sta_je_to_aktivna_kuca

ŠTA JE TO “AKTIVNA KUĆA”?

Energetski pozitivne kuće („aktivne kuće) nisu spartanski objekti, već maksimalno luksuzni, sa najvišim uslovima komfora – što je osnov za zdrav i radostan način života. Investicije u energetski aktivne zgrade pokazale su se otpornim na aktuelne ekonomske krize i opstaće, odnosno ubrzano će se razvijati sa svakom novom energetskom krizom. Izdaci za energiju u ovakvim kućama ne postoje – one prihoduju od prodaje viška energije!

 

Autor: Dušan Nelki

 

Racionalno ponašanje u svakom pogledu, a pogotovu u potrošnji energije trebalo bi da je odlika siromašnih. Međutim, to u Srbiji nije tako. Bahato i neodgovorno ponašanje prema energiji nije posledica pogrešnog mišljenja da je Srbija bogata država, već je to posledica elementarnog neznanja i odsustva želje da se nešto nauči. Kako to može da se ispravi, odnosno šta je to “aktivna kuća”?

Najracionalnije nacije u pogledu trošenja energije i uopšte odnosa prema energiji i okruženju su najbogatije nacije na čelu sa Nemačkom. Sagorevanje fosilnih goriva je okidač klimatskih promena, jer se njihovim sagorevanem proizvodi ugljen-dioksid (CO2). Direktan krivac za klimatske promene je enormna potrošnja energije.

Razmotrimo na trenutak sledeći iskaz: Svuda su ljudi koji žive i rade u zgradama koje troše energiju. A to bi moglo da glasi i ovako: Svuda su ljudi koji žive i rade u zgradama koje ne troše, već proizvode energiju – aktivnim kućama.

Aktivna kuća koristi aktivne i pasivne sisteme za proizvodnju i čuvanje energije. To uključuje fotonaponske i termalne kolektore, trostruko zastakljenje, rekuperativni sistem ventilacije, izbegavanje toplotnih mostova, aktivaciju mase zgrade u pogledu skladištenja toplotne energije, kao i upotrebu energetski efikasnih uređaja. Prednost svakako treba dati robustnim sistemima bez mnogo sastavnih elemenata. Postojeći objekti u Nemačkoj prosečno troše 435 kwh/m2 godišnje za sve aktivnosti, pasivna kuća do 120kwh/m2, a aktivnoj kući posle zadovoljenja svih potreba ostane oko 40kwh/m2 godišnje.

Obične kuće koriste energente za dobijanje energije, koja se troši na zagrevanje prostora. Ovde je bitno istaći da prema proračunima na energente se striktno primenjuje faktor pretvaranja. Usled toga nije svejedno da li se za grejanje koristi pelet, struja ili ugalj. Bitno je imati na umu da se primenom energetski efikasnih sistema i uređaja doprinosi očuvanju okoline i smanjenju  emisije CO2. Jedan kilogram lignita emituje jedan kilogram CO2, dok jedan litar utrošene nafte emituje 2,5 kilograma CO2. Iz ovoga se zapravo vidi zbog čega se kuće/zgrade takozvanog „energetskog plus“ razreda retko sreću.

Energetski pozitivne kuće nisu spartanski objekti, već maksimalno luksuzni sa najvišim uslovima komfora – što je osnov za zdrav i radostan način života. Investicije u energetski aktivne zgrade pokazale su se otpornim na aktuelne ekonomske krize i opstaće, odnosno ubrzano će se razvijati sa svakom novom energetskom krizom. Izdaci za energiju u ovakvim kućama ne postoje – one prihoduju od prodaje viška energije.

Planiranje i izgradnja energetski aktivnih kuća i naselja treba da je strategijski cilj svakog socijalno i ekonomski odgovornog društva. Planiranje se mora raditi za period od 30-50 godina. Ovakvim planom bi se definisale nove lokacije za izgradnju, ili pak izvela revitalizacija putem takozvanih “brown field” investicija. To su investicije koje pored oživljavanja starih objekata podrazumevaju i revitalizaciju zagađenog građevinskog zemljišta. U svetu su aktuelne već dvadesetak godina.

sta_je_to_aktivna_kuca-brown_field

Korist koju gradovi imaju od “brown field” projekata višestruka je i ogleda se u tome što se uređuju zapuštene oblasti koje se često nalaze u samom centru, ili na obalama reka – a investitori zauzvrat dobijaju već izgrađenu infrastukturu. Onaj ko gradi kuću ima odgovornost prema celom društvu. To se posebno odnosi na vladu. Da li se ovako razmišljalo i projektovale zgrade projekta “Beograd na vodi” – videćemo kada prvi stanari dobiju račune za utrošenu energiju.

Pretvoriti krov u benzinsku pumpu, a kuću u elektranu treba da bude cilj svima koji se bave politikom. Dosta je ispraznih konferencija, minimuma konsenzusa i pokušaja usaglašavanja – sve su to budalaštine. Osnovna ideja najvećih svetskih isporučilaca/proizvođača fosilnih goriva (od kojih se dobija najveći deo energije) je da se angažovanjem političara, putem lobiranja, organizovanja raznih kongresa i simpozijuma očuva postojeće stanje. Brojne klimatske konferencije utvrdile su da emisija ugljen-dioksida od 1992. godine raste u kontinuitetu. Odgovornost državnih vrhova u pogledu strategije izgradnje javnih objekata “energetskog plus” razreda u toliko je veća ako se uzme u obzir da odluke vezane za izgradnju škola, vrtića, bolnica, muzeja, sportskih objekata, mostova i puteva donosi politika.

Napraviti energetski aktivnu kuću na bilo kojoj geografskoj lokaciji više nije izazov – bilo da je to ekvator, ili polarni krug. Pri izgradnji energetski aktivnih kuća jako je bitno kakav energetski trag ostavljaju elementi od kojih su sagrađene sa stanovišta uložene energije u njihovu proizvodnju. Akcenat je na elementima koji zahtevaju manje energije za njihovu proizvodnju.

Ove kuće moguće je graditi za sve socijalne kategorije prilagođavanjem specifičnim zahtevima korisnika – počev od smeštaja za izbeglice do ekskluzivnih vila kao i za sve starosne strukture stanovništva. Kuće “energetskog plus razreda” izgrađene u okviru jedinstvenog naselja omogućavaju suživot više generacija, što je sa sociološkog stanovišta najbolje rešenje, a ujedno je ispunjenje želje većine starijih osoba koje su ostale same. Zato, da bi se izborili sa rastućim socijalnim i ekonomskim izazovima mora se promeniti odnos prema okruženju i fokusirati se na gradnju kuća “energetskog plus razreda”.

Povezati automobilsku industriju sa gradnjom stanova na prvi pogled je nezamislivo. Međutim, baš na jednoj takvoj ideji zasnovan je dalji razvoj nemačke industrije. Izgradnjom aktivnih zgrada stvara se višak energije u objektu. Put da se najkvalitetnije utroši višak energije je da se ona konzumira bez transporta i konverzije u neki drugi oblik. Pošto je to obično višak u formi električne energije – ideja je da se ona iskoristi za napajanje električnih vozila. Ovako genijalno osmišljenom politikom razvoja, dve najveće industrijske grane, stanogradnja i auto industrija, ne samo da će otvoriti mogućnost zapošljavanja milionima ljudi, nego će i drastično smanjiti emisiju CO2.

Prelaskom automobilske industrije sa proizvodnje vozila koja za pogon koriste naftne derivate na vozila kojima će za pogon biti potrebna električna energija ubrzano će se krenuti ka ostvarenju zacrtanog cilja da se do 2050. godine smanji za 80% emisija CO2 u odnosu na 1990. godinu. Pošto se preko 55% svih investicija u Nemačkoj realizuje u stanogradnji, nemačka vlada prepoznala je državni interes i preko svoje razvojne banke plasirala je 1,5 milijardi evra u projekte izgradnje zgrada “energetskog plus razreda”.

Da se u prenatrpanom gradskom jezgru, između postojećih objekata, nađe mesto i za energetski aktivne zgrade preduslov je super izolacija, koja bi smanjila debljinu zidova. Ovo se može postići primenom vakumske izolacije čije su izolacione karakteristike 10 puta bolje od kamene vune. Cena izgradnja energetski aktivnih kuća ne bi smela da pređe 3.000 evra po kvadratnom metru. To podrazumeva da kuća poseduje visok nivo komfora i nezavisan sistem snabdevanja energijom u odnosu na okruženje.

Dizajn aktivnih kuća ubrzano će se menjati sa razvojem tehnologije, padom cena opreme i trenutno egzotičnih materijala koji su poželjni u izgradnji ovakvih zgrada. Pri tome, prvenstveno se misli na fotonaponske panele i toplotne pumpe kao i vakumsku izolaciju i PCM materijale. Postojeći termalni kolektori već sad su u stanju da sa prosečnog krova obezbede zalihe toplotne energije za sedam dana.

Inteligentni sistemi upravljanja energijom oličeni u mnoštvu senzora, koji pod kontrolom centralnog kompjutera vrše usmeravanje energetskih tokova unutar zgrade, su preduslov za stvaranje uslova komfora daljinskim putem – pametnim telefonom ili već unapred zadatim rutama u računaru. Ovo se odnosi na fino podešavanje temperature, ventilaciju, vlažnost vazduha, osvetljenje, rukovanje kućnim aparatima i tako dalje. Energija koja se akumulira oduzimanjem toplote otpadnom vazduhu i otpadnim vodama (kanalizacija) koristi se za zagrevanje prostora ili sanitarne tople vode. Kućni aparati energetske klase efikasnosti A++ ili A+++, kao i LED osvetljenje, takođe su obaveza u ovim objektima. Prozori sa troslojnim ili četvoroslojnim staklima i međuprostorom popunjenim kriptonom odlikuju se koeficijentom prolaza toplote od 0,32w/m2 i aktivno doprinose smanjenju potrošnje energije.

Odlike aktivne kuće:

  • samogenerisanje energije;
  • ušteda električne energije i toplote;
  • orijentacija u odnosu na strane sveta;
  • minimalna površina termičkog omotača;
  • odsustvo termičkih mostova;
  • energetski menadžment;
  • skladištenje električne energije (akumulatori, gorive ćelije, komprimirani vazduh);
  • skladištenje toplotne energije (Trombov zid, PCM materijali);
  • energetske fasade;
  • mehanička ventilacija i grejanje;
  • otpornost na rast troškova za energiju;
  • nema potrebe za više energije nego što proizvede iz obnovljivih izvora;
  • ne proizvodi emisiju CO2;
  • ugljenično su neutralne;
  • ne ostavlja ekološki trag ili degradaciju okoline;
  • ima visok unutrašnji komfor od svetlosti do ventilacije;
  • fleksibilna je u pogledu prenamene prostora;
  • dodatne investicije finansira od prodaje viška energije;
  • zemljište na kojoj je izgrađena se može rehabilitovati bez kontaminacije.

Ostavite odgovor