Rusija-i-Kina

SINERGIJA KINE I RUSIJE

 

Autor: Miloš Zdravković

 

Dve moćne nacije, Kina – najveći svetski uvoznik nafte i gasa, i Rusija – najveći neto izvoznik energije – imaju dobre razloge za održavanje živih diplomatskih odnosa. Kao komšije, oni dopunjuju jedni drugima strateške nedostatke. Rusija ima obilje prirodnih resursa, ali se bori da diversifikuje svoju ekonomiju, naročito izvoz sirovina i energenata, dok Kina ima jaku produktivnost u različitim sektorima, ali se oslanja na uvoz minerala, sirovina i energenata.

Energija stoji kao glavna veza između ekonomija ove dve zemlje. Pored, dokazano perspektivnih naftno-gasnih aranžmana, Peking planira da izgradi još nuklearnih elektrana u zemlji, uz pomoć ruskih stručnjaka. Sa druge strane, Moskva želi da ojača svoju domaću proizvodnju obnovljive energije uz podršku kineskih „zelenih preduzeća“. I što je najvažnije, Rusija može da obezbedi dovoljno nafte i gasa za Kinu.

Najveći biznis u istoriji

Izvršni direktori iz ruskog naftnog i gasnog giganta Gazproma i Kineske nacionalne petrolejske korporacije CNPC (najveći svetski energetski distributer) sastali su se u Pekingu kako bi razgovarali o napretku na izgradnji gasovoda.

Trase gasovoda kroz Aziju

Trase gasovoda kroz Aziju

Trase će voditi od Sibira, a to Kini treba da obezbedi 38 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje u narednih 30 godina. Prva faza izgradnje gasovoda preko istočne trase već je počela u maju 2015. Dva energetska gasna džina su ušla u pregovore da izgrade gasovod i preko zapadne maršute.

„Potpisivanje ugovora o istočnom putu je stvorio solidnu osnovu. Naši razgovori o zapadnom putu napreduju dobrim tempom“ – rekao je predsednik Gazproma Aleksej Miler, u izjavi za „Pipeline International.“ 

Predsednik Kine Ksi Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin su u Moskvi prošle godine zajednički objavili potpisivanje gasnog dogovora „teškog“ 400 milijardi dolara. Gasprom je u pregovorima sa CNPC, predložio da poveća obim izvoza gasa na 100 milijardi kubnih metara godišnje za Kinu. Zato je neophodna izgradnja zapadne rute, a finalizacija tog posla predstavljala bi najveći biznis u istoriji.

Razmena „know how“

Moskva nastoji da proširi i ojača svoj energetski sektor pomažući Peking da izgradi više nuklearnih elektrana u Kini počevši od 2016. godine. Rusko državno nuklearno preduzeće Rosatom, prema (Russia Insider), pristalo je na projekat zajedničkog ulaganja za izgradnju brzih reaktora u saradnji sa Kineskom nuklearnom korporacijom. Rosatomovi stručnjaci su već posetili Harbin, glavni grad pokrajine na severoistoku Kine, kako bi procenili izvodljivost izgradnje dve nuklearne elektrane.

Atomexpo

Atomexpo forum u Moskvi

Na „Atomekspo“ forumu u Moskvi, Kiril Komarov, zamenik generalnog direktora Rosatoma rekao je: “Do sada je većina kineske nuklearne izgradnje bila na primorskim lokacijama. Međutim, zemlja takođe ima potrebe za nuklearnim elektranama u unutrašnjosti kako bi namirila svoju energetsku potražnju. Rusija je nesumljivi svetski lider u izgradnji i eksploataciji unutrašnjih nuklearnih elektrana.”

Kao svetski lider u proizvodnji i izvozu nafte i gasa, Rusija rutinski ne podržava „zelenu globalnu agendu“, ali RenewableWorldEnergy.com obelodanio je Putinovu odluku da odobri program subvencija za jačanje čiste energije. Moskva je obećala da će proširiti udeo obnovljivih izvora energije na ruskom tržištu od 0,8% (krajem 2014.) na 2,5% do 2020. Pretpostavlja se da je za taj pomak potrebno inostrano znanje.

Prošlog leta kineska kompanija za solarne sisteme sa sedištem u Amur Sirius (Rusija) osvojila je subvencije Moskve da se izgradi solarna elektrana koja može generisati 175 MW električne energije za potrebe ruskih domaćinstava u Amur Sirius. To je prvi veliki projekat na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza iz oblasti solarne energije. Iskustva Kine u izgradnji najveće hidroelektrane na svetu „Tri klisure“ (projekat vredan preko 50 milijardi dolara), biće preneta ruskom državnom preduzeću Rushidro, a u planu su zajedničke investicije u Sibiru. Inače u napred pomenutom Harbinu kineska vlada je osnovala centar za podršku kineskim „zelenim kompanijama“ koje planiraju da osvajaju tržište Ruske federacije.

Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini, pa su na taj način „gurnule“ Moskvu u zagrljaj Pekinga. Sankcije ometaju sposobnost pre svega ruskog energetskog sektora i kompanija da koriste finansiranje zapadnih banaka i ometaju poslovanje i trgovinu. Kineske banke i investicioni fondovi su ipak brzo popunile prazan prostor, a time dobile mogućnost kakvu nikada ranije nisu imale. Zamenile su monopol anglo-američkih banaka i osiguranja u prometu i trgovini nafte, gasa i naftnih derivata.

Shodno tome, potreba Pekinga za energijom, a Moskve za novim tržištima primorale su obe zemlje da sarađuju svom snagom, maksimalno koristeći snagu geopolitičkog konsenzusa. Energija će „zacementirati“ savez dva naroda u decenijama koje dolaze.

 

PREDVIĐANJA

  • Kina postaje glavni kupac ruskih energenata (preuzima vodeću ulogu od Evrope).
  • Ruska federacija gradi velike energetsko–infrastrukturne projekte u Sibiru, završava ranije započete naftno-gasne terminale na Pacifiku i veliku većinu izvoza prebacuje na azijsko–pacifički region. Do 2025. godine Japan i Južna Koreja postaju veliki kupci Ruskog gasa i nafte.
  • Uz pomoć Rosatoma, Kina postaje država sa najvećom instalisanom snagom u nuklearnim reaktorima na svetu.
  • Koristeći prirodne potencijale, Kineski „know how“, Rusija postaje najveći evropski proizvođač električne energije iz vodenih tokova.
  • Kina preuzima gotovo celokupno svetsko tržište proizvodnje solarnih panela.

 

 

Ostavite odgovor