, kategoričan je Han, trebalo latiti na samom početku pregovaračkog procesa. „Dosta toga je urađeno po ovom pitanju, ali još uvek nismo stigli do cilja” – podseća Han. Ne sumnjam ni drama da će svaki naš čitalac razumeti na kakav cilj nišani gospodin Han, koji, uzgred rečeno, veli da o slobodi medija kao o osnovnom pravu („ključni uslov”) nema pregovaranja.

Ali, avaj, postoje i drugi uslovi, američki (Džozefa Bajdena), nemački (kancelarke Angele Merkel) i „evrounijski” i, kao što reče jedan političar iz stare garde, svi su relativno laki, ali teško da će biti ispunjeni „u dogledno vreme”. Navešću samo dva: prestanak snishodljivosti pred Vladimirom Vladimirovičem Putinom i iskazivanja (ničim izazvane) bezgranične ljubavi prema „majčici Rusiji” (bez obaveze zavođenja sankcija!) i korekcija odnosa prema delu Bosne i Hercegovine koja je ratna tvorevina i koju je, zapravo, stvorila Srbija, uz puštanje niz vodu „krupne zamlate”, gospodara i vlasnika(!) srpskog entiteta. Je li ovo moguće? Nije!

Dok sva važna pitanja, odnodno srpski uslovi napretka ka EU i dalje dremaju u fasciklama i glavama onih koji bi trebalo da ih makar dotaknu, domaćoj javnosti se servira da su stranci (EU i Vašington) iskazali „vidljivo zadovoljstvo zbog veoma odmerenih stavova Beograda u krizi izazvanoj u Makedoniji” i izjava vlastodržaca koji su ponosni što Srbija u tome nije učestvovala. Istovremeno se, preko strogo kontrolisanih medija u sračunatim razmacima narodu saopštavaju rapidno opadajući procenti podrške Evropskoj uniji. Od puka se redovno traži – i dobija – dozvola za nečinenje.

Poseta srpskog premijera SAD svakako je dobar potez i pored činjenice što nije bilo susreta sa američkim potpredsjednikom Bajdenom, i ne stoji ona narodna „Martin u Beč…”, ali bi poseta izgledala drukčija da su se susreli. Pogotovo što je desetak dana pred put preko Atlantika i onaj pre toga (Tirana) u medijima o drugom američkom čoveku Vučić govorio s velikim poštovanjem i ushićenjem koje se primiče idolopoklonstvu srpskog predsednika Tomislava Nikolića prema Putinu.

Na velike poteze (nisu to činili ni prethodnici) naših „malih” nismo svikli. Svesni koliki su pred velikima, neprestano veličaju predstavu o sebi pred podanicima. Za sada – pali!

“Pobjeda” 7. jun 2015.

Ostavite odgovor