KRAJ MITSKOG PUTOVANJA - Ko je izdao Kapetana Dragana?

KRAJ MITSKOG PUTOVANJA – Ko je izdao Kapetana Dragana?

Juče je započeo svoje poslednje putovanje iz mita u realnost jedna neobična ličnost – Dragan Vasiljković alias Kapetan Dragan. Napušten je od dve svoje zemlje – Srbije u kojoj se rodio i Australije čiji je pasoš naknadno dobio. Pravda i pravičnost (kao moralna komponenta prava) u obe ove zemlje su se pokazale kao farsa.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Juče je započeo svoje poslednje putovanje iz mita u realnost jedna neobična ličnost – Dragan Vasiljković alias Kapetan Dragan. Pod pratnjom hrvatske policije, utovaren je u avion u dalekoj Autraliji, a danas stiže u Hrvatsku da se suoči sa optužbama za navodna (zlo)dela u građanskom ratu od pre više četvrt veka. Napušten je od dve svoje zemlje – Srbije u kojoj se rodio i Australije čiji je pasoš naknadno dobio. Pravda i pravičnost (kao moralna komponenta prava) u obe ove zemlje su se pokazale kao farsa. Ostaje na Hrvatskoj da se svetu i nama pokaže kao demokratska i pravna država.

Ne bih ovde raspravljao o eventualnoj krivici Dragana Vasiljkovića – to je posao za pravosuđe Hrvatske, ako podigne optužbu baziranu na dokazima – posle nešto više od devet godina istrage zbog koje je tražena ekstradicija. Ako u Srbiji većina smatra da je Haški Tribunal nepravedan, politički i pristrasan, ne može se reći da je u slučaju Kapetana Dragana postupao nepravilno. U Hagu je on saslušavan u više navrata kao svedok, a Tribunal ga nikada nije optužio. Njegovi neposredni nalogodavci – Jovica Stanišić i Frenki Simatović – oslobođeni su odgovornosti za svoja dela. I to je, valjda, ponukalo Kapetana Dragana da pomisli da ni on valjda ne može biti kriv za postupanje po naređenjima pretpostavljenih (princip komandne odgovornosti).

Ali stvari ne stoje baš tako, pogotovo ako od tebe „peru ruke“, prodaju te ili izdaju ne jedna, nego dve tvoje domovine! To se dogodilo Draganu Vasiljkoviću/Danielu Snedenu, pasioniranom igraču golfa.

Ne treba plakati za Kapetanom. Iz „domovinskog rata“ (kako ga u Hrvatskoj zovu) izvukao se već na početku, uvidevši da nema odgovarajuće političke ni ideološke podrške koja je potrebna da bi se njegove vojne veštine i znanje mogle upotrebiti. Od humanitarnog rada kroz fondaciju je odustao. I rešio je da se vrati u svoju drugu domovinu, verovatno da zaboravi sve frustracije koje je imao sa prvom. Nije ispao naivan.

Ali, prokletstvo mislećeg čoveka je ostalo. Prvo, opravdano je smatrao da ni za šta nije kriv. Zatim da je pravni sistem Australije ispravan, pravičan i dosledan. Ni od koga se nije krio, a javno je izazivao tadašnju hrvatsku ministarku pravde. Ona mu je od besa napisala zahtev za ekstradiciju. Ali njen zahtev za ekstradiciju vredeo je koliko i srpske poternice za Ramušom Haradinajem i Naserom Orićem.

rupert-mardok

Veći od Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Amerike – Rupert Mardok

Ni to Kapetanu Draganu nije bilo dosta, već se dirnuo u Ruperta Mardoka – zvanično i po rođenju Australijanca, ali istovremeno i Engleza i Amerikanca. Možda bi mu pravda australijskog pravosuđa i bila dostupna, da se nije drznuo da napadne jednog od nekolicine najmoćnijih ljudi sveta – čoveka koji je veći od Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Amerike. To je definitivno presudilo da Vasiljković/Sneden bude izručen Hrvatskoj.

Trebalo je tom savršenom kengurskom pravosuđu čak devet godina da najpre odbije, a onda pod pritiskom moćnika donese rešenje o ekstradiciji. Ekstradicioni pritvor, po pravilu traje kratko, jer se stvar rešava po hitnoj proceduri. Kao da nije bilo jasno od početka da li ga treba izručiti na osnovu pokrenute istrage ili ne. Sa pravne strane gledano, takav zahtev za ekstradiciju zbog istrage je besmislen i ne bi ga trebalo razmatrati – sve dok se ne podnese optužnica i prezentiraju adekvatni dokazi. Ali Rupertu Mardoku i njegovoj kamarili je dozvoljeno sve. Što rekoše stari Rimljani – što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu.

Saučesništvo Srbije u celom ovom slučaju svodi se u nečinjenju. Promenilo se više garnitura ministara pravde i spoljnih poslova – od napaljenih nacionalista, stranih plaćenika, preko bezbojnih birokrata do nekompetentnih zombija koji sistematski nastavljaju beskonačnu „reformu“ pravosuđa. Ali se besramna zavera ćutanja prema sudbini jednog državljanina nije promenila. A setite se samo kako je naša diplomatija ekspresno i besramno reagovala u slučaju nasilnika Kovačevića. I to u sred Amerike!

Zato od pravosuđa Republike Hrvatske očekujem da izvrši svoju dužnost kako treba. Izjave srpskog ministra pravosuđa koji se ne razume u svoj posao (dokazano ogromnom štetom koju je pričinio šestomesečnim štrajkom advokata), kako ON NE VERUJE da će Kapetanu Draganu u Hrvatskoj biti fer suđenje, samo je razlog više da ono bude kako treba. Možda će ova priča imati i hepi end i poslužiti kao primer pomirenja između dve zemlje. Čak ćemo možda poverovati u priču o demokratiji i vladavini prava – i u Australiji kao razvijenoj demokratskoj zemlji, ali i u Hrvatskoj. Za Srbiju sa ovakvom ekipom „stručnjaka“ na vlasti, okreni-obrni, nema spasa. Jer njoj nisu potrebne mitske ličnosti.

 

One Comment

Ostavite odgovor