UVEK-JE-ĐUBRE-IŠLO-U-KANTU-vremeje-slika

UVEK JE ĐUBRE IŠLO U KANTU

Demokrate će na predstojećim partijskim izborima imati priliku da pokažu da li su dostojni da predstavljaju stranku koju je vodio Zoran Đinđić, odnosno da li su sposobni da kapiraju i kopiraju, da li su osposobljeni za šanse i izazove novog doba, da li imaju još malo mozga i snage da spasu „instituciju“ od “nešto obrazovanijih parazita i lovaca na plen”. Ili će pobediti razum, ili će Demokratska stranka onakva kakvu je pamtimo ostati samo lepa uspomena.

 

Autor: Željko Pavićević

 

Izbori su iza nas. Premijer rukom sastavlja novi ekspoze. Već nam je poručio da će Vlada Srbije biti skupina „borbenih ljudi“, da će spavati po kasarnama i da će njegov radni dan trajati 18 sati. Biće tu i vremena za ćaskanje sa građanstvom. Sa druge strane, opozicija se pregrupisala. Skupština će postati mnogo interesantnija. Levica, centar, desnica. Svi su na okupu i svi su spremni da nam, zahvaljujući TV prenosima, performansima u parlamentu pruže neizmerno zadovoljstvo. Reality show ponovo počinje!

Međutim, ono što možda privlači pažnju domaće javnosti posle izbora jesu dešavanja u redovima Demokratske stranke. Male demokrate nekada velike Demokratske stranke i ovoga puta nude zabavni program. Nova sezona počinje posle letnjih odmora, 24. septembra 2016.  Biće to istorijsko okupljanje povodom unutarstranačkih izbora. Ovoga puta izbori će biti neposredni. Bilo da su u senci, na suncu, na putu osvetljavanja Srbije, večnoj borbi ili u hodočašću – demokrate nikako da shvate da su došli do tačke kada je jako teško ustati i biti ponovo neko i nešto. Danas, 16 godina od petooktobarskih promena i „burnog“ vojevanja, njima mnogo štošta nije jasno. Nekako, posle svih ovih izbora mogao bi se steći utisak da će građanstvo pre oprostiti SPS devedesete godine, nego će demokratama oprostiti njihovo vreme obeleženo kohabitacijom sa destruktivnom politikom neobaveštenog truta, epskim pomirenjem sa ostacima Miloševićevog režima, stvaranjem „naprednjaka“ i vladavinom bez vidljivih rezultata.

Danas, samo nekoliko nedelja od izbora, demokrate se ponovo suočavaju sa unutarstranačkim turbulencijama. To nije ništa novo. Novo su novi momenti koji, posle svega što se dešavalo u ovoj stranci od atentata na premijera na ovamo, ne bi trebali da nas iznenađuju. Marko Bastać, kadar DS, sačuvao je Stari grad zajedno sa Šešeljevim radikalima, Dačićevom SPS, koalicijom Dveri – DSS, Tadićevom SDS i Čedinom LDP. Nešto „bolja“ situacija je u Apatinu gde je „naprednjačkog“ kandidata za predsednika opštine podržao nosilac liste Demokratske stranke, Bruno Urbanovski, obezbeđujući im tako većinu za formiranje vlasti. Zablistao je i Vladičin Han – tamo je svih šest odbornika sa liste Demokratske stranke, koji su izabrani na nedavnim lokalnim izborima, „preletelo“ u SNS postajući tako deo odborničke grupe naprednjaka u novom sazivu skupštine. Međutim, ima nade za DS. Neposredno pred izbore, ova stranka je dobila „pojačanje“ u svojim redovima. Nekadašnja potpredsednica gradskog odbora i gradska odbornica Nove stranke, Aleksandra Hristić, posle koketiranja sa Borkom Stefanovićem i Aleksandrom Šapićem, donela je odluku da svojim znanjem i umećem „zablista“ u Demokratskoj stranci.

Ovakvo i slično perverzno ponašanje „demokrata“ za rezultat je imalo devastaciju Demokratske stranke. Održavanje sednice Glavnog odbora u velikoj sali opštine Stari grad, a ne kao nekada, u maloj sali Sava centra, javnosti je poslalo specifičnu poruku. Poluprazna sala „demokratske“ opštine bila je ispunjena žagorom funkcionera nekada moćne stranke. Kako bi ostali fokusirani na ono zbog čega su se i okupili, demokrate su donele odluku da se ponovo „izvagaju“ na godišnjicu pobede DOS nad režimom Slobodana Miloševića. Kao i uvek do sada, i tog dana članovima će na „talonu“ biti servirano najmanje dva kandidata za prestižnu, ali sada već izlizanu funkciju predsednika „demokrata“.

Reakcije na potencijalne kandidate nisu izostale. Nakon što je „kidisao“ na sopstvenu stranku posle pada Đilasa, pa „legao na rudu“ tokom zategnute situacije u Ivanjci, potpredsednik DS Goran Ješić je ponovo pustio glas. Iako to znaju i vrapci na grani, Ješić je prvi stisnuo zube i rekao kako Bojan Pajtić i Dragan Šutanovac ne mogu da reformišu stranku. Međutim, ono što niko ne želi da kaže unutar stranke jeste da nema reformisanog DS sve dok „prva tri reda u Sava Centru“ ne napuste stranku ili funkcije u njoj.

Poslednjih dana po „političkim kuloarima“ ili tačnije rečeno budoarima, mogu se čuti raznorazne glasine. Interesantno je da se pominje ime bliske saradnice predsednika Političkog saveta stranke, potpredsednice Nataše Vučković kao mogućeg kandidata za predsednicu Demokratske stranke. Nije tajna da članstvo stranke u ovoj „fotelji“ vidi i Milicu Delević, dugogodišnjeg istaknutog člana stranke, kao i Miodraga Stojkovića, Dušana Milisavljevića, Sašu Paunovića, profesora Ivana Vujačića, Milovana Micovića, profesora Vuleta Pavlovića, Vesnu Martinović i još poneke. Iskreno, bilo bi pravo čudo da se neko od gore nabrojanih nađe na listi kandidata, a kamoli u fotelji lidera stranke. Pre će članovi predsedništva stranke zaigrati na skupštini „Ringe, ringe, raja“ nego što će se neko od njih pojaviti na listi kao kandidat za predsednika stranke. No, u politici nas ništa ne treba iznenaditi.

Bilo kako bilo, jasno je da su se „demokrate“ tokom poslednje dve decenije konstanto osipale. Napuštali su ih lideri, funkcioneri, ali i članstvo. Popularnost im je rasla kada su bili „najgori“, a opadala kada su bili „najbolji“. Tokom vladavine i posle atentata na Đinđića bili su na niskim „granama“ – na izborima 2003. osvajaju 12,6% od ukupnog broja glasača, da bi „vaskrsli“ nakon „uspešnog“ političarenja najpre mlakog, slabog i jedva primetnog, a kasnije nadobudnog, uzvišenog i arogantnog Tadića (2008. godine „demokrate“ osvajaju 38,42%, 2012. godine 22,11%). Odlaskom Živkovića, a kasnije Petrovića, Jeremića i Tadića na vanrednim izborima 2014. godine u uslovima medijskog mraka i neviđene hajke na Dragana Đilasa stranka osvaja svega 6,03%. Lomovi u redovima stranke, odlazak u senku, slabo osvetljavanje Srbije uz neuspešnu „novu mobilizaciju“, te odlazak Borka Stefanovića iz stranke rezurtiralo je sa osvojenih 6,02% na izborima 2016. godine.

Danas Demokratska stranka liči na olupinu. Demokrate više niti kapiraju, niti kopiraju. Trbuhom za kruhom odlaze tamo gde ima „’leba bez motike“. Ono što je ostalo pokušava da se „udomi“, kako bi „odbeglima“ pokazali da se i sa njima može zaraditi „’leba bez motike“. Demokratska stranka je bila institucija. Takođe, Demokratska stranka je potrebna Srbiji i njenom građanstvu. Međutim, ovakva kakva je danas, Demokratska stranka nema potrebe da postoji. Ona nije ništa bolja kanta od one u koju njeno đubre prelazi bez griže savesti i obraza.

Svojevremeno je Đorđe Belamarić poslao apel svima onima koji su imali članske karte Demokratske stranke. Ostali su gluvi i nemi na ovaj apel. Na godišnjicu pobede nad režimom Slobodana Miloševića, demokrate će imati priliku da pokažu da li su dostojni da predstavljaju stranku koju je vodio Zoran Đinđić, odnosno da li su sposobni da kapiraju i kopiraju, da li su osposobljeni za šanse i izazove novog doba, da li imaju još malo mozga i snage da spasu „instituciju“ od “nešto obrazovanijih parazita i lovaca na plen”. Ili će pobediti razum, ili će Demokratska stranka onakva kakvu je pamtimo ostati samo lepa uspomena.

One Comment

  • Ivan Miljkovic kaže:

    Dobro je što će se na izborima u DSu glasati neposredno, ali to nije dovoljno za dobar izbor. Važnije od toga je kakvi će kriterijumi važiti za izbor kandidata.Ako imate 2 kandidata i oba su loša ništa vam neće pomoći da izaberete dobrog predsednika.Ako imate jednog dobrog i jednog lošeg kandidata, šanse, da izaberete dobrog predsednika su 50%. ako imate 2 dobra kandidata, kakva god izborna procedura bila, izabraćete dobro predsednika.Zato je od presudne važnosti uspostavljanje dobrih kriterijuma za izbor kandidata ako jedini kriterijum bude broj izlobiranih odbora, koji su manje više u rasulu, bojim se da će DS izabrati lošeg predsednika.

Ostavite odgovor