ŠTA-JE-TO-PAMETNA-KUĆA

ŠTA JE TO “PAMETNA KUĆA”

Kuće koje zahvaljujući postavljenim senzorima regulišu uslove komfora shodno potrebama korisnika, registrujući pri tom prisustvo ili odsustvo ljudi, zovu se pametnim kućama. Internet kao i pametna kuća nastali su kao posledica razvoja tehnologija koje su vezane za primenu satelita stacioniranih u Zemljinoj orbiti. Ovakve kuće aktivno doprinose očuvanju okoline, jer zbog svojih svojstava racionalnog trošenja energije smanjuju potrebu za proizvodnjom električne energije

 

Autor: Dušan Nelki

 

Internet je pojava koja se neprimetno uvukla u živote svih nas. Neki su toga svesni, a neki ne. Čak i oni koji su stariji od 70 godina nisu zaobiđeni, bez obzira da li koriste računar ili ne. Jedan od primera za to je pametna kuća. Da biste uživali u prednostima koje vam pruža jedan ovakav objekat nije neophodno da poznajete kompjutere – dovoljno je da znate da rukujete daljinskim upravljačem, ili mobilnim telefonom.

Slika ekonomskog razvoja neke zemlje meri se između ostalog i količinom potrošene energije po stanovniku i izražava se tonama ekvivalentne energije dobijene sagorevanjem jedne tone uglja. Nerazvijene zemlje troše manje od jedne tone ekvivalentnog uglja po stanovniku na godišnjem nivou, a one najrazvijenije preko tri tone. Da li to znači da će razvoj tehnologija koje na efikasniji način koriste energiju dovesti do usporavanja ekonomskog razvoja? Ne, ovakav pristup otvora mogućnosti za razvoj novih inovativnih rešenja, kojima se u mnogome može podići životni standard i smanjiti zagađenje okoline.

Da bismo stekli širu sliku, razmotrićemo pojam “energetske amortizacije”. Energetska amortizacija je vreme potrebno za povraćaj energije koja je utrošena za proizvodnju opreme i ugradnju, odnosno izgradnju novog izvora energije. Za hidroelektranu taj period je oko 4 meseca za nuklearnu elektranu je oko 10 meseci a za foto-naponske elektrane to je danas 4 do 7 godina. Ulaganje u razvoj tehnologija koje će ovaj rok smanjiti iziskuje angažovanje dodatnih izvora energije. Krajnji cilj je jeftina i zelena energija. Doslednom primenom mera energetske efikasnosti na postojeći fond zgrada (stambeni, poslovni, javni i državni) a za viši ili jednak nivo uslova komfora postigli bismo uštedu koja je jednaka celokupnoj proizvodnji električne energije iz svih hidroelektrana u Srbiji.

Ovakav pristup podrazumeva povećanu potrošnju u drugim granama privrede i zapošljavanje velikog broja ljudi koji bi sprovodili mere energetske sanacije na postojećem fondu zgrada. Tržište vredno više milijardi evra pokrenulo bi se bez dinara ulaganja pa bi energetska efikasnost postala novi energetski izvor. Dakle, iako na prvi pogled izgleda da efikasno trošenje energije smanjuje potrebe za njom to ipak nije tako.   

upravljanje-uredjajima-pametna-kuca

Internet kao i pametne kuće nastali su kao posledica razvoja tehnologija koje su vezane za primenu satelita stacioniranih u Zemljinoj orbiti. Kuće koje zahvaljujući postavljenim senzorima regulišu uslove komfora shodno potrebama korisnika, registrujući pri tom prisustvo ili odsustvo ljudi, zovu se pametnim kućama.

Nije obavezno da pametna kuća bude i energetski efikasna – ali se u zadnje vreme poistovećivanje ova dva pojma sa razlogom može prihvatiti. Naime, veliki zamah u izgradnji pametnih kuća, koje uz to mogu biti i nulti ili pasivni potrošači energije (do 15 kwh/m2 na godišnjem nivou), dale su direktive EU vezane za javne zgrade. Imperativ je da do 2020. godine sve javne zgrade u EU budu nulti potrošači energije, odnosno da svu energiju za samoodrživost kao i aktivnosti koje se odvijaju u njima same proizvode.

Pri građenju pametnih zgrada osnovna premisa kojom se mora rukovoditi projektant je zadovoljenje potreba korisnika. Da bi se to ostvarilo, projektovanje počinje od potreba korisnika (znači iznutra) i ide ka spolja – prilagođavajući osnovnu arhitektonsku zamisao stvarnim potrebama. Sledeći elementi koji moraju biti zadovoljeni su integracija svih pod-sistema u jedinstven sistem, identifikacija mesta uštede i jednostavnost upravljanja. Isključenje čoveka, ili minimiziranje njegovog uticaja na postavljene bazne uslove komfora, naziva se automatizovano okruženje i osnovna je postavka za dizajn pametnih zgrada. Ovakav način upravljanja svodi se na identifikaciju promena u kući senzorima, prosleđivanje informacija glavnom kompjuteru na obradu i poređenje sa zadatim parametrima; zatim sledi izdavanje naredbi od strane kompjutera aktuatorima (izvršnim jedinicama) za vršenje određene radnje.

Sistem detektuje dolazak nekog od članova porodice pomoću magnetne kartice, priveska, ili otiska prsta, a zatim aktivira scenario ostvarenja potreba korisnika. Ukoliko je potrebno, sistem putem SMS poruke šalje obaveštenje o dolasku određene osobe. Ovo je posebno značajno zbog mogućnosti da se deci ograniče pristupi određenim uređajima u stanu (kompjuter, televizor, opasni električni izvori). Povezivanje opreme može se izvršiti preko postojeće elektro mreže, bežično (radio signal), ili posebnim ožičenjem. Kontrola se vrši putem GPS, SMS ili GPRS.

Integralnim projektovanjem postiže se usklađenost rada svih pod-sistema. Ono se ogleda u pripremi i raspodeli toplotne, ili rashladne energije koju glavni kompjuter određuje na bazi informacija koje dostavljaju senzori – orijentacija zgrade sever ili jug, broj ljudi, godišnje doba. Shodno tome, na mesta korišćenja će biti poslato više ili manje energije. Zatim se automatizovano može upravljati osvetljenjem ili zasenčenjem, funkcijama zahvata solarne energije, sanitarnom toplom vodom, ventilacijom, klimatizacijom i rekuperacijom.

Sve gore nabrojane funkcije za upravljanje kućom ili stanom ogledaju se u automatizaciji osvetljenja, roletna, tenda i zavesa, kućnih aparata, garažnih vrata, kapija i rampe, bazena i saune, sistema zalivanja, alarmnog sistema i video nadzora. Cena se kreće od 25 – 70 €/m2, u zavisnosti od broja aktuatora. Sistem pametne kuće garantuje vlasnicima veću prodajnu cenu i upotrebnu vrednost nekretnine.

Pametne zgrade aktivno doprinose očuvanju okoline jer zbog svojih svojstava racionalnog trošenja energije smanjuju potrebu za proizvodnjom električne energije, koja se na primer u Srbiji u najvećoj meri dobija spaljivanjem uglja u termo-elektranama. Nus-produkti spaljivanja uglja su emisije pepela i čađi, otpadna toplota i buka, zatim emisija sumpornih i azotnih oksida. Oni sa vlagom iz vazduha stvaraju kiseline, što je poznato pod nazivom “kisele kiše”.

I na kraju, emisije ugljen-dioksida i metana (nastale u procesu spaljivanja uglja) dovodi do efekta globalnog zagrevanja, tojest do efekta “staklene bašte”. Ovaj efekat je u određenim granicama koristan za život na našoj planeti, jer da nije njega temperature na površini Zemlje bila za oko 35oC niža. Zbog toga mora da se vodi računa da preterana emisija ugljen-dioksida i metana ne poremeti prirodni balans – što bi moglo katastrofalno da se odrazi na klimu. To je još jedan razlog u prilog izgradnji „pametnih kuća“.

Ostavite odgovor