TRUMP-I-OBAVEŠTAJNA-ZAJEDNICA---SEX,-LAŽI-I-VIDEO-TRAKA_111

TRUMP I OBAVEŠTAJNA ZAJEDNICA: SEX, LAŽI I VIDEO TRAKA

Alarm se oglasio – što znači da se više ne biraju sredstva (a kamoli narativ/ideologija) da se spase šta se spasti može. Neprijatelj je zajednički! A ispostavilo se da je Donald Trump u stvari neprijatelj postojećeg establišmenta – svejedno da li konzervativnog ili liberalnog, jer zapravo među njima i nema razlike.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Krivi su Rusi, lični đavolov izaslanik Putin i/ili Julian Assange  – najlakše je moguće rešenje za Clintonovu, Demokrate, špekulante iz Wall Streeta, tajkune i vojni lobi. Izveštaj “obaveštajne zajednice” je tu – samo ga treba pametno iskoristiti. Jedino što mu nedostaje je elementarna logika da bi obični ljudi poverovali u to. A do sada su im naivni, lakoverni i glupi građani verovali “na reč”!

Tužno je gledati i slušati CNN, BBC, njihove takozvane novinare, eksperte i političare koji pokušavaju na sve (ne)moguće načine da objasne novembarski poraz na izborima, a zatim da „miniraju“ tranziciju i onemoguće Donalda Trumpa da preuzme funkciju predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Počelo je završno odbrojavanje do formalnog preuzimanja dužnosti 20. januara – a intenzitet ovih pokušaja diskreditacije i krajnje neukusnog vršenja pritiska na novoizabranog predsednika se povećava.

Demokratija, ljudska prava, nezavisni mediji – ta intelektualna osnova savremenog sveta obesmišljeni su do srži od strane onih koji su se na njih uvek pozivali, koji su ih sprovodili i svima držali lekcije iz ovih oblasti koje se smatraju kamenima-temeljcima savremenog demokratskog društva. Pokazalo se da su to puke fraze iz arsenala vladajuće elite koje se koriste za zaluđivanje naroda u cilju opravdanja sopstvenih interesa i opstanka na vlasti. Ili što Lenjin reče „Ideologija je opijum za mase“. Ne samo to – već i više decenija naučnih radova i knjiga na ove teme čine se ispraznim lažima i besmislicama. Čini se da su intelektualci naseli na ovu prljavu podvalu zapadnih vladajućih krugova i prodali se u zamenu za novac, istraživačke grantove ili status.

Fenomen Trump zapravo pokazuje da su takozvani „neokonzervativci“ (koji se krive za sva zla ovog sveta) i „liberalne/progresivne“ snage (koje ove prve krive za sve) zapravo dve strane iste medalje vladajućeg establišmenta i da su sada uhvaćeni u zajedničkoj laži. Ili su samo sada napustili sve moguće ideološke bajke kojima su se služili u prošlosti kako bi spasli sopstvenu egzistenciju (neki bi rekli zadnjicu) i privilegije. Alarm se oglasio – što znači da se više ne biraju sredstva (a kamoli narativ/ideologija) da se spase šta se spasti može. Neprijatelj je zajednički! A ispostavilo se da je Donald Trump u stvari neprijatelj postojećeg establišmenta – svejedno da li konzervativnog ili liberalnog, jer zapravo među njima i nema razlike.

Prosto je osvežavajuće videti neokonzervativne i liberalne elite u Americi i u Evropi kako “liju krokodilske suze” i “ližu svoje rane”. Ove samoproklamovane elite u stvari nikada nisu ni imale dostojanstvo ili skromnost, pa je to glupo očekivati da imaju u porazu. Zato idu na đubrište istorije. A mi, mali vredni radni ljudi, koji redovno plaćaju porez i podižu svoje porodice možemo se nadati da ćemo dobiti nazad svoje zemlje. (citat iz jednog napisa na Internetu).

Zanimljivo je napomenuti da se navodno mešanje Putina i Rusije desilo, a da rezultati izbora ostaju na snazi. Nonsens! Pa zar onda ne bi trebalo dovesti u pitanje rezultate? Čak ni bestidna Hillary Clinton nije to tražila! Kao da se Amerika u svojoj dosadašnjoj praksi nije direktno i neskriveno mešala u izbore u brojnim zemljama, a kada to nije moglo da se ostvari putem glasanja – na snagu su stupali različiti scenariji za (ne)nasilnu smenu režima koji nisu po volji. U stvari – šta je dozvoljeno Jupiteru (čitaj Americi), nije dozvoljeno volu (čitaj Putinu, Rusiji ili bilo kome ko se suprotstavlja volji establišmenta u Americi).

Isto tako je primetno da se nigde ne navodi da je „nacionalna bezbednost“ Amerike bila ugrožena ruskim „mešanjem“. Valjda zbog toga što bi se nepogrešivost američke „obaveštajne zajednice“ dovela u pitanje. I zbog toga što se navodno „hakovanje podataka“ (šta god to značilo) Demokratskog nacionalnog komiteta (DNK) odigralo na serveru jedne privatne grupe građana – a ne državne institucije! A svakako i zbog toga što je javnost zbog tog zloglasnog „hakovanja“ došla u posed informacija koje otkrivaju da je DNK udruženje građana koje je postupalo nezakonito i kriminalno – favorizujući Hillary Clinton na štetu drugog kandidata te stranke. Sve u svemu – saznanja javnosti o karakteru DNK su sigurno uticala na poraz omraženog, beskrupuloznog i na sve spremnog kandidata. Da li zaslugom Rusije, posredstvom insajdera (recimo Wikileaks organizacije ili heroja kao što su Julian Assange ili Edward Snowden) – sasvim je svejedno. Car je go!

Robert David Steele je bivši špijun koji je falsifikovao obaveštajne podatke, lagao članove vlade i vodio brojne lažne operacije. On ima više od 20 godina iskustva u tajnim operacijama, a danas je osnivač pokreta „Open Source Intelligence“ (OSINT). On je najviše objavljivani autor u oblasti reforme obaveštajne delatnosti u svetu i ujedno vodeći recenzent/kritičar u 98 kategorija ove vrste literature na „Amazonu“. Njegova ramišljanja, bazirana na obilju informacija koje dobija od drugih, svakako ima težinu. Evo šta Steele kaže o „čuvenom“ dokumentu koji su najzad početkom januara predstavnici takozvane američke „obaveštajne zajednice“ konačno dali na uvid javnosti – a koji treba da pruži krunske dokaze o umešanosti Putina lično i Rusije u pokušaj uticanja na novembarske predsedničke izbore.

Direktor Nacionalne Obaveštajne agencije (DNI), kao što se vidi na 13 strani u Aneksu izveštaja (strana 14 je svesno “zabeljena”), sam sebe uteruje u laž sledećim rečima: „Ocene koje iznosimo ne impliciraju da imamo činjenični dokaz nečega. Procene su bazirane na prikupljenim informacijama, što je često fragmentirano ili nekompletno, kao i logika, argumenti i presedani.“

Robert Steele uzgred napominje da nije moguće razumeti CIA pre nego što se shvati da je ona stvorena od strane Wall Street kako bi služila kao sigurna osnova za tajnu državu unutar američke države. Njen do danas najduže služeći direktor Allen Dulles (brat mu je bio Ajzenhauerov državni sekretar John Foster Dulles) se smatra glavnim spasiocem fašističkih vođa i njihovog blaga na kraju Drugog svetskog rata, kao i glavnim “igračem” u ubistvu Džona Kenedija. CIA decenijama, pod velom “nacionalne sigurnosti”, koristi vojne avione i prekomorske baze da manipuliše drogom, oružjem, novcem i zlatom za račun elite. Steele preporučuje dve knjige na ovu temu: “Đavolja šahovska tabla – Allen Dulles, CIA i uspon američke tajne vlade” i “Tajni tim – CIA i njeni saveznici u kontroli SAD i sveta”.

U skorašnje vreme CIA je bila glavna u pokušajima promene režima u Gruziji, Ukrajini, Libiji i Siriji. Ne samo da je pomogla naoružanjem i obukom Islamsku državu u Siriji i Iraku, već se angažovala i u obuci Čečena i Ujgura kao “boraca za slobodu” (čitaj terorista), koji se šalju u Rusiju i Kinu. To ove zemlje mogu smatrati otvorenim ratom.

Donald Trump je izveštaj “obaveštajne zajednice” koji mu je prezentiran (bez “zabeljenih” delova) nazvao sramotnom gomilom smeća. I rekao je da će pripadnici “obaveštajne zajednice” snositi konsekvence u budućnosti. Time je samo potvrdio ono što svaki građanin svake zemlje na planeti odavno sluti: Tajne službe i njihovi pripadnici su svuda prilično glupavi, kriju se iza floskula “nacionalne bezbednosti” i tajnovitosti – da bi prikrili sopstvenu nesposobnost, neznanje, nerad i aroganciju. Dovoljno je gledati gomilu američkih TV serija i filmova da bi se dobila slika o aroganciji i bahatosti njihovih bezbednosnih službi (prevashodno FBI i CIA) u kontaktu sa američkim “običnim” odnosno lokalnim pripadnicima policije.

Na pamet mi padaju i uputstva Amerike (i drugih zapadnih zemalja) namenjena bivšim socijalističkim zemljama u tranziciji ka demokratiji da “tajne službe moraju imati strogu civilnu kontrolu“. Paradoksalno, to se ne odnosi na Ameriku, gde su očito tajne službe samostalne (u odnosu na državu). Ili to njihovi građani i ne znaju.

Mnogo puta se u praksi pokazalo da tajne službe nisu uspevale da spreče napade terorista i druge incidente, uprkos tehnološkoj, intelektualnoj i ljudskoj nadmoći tajnih službi. Kako to da se u svakoj modernoj državi odvajaju ogromne (koliko velike – takođe je obavijeno velom “tajnosti”) budžetske pare, a da niko ne postavlja pitanje kako i za šta se te pare troše u momentima kada se te države suočavaju sa terorizmom i propustima “obaveštajnih zajednica”. Nije to pitanje samo Amerike, već Britanije, Francuske, Belgije i gotovo svake savremene države sa sramnim rezultatima u prevenciji terorizma svih boja. Da ne govorimo o tajnim vanbudžetskim (odnosno za normalne građane potpuno nevidljivim i nekontrolisanim) sredstvima.

Iz svega gore rečenog nameću se sledeći (logični) zaključci:

  • Donald Trump je svakim svojim potezom najavio temeljnu reformu tajnih službi, odnosno “obaveštajne zajednice”, zbog dokazane neposobnosti, nestručnosti i lažima kojima se služe.
  • Ova namera budućeg predsednika naićiće na otpor, koji može da ide toliko daleko da su mogući scenariji njegovog diskreditovanja (kojima već prisustvujemo), pa čak i njegove fizičke eliminacije.
  • U svetlu izrečenog, namera izabranog predsednika je da sopstvenu sigurnost ne poveri isključivo Tajnoj službi (koja po tradiciji štiti predsednike), već da angažuje i pripadnike privatnog obezbeđenja. Dobro mu je poznato da su glavni krivci za ubistva Anvara El Sadata i Indire Gandi bili pripadnici državnih tajnih službi. Zloslutno zvuči upozorenje (ili pretnja) odlazećeg direktora CIA Džona Brenana upućeno dolazećem predsedniku “da bi mu bolje bilo da drži jezik za zubima.”
  • Da li će u ovom sukobu između nevidljivih i tajnih sila establišmenta i Donalda Trumpa nadvladati prvi ili drugi – ostaje da se vidi. Namere Trumpa su časne – da se na nove zdrave osnove postave stvari i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici Amerike, odnosno da se jednom za svagda okonča vladavina laži, iluzija i prevara. Ali, ne zaboravimo da je put do pakla popločan najboljim namerama. Nije isključeno da jedna kompromitovana elita bude zamenjena drugom.

Ostavite odgovor