ŠTA_SAD-MORAL_IMA_S_TIM-–-IŠČITAVANJE_NOVINA

Iščitavanje novina – ŠTA SAD MORAL IMA S TIM

Poštujem razloge žene iz novinske priče i zaista se molim da nikad više ne čujem ničiji razlog zašto je uradio to i to. Jer sloboda nam je data po rođenju, da budemo gospodari svoga života i tela, dok smo ovde gde jesmo. To ne podrazumeva – bar za mene – da smem sebi dati slobodu da nađem razlog baš za sve…

 

Autor: Svetlana Urošević

 

Kako i biva, dok me ne pozovu da pogledam šta se piše, provodim dane mirno i tiho sa savešću koja se teši istom merom kako raste broj onih koji su se povukli u normalan život bez kompleksaških tereta moderne Srbije. I dok se tako tešim, dešavaju se stvari za koje ni Biblija više ne daje odgovora, ali čini se samo na prvu loptu.

Tekst koji sam pročitala ostavio me je besnu i zgroženu, a naravno da sam u razgovoru sa prijateljem koji je usledio reagovala burno…Shvatih da ne mogu a da ne dam sebi razlog da ne sagledam i drugu stranu medalje, tojest navodne novinske ispovesti – pa da pokušam da dam neutralan komentar.

Žena, to divno biće, sačinjena je (prema biblijskom predanju) od kosti muškarca… Ona koja je stvorena da bude voljena, da bude nežna, tiha i mirna, žena koja je stvorena da bude stub kuće, jaka da od svog tela odvoji drugi život i pusti ga da ode, ona čija suza leči i na kraju ona koja ume i zna da podnese žrtvu kada je to potrebno.

Mnogi su reagovali na objavljeni tekst rečima „Kurva“. No, da li iko od nas ima pravo da prvi baci kamen?

Biblijske priče

Isus je učio u jerusalimskom hramu. Neka žena bila je uhvaćena u preljubi. Fariseji i pismoznanci samo su tražili priliku da iskušaju Isusa, pa su je doveli pred njega i rekli: „Učitelju! Ova je žena zatečena u preljubi. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš? “ (Iv 8,4-5).

Isus je ćutao i prstom pisao po tlu. Oni su uporno navaljivali pa im je rekao: „Ko je od vas bez greha, neka prvi na nju baci kamen“ (Iv 8,7). I dalje je pisao po tlu. Budući, da su znali da nisu bez greha, jedan za drugim su otišli. Ostali su Isus i žena. Reče joj: „Ženo, gde su oni? Zar te nitko ne osudi?“ (Iv 8,10). Ona reče: „Niko, Gospodine“ (Iv 8,11). Nije je ni Isus osudio, već joj reče da ide i ne greši više. Time je pokazao da ne želi smrt grešnih ljudi, nego da se poprave i spase.

Pre nekoliko godina, još dok je Luka Mijatović magično vodio noćni program „dvestadvojke“ između petka i subote kao i nedelje na ponedeljak, nekako u sred tih noći između subote i nedelje bila je emisija koja je govorila  o seksu i drugim pričama. Obično je voditeljka veoma slušane emisije imala za goste „prijateljice noći“ – od Merlinke do Mire, čiju izjavu i dan-danas  pamtim: „Ma idi, pa mi kurve danas od svih kao poštenih žena skoro i da nemamo posao“.

Valjda se vremenom znalo šta i kako, za koliko i ko te vrste usluga pruža, ali čudno nekako to se izgubilo. Sve mi se čini da kako smo se kao nacija počeli okretati Bogu, nekim nenormalnim načinom i pokazivanjem vere, da se taj soj poštenih profesionalki izgubio.

Da se razumemo – cenim to zanimanje, jer i da sam muško ne bih mogla da se „palim“ bez one čudne hemije. A za novac teško da bih se nekome i nasmejala, a kamoli poljubila, ili dozvolila da me pipne. Treba imati želudac i čist profesionalni odnos prema tom poslu da bi se uopšte ušlo, a kamoli opstalo. Danas, kada se konkurencija povećala zahvaljujući devojčicama koje jedva čekaju da porastu kako bi se dokopale kreveta i muškarca, nije ni čudo što je prostitucija u porastu.

Koliko čujem, pošto sam ovih dana obavila preko 50 razgovora sa muškim delom društva, svi bi oni hteli „mladu piletinu“, da se „malo omrse“. No, kada ih presečem pitanjem šta im radi ćerka – od grcanja, štucanja, do iskašljavanja vidi se kakav je repertoar nesuvislih odgovora.

I obrni, okreni – protagonistkinja ispovesti koju su objavili mediji to je učinila zbog navodne bolesti muža i školovanja deteta. Pozdravljam i razumem takve razloge. No danas, kaže ona, ima desetak muškaraca sa kojima se redovno viđa i život nje i njene porodice se, barem u materijalnom smislu promenio na bolje. Desetak, možda više ili manje!

Statistika neumoljivo govori da u glavnom gradu sa okolinom skoro je sedam žena  na jednog muškarca. Mogućnost da su njene mušterije neženje je pola-pola. Pitam se da li ona polovina koja je zauzeta zbog novca koji njoj daje ostavlja sa druge strane svoju porodicu bez onog što možda njima treba, svojoj ženi, deci, roditeljima… Psu, na kraju krajeva.

Kamen koji sam imala u ruci bacila sam odmah, na prvu loptu, jer sam morala priznati poraz. Imam ja svojih mana i sama, no pitam se samo da li treba da se pravim da je to OK?

Meni lično ne – jer ako pred ovim zatvorim oči  šta onda je sledeće?
Ko će i šta sledeće ispričati novinaru i staviti u javnosti – jer je imao samo dobar razlog za svoja dela?

Gde je granica?

U kojoj meri se onda može osuditi neko ko oduzme život drugom biću, jer je po njegovom imao dobar razlog? Na šta nas to mediji pripremaju? Da stvar bude gora, danas mi je prijatelj rekao, kada me je nazvao posle skoro tri meseca, da ga žena vara sa Albancem. On je otišao od kuće, napustivši nju i četvoro dece. Sklonio se da im ne smeta. Da ne bi uradio glupost neku…

Slušam i ćutim, što je retkost,  a pokušavam da shvatim šta se to desilo mnogima, a mene je  zaobišlo. I gledam u nebo iznad sebe i zahvaljujem se toj nevidljivoj energiji na čuvanju. Ćutim i osećam kako me grlo steže, osećam suzu u oku, ali nedam se – jer to nije ono zašta su me moji roditelji spremali kada sam se formirala kao osoba, u stvari kao žena. I sada, dok je već prošla ponoć, sedim i pišem. Teška srca, teške duše – jer ne znam kako prizvati ljubav i ono malo čovekoljublja da se ovaj narod spase sto je pre moguće. Jer sramota je gde smo došli… Sramota je zbog onih svih koji su bili pre nas, do samog Hrista. Nije Hrist prostituciju priznao i dopustio – on je samo želeo da se ta profesija ne vređa, jer je u prirodi čoveka satkana. No bila je nužna i obavaljala se sakriveno (potajno) do danas.

Ali, sve što je loše ne postaje dobro, a zlo ne može postati ispravno. Pitam se gde li smo samo pogrešili kao narod/nacija da dozvoljavamo da nam ovakav slučaj izaziva sažaljenje, da ga ostavljamo da raste,  postane trend i ohrabrenje… Da li je zapravo taj tekst u stvari svojevrsno uputstvo klinkama i devojkama kako doći do sigurnog posla i dobre zarade bez muke?

Mnogo pitanja, mnogo odgovora – ali nema onog pravog, kao ni rešenja… Šta li je sledeće što će poslužiti kao uzor za život? Pitam se i odmahujem glavom, misleći na klince koji tek stasavaju za budućnost. Odavno nisam čula neki dobar vic, te se uskoro nadam nekom na temu zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje. „Dobar dan, kako ste? Mi dobro, a Vi? Kako možemo da pomognemo, tražite li posao?“ „Ne, hvala, radim kao prostiitutka. Sada nam je život lepši!“.

Uostalom, ako sam tekst nije senzacionalizam u cilju trke za tiražom, zar ne postoje uspešne priče običnih ljudi, već samo dno dna? Pitam se zašto je potrebno praviti reklamu od svega ovoga? Uostalom, pre ću poštovati potez očajne žene i majke, sestre ili čak i bake koja je spremna da tako nešto uradi, ali će ćutati o tome. To nije stvar morala, već karaktera. Raznorazne žrtve su u životu nužne, kao i što postoje stvari tojest događaji koji nisu stvoreni za ljudsko oko, a moraju da se dese zbog sudbine ili usuda. One ostaju na tihom i skrivenom mestu, a ne na naslovnoj strani novina. Moje poštovanje može da ima izbor profesije, ali gađenje zaslužuje hvalisanje njome. Ako se već žrtvuješ, onda ćuti i prinesi žrtvu. A nikako ne treba praviti sebi reklamu, jer ako nije dosta desetak „mušterija“, onda ti neće biti dovoljno ni sto.

Mnogi koriste ovakvu životnu priču te žene da kritikuju sistem i državu – na šta sam se grohotom nasmejala. Prostitucija je oduvek postojala – samo je u pitanju način kako neko bira da se rastane od znoja tela svog, odnosno da to monetizuje.

Planiram put do istočne Srbije, nedostaje mi planina i možda tamo nađem moju Srbiju, gde ljudi žive od svog rada, gde nema znoja od seksualnog dihanja već od muke kada se od zemlje otima rod uprkos vremenu i tlu… Do tada poštujem razloge te žene iz novinske priče i zaista se molim da nikad više ne čujem ničiji razlog zašto je uradio to i to. Jer sloboda nam je data po rođenju, da budemo gospodari svoga života i tela dok smo ovde gde jesmo. To ne podrazumeva – bar za mene – da smem sebi dati slobodu da nađem razlog baš za sve…

Ostavite odgovor