KAKO-SPREČITI-POBEDU-U-PRVOM-KRUGU

KAKO SPREČITI POBEDU U PRVOM KRUGU

Svi mogući kandidati opozicije slobodno treba da učestvuju u prvom izbornom krugu – bez obaveze da se udružuju u neprijatne i neprimerene koalicije. Ono što svi treba da rade je da pozivaju birače da glasaju – jer je izlaznost garancija da neće biti odluke u prvom krugu.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Izgleda da ključ pobede Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora drži Dr Vojislav Šešelj! Ovih dana na srpskoj političkoj sceni se vodi žustra debata o mogućoj pobedi Vučića u prvom krugu i potrebi da se svi drugi kandidati opozicije ujedine i odustanu od svoje kandidature u korist jednog – ma ko to bio.

Uzbudili su se duhovi – a zapravo radi se o elementarnom neznanju izborne procedure i pravila koja važe. A ona su potpuno drugačija od parlamentarnih izbora. Međutim, neznanje, sujete, skriveni interesi i agende kandidata i onih koji ih podržavaju onemogućavaju običnom glasaču da vidi pravu sliku.

Analizirajmo broj glasova na svim prethodnim izborima. Nikada ni pre ni posle vododelnice srpske političke istorije 2000. godine, snage okupljene oko SPS, SRS ili aktuelne inkarnacije SNS (sa svojim promenljivim političkim prirepcima) nisu osvojile više od 1,8 miliona glasova. Od toga sam SNS ima oko 800.000 članova, a oko milion je onih koji glasaju za njih iz ideoloških ili koristoljubivih pobuda. Snage okupljene oko bivše koalicije DOS (DS, DSS, ostale regionalne stranke i parazitske kombi-stranke) su mogle da računaju na preko 2 miliona glasova.

Uspesi SNS tokom poslednja tri izborna ciklusa je rezultat opravdanog razočarenja birača svim akterima građanske („druge“) Srbije, odnosno padom zainteresovanosti da se izađe na izbore koji ne nude zaista dobre i nove kandidate. Tako da je od preko 2,3 miliona potencijalnih glasača, ukupan „rezervoar“ građanski orijentisanih glasača opadao – i vremenom doveo do neprikosnovenosti SNS na parlamentarnim izborima, uprkos činjenici da ova politička grupacija nije povećavala broj glasača. Ali nije ih ni gubila. Glasači sa mentalnim sklopom SNS/SPS/SRS su stabilni, ne mogu se preobratiti i disciplinovani su – a nekakva ideologija im nije jača strana.

Na predstojećim izborima može da se očekuje izlazak oko 3,5 – 3,9 miliona glasača, što je 50%-60% upisanih. Ako Vučić „povuče“ sve svoje potencijalne glasove – on može da dobije najviše 1,8 miliona glasača, pod uslovom da nema drugog kandidata iz „svog“ političkog spektra. To znači da nema Dr Vojislava Šešelja – koji može da „povuče“ najmanje 300,000 glasača, a možda i znatno više. U tom slučaju Aleksandar Vučić ne može da računa sa više od 1,5 miliona glasača – što je nedovoljno za pobedu u prvom krugu.

Ključ pobede Vučića drži Dr Vojislav Šešelj – i videćemo koliko bi moguća podrška Šešelja i odustajanje u korist Vučića mogla da košta. Ako se odluči na takav korak (neisticanje sopstvene kandidature), Šešelj će se na taj način „demaskirati“ i čak će i njegovim najzaluđenijim pristalicama postati jasno da je on politički trgovac koji je za pravu cenu spreman da se proda i izda sva svoja tvrda ideološka ubeđenja. On je u tome svako veštiji nego neke druge „vedete“ srpske političke scene kao što su recimo sada već zaboravljeni Vuk Drašković, Čeda Jovanović ili Mlađan Dinkić. Šešelj bar ne može preći „na drugu stranu“ – čak i kada bi to hteo. Moje lično mišljenje je da se Šešelj neće odlučiti za opciju „podrške AV“.

Direktni predsednički izbori se, na svu sreću, odvijaju prema većinskom sistemu i nema „prelivanja“ glasova i „Dontovog sistema“ – svojstvenih parlamentarnim izborima. Nema „belih listića“, nevažeći glasovi i oni koji nisu prošli cenzus se ne „pripisuju“ bilo kome. To znači da su izbori dvokružni, za slučaj da u prvom krugu niko nema apsolutnu većinu glasova koji su izašli. U drugi krug idu dva kandidata sa najvećim brojem glasova, a pobeđuje onaj koji osvoji većinu od onih koji su izašli na izbore. Nije potreban cenzus, odnosno da to bude 50%+1 glas od upisanih glasača. Takvo pravilo je ukinuto zbog višestrukog propadanja drugog uzbornog kruga za vreme prvih post Milutinovićevskih izbora.

Poenta ovog napisa je da svi mogući kandidati opozicije slobodno treba da učestvuju u prvom izbornom krugu – bez obaveze da se udružuju u neprijatne i neprimerene koalicije. Ono što svi treba da rade je da pozivaju birače da glasaju – jer je to garancija da neće biti odluke u prvom krugu. Nikada broj izašlih birača do sada nije pao ispod 3,7 miliona glasača – a to je granica opasnosti od pobede u prvom krugu.

Ako se ispostavi da će Dr Vojislav Šešelj ipak učestvovati na izborima kao kandidat – onda zaista nema ni teorijske šanse da se izbori završe pobedom u prvom krugu. Tek ako se uđe u drugi krug izbora, nameće se potreba i nužda da opozicija izađe sa jednim usaglašenim kandidatom. Tako bi to trebalo da bude u jednoj normalnoj zemlji sa razvijenim demokratskim sistemom. Bilo kakvo „iskakanje“ opozicije iz ovakvog ponašanja znači samo jedno – da se ne radi o grešci već prikrivenom radu za „drugu stranu“.

4 Comments

  • Ramboo kaže:

    Zaboravio si na SPS, JS i praktično sve manjine.
    Sve to ide vučiću u prvom i drugom krugu.

  • Miloš kaže:

    Apsolutno jedini mogući ( i poželjan) način da u prvom krugu bude što više kandidata, pa da se u drugom vidi ko je saradnik vlasti a ko je opozicija…Da ne govorim o činjenici da bi se razbistrilo koja stranka i lideri imaju (nemaju) utemeljenje u biračkom telu…Ovako skrivanje iza navodnog zajedničkog kandidata…

  • Franjo Ulm kaže:

    Izlazak opozicije sa jednim usaglašenim kandidatom u drugom krugu je glasanje za Vučića i Šešelja! Veće su šanse, da se Šešelj “izbori” za drugi krug, ako se podeli opozicija na Jankovića, Jeremića i još nekog pretendenta. Znači, u slučaju kandidovanja Šešelja, samo jedan “opozicionar” ima šansu, da uđe u drugi krug.

    • urednik Srdjan D. Stojanović kaže:

      Izlazak opozicije na drugi krug glasanja nije glasanje za Vučića – ako se bilo koji kandidat opozicije kvalifikuje za drugi krug. Ne može Šešelj nikako (sve i da hoće) u prvom krugu da izadje kao drugi – pa da u “superfinalu” (drugom krugu) gledamo okršaj Vučić – Šešelj. Jedina opasnost za opoziciju je da Šešelj odustane od kandidature u korist Vučića i da bude mala izlaznost glasača (manje od 3,6 miliona – što se nikada nije desilo u istoriji).

Ostavite odgovor