DOKLE-VIŠE-PRODAJA-MAGLE

DOKLE VIŠE PRODAJA MAGLE?

U farsičnom sukobu dva kandidata „pozicije“ neće se dogoditi zapravo ništa! Niti će premijeru nauditi kandidatura predsednika – niti od njihovog sukoba korist može imati bilo koji kandidat opozicije. Ono što treba svakom kandidatu – to je jasan program i opredeljivanje po pitanjima od opšteg značaja za Srbiju. Bojim se da do kraja izborne „utakmice“ ni od koga nećemo dobiti konkretne odgovore na ta pitanja.

 

Autor: Srdjan D. Stojanović

 

Teatar apsurda u Srbiji se nastavlja. Premijer je najavio svoj ulazak u trku, uprkos ranijem izričitom zaklinjanju da to neće uraditi. A iz “dobro obaveštenih izvora” je procurelo da će aktuelni predsednik ipak istaći svoju kandidaturu – iako na predsedništvu svoje (bivše stranke) za to nije dobio ni jedan glas, pa čak ni od rođenog sina.

Očigledno je da trka za predsednika Srbije ulazi u odlučujuću fazu. Posle svih najavljivanih i odjavljivanih kandidatura (Dačić, Ljajić, Mihajlović), na listi će se pojaviti nekolicina zapravo očekivana imena, uz tradicionalno učešće “psihijatrijskih” kandidata. To su oni koji će učestvovati u srpskoj gladijatorko-cirkuskoj areni bez ikakvih šansi za uspeh i po Kubertenovom načelu da je važno učestvovati, ali ne i pobediti.

Ono što do ovog časa nismo videli ni od ozbiljnih, niti od „psihijatrijskih“ kandidata su jasna programska i ideološka opredeljenja. Jedini izuzetak je Dr Vojislav Šešelj, kod koga u pogledu kristalno jasnih stavova nema dileme. To znači da svi političari, bilo iz arogancije ili neznanja, tretiraju nas građane kao glavice kupusa ili totalne debile – koji treba da se opredeljuju u skladu sa njihovim dobro ili loše dizajniranim imidžom u medijima. Pri tome je poznato da je 90% srpskih medija pod kontrolom sadašnjeg režima. RTV Pink i Informer kao privatni mediji su eklatantni primeri za ovu tvrdnju, ali ni državni mediji nisu bolji, uprkos svom „umivenom“ licu. Jer nisu to bili ni u druga bolja ili gora vremena.

Opšte rečeno – kontrola medija je po mišljenu svih srpskih političara ključna za njihov uspeh – samo su se metode uticaja na medije menjali. Neki su bili manje ili više uspešni u tome – u skladu sa sopstvenim razumevanjem medija i izborom svojih takozvanih „spin doktora“. Koliko su ti, uglavnom samouki „stručnjaci“ dobri – vidi se po tome što i dalje za najboljeg među „spin doktorima“ važi jedna opskurna figura sa referencama konobara i harmonikaša. E taj „čovek od znanja“ savetovao je jednog Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i sada Aleksandra Vučića – koji misli da će uz pomoć „medijske strategije“ iz kuhinje sveznajućeg konobara „doakati“ svima i ostati na vlasti večito.

No, vratimo se sada situaciji u i oko vladajuće stranke u svetlu najava da dva kandidata imaju predsedničke ambicije. Očigledno je da nikakav ideološki „lepak“ ne drži članove te nazovi političke organizacije na okupu. Nisu se oni podelili oko nekog pitanja bitnog za egistenciju Srbije i njenog naroda. Nisu se čak ni podelili – jer je jasno da velika većina članstva staje na stranu pobednika i da nikakve „zasluge iz prošlosti“ ne važe za onoga ko je osnovao i bio njen predsednik do pre četiri godine. To će se videti po izjašnjavanju partijskih odbora po unutrašnjosti – a čak ni odbor iz njegovog Kragujevca verovatno neće biti na strani dosadašnjeg predsednika republike.

Tu će se videti pravo lice interesnog organizovanja ove nazovi političke organizacije koja se samo u Srbiji naziva partijom. To je u stvari družina gladna vlasti i podele državnih privilegija, resursa i zapošljavanja. Jedini  princip koji dominira u takvoj nazovi stranci je bespogovorna pokornost/odanost poglavniku, a ne bilo kojoj društvenoj vrednosti ili ideji. Ta odanost potiče od sebičnog straha da na sledećem „izvlačenju lutrije“ (odnosno podeli partijskog plena) neće biti mesta za one koji su izrazili sumnju u lik i delo vođe. Mnogi od takvih članova nikada neće stići na red za bilo kakvo dobijanje koristi od stranke, ali svi oni se ipak nadaju. Takva je, na žalost, unutrašnja struktura i drugih partija na srpskoj političkoj pozornici.

Kandidovanje dosadašnjeg predsednika republike govori još nešto: On zaista ne razume suštinu politike u Srbiji – a to će platiti ponižavajućim porazom na izborima. Njegova jajarsko-trgovačka priroda nagnala ga je da u „dvanaest i pet“ uputi pismo premijeru, koji je već očito rešio da se kandiduje, u kome je za sebe i svog sina tražio neke položaje. Ali, naišao je na zid ćutanja i ignoracije. Zapravo, to je bio jedini ispravan potez premijera – jer zahtevi predsednika, političko uslovljavanje i isticanje zasluga nemaju ama baš nikakvu težinu. A i jedan i drugi tu nastupaju sa pozicija – zapazite dobro – „za Srbiju i državu“. Pre će AV dodeliti neki položaj ili bogatu sinekuru političkoj bitangi i probisvetu Vuku Draškoviću, nego svom dojučerašnjem partneru.

Sve u svemu – bivši službenik pogrebnog preduzeća iz Kragujevca sam je sebe ukopao – iako nema potvrđenih podataka da se tokom svoje blistave karijere bavio kopačkim poslovima. To pokazuje još najmanje tri stvari: 1) Nije on pobedio Borisa Tadića, već je narodu bilo dosta Tadića; 2) Svako (pa i budala) može da vrši funkciju predsednika republike; 3) Kada se nađe „vila u čemu nije bila“, onda joj naraste samopouzdanje i počne da veruje u sopstvenu percepciju važnosti. Nažalost, takve bajke se ne završavaju hepiendom.

Izjave Vučićevih dežurnih i vernih sluga da je kandidatura Nikolića zapravo „pokušaj destabilizacije Srbije“, prelazak na drugu stranu ili pomoć opoziciji – jednostavno nisu istinite. U mnogim državama se predsednik i parlamentarna većina ne podudaraju, već je upravo takva moguća situacija dodatno osiguranje političkog sistema protiv zloupotreba jedne od grana vlasti. To bi trebalo da zna vrla profesorka na čuvenom Džon Nezbit (Megatrend) univerzitetu, bivša članica „stranke eksperata G17+“ i aktuelna potpredsednica vladajuće stranke i Vlade – kada daje svoje  „pametne“ izjave.

Za objavljivanje svoje predsedničke kandidature premijer je odabrao dan posle senzacionalnog intervjua „Kriku“ bivše supruge omraženog gradonačelnika Beograda. Iz intervjua je i magarcu jasno vidljivo ne samo da je Siniša Mali neposredni organizator „nerasvetljenog“ rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici i njegov direktni saučesnik, već je u to umešan i drugi lažni doktor – koji to skoro godinu dana glupavo prikriva. Na taj način je premijer u tu svinjariju direktno implicirao sebe kao vrhovnog naredbodavca – umesto da da ostavku zbog situacije koju je sam kreirao i verovatno naredio.

On se odlučuje da istinu o aferi Savamala „amortizuje“ pričom o svojoj kandidaturi, interesima Srbije, lažnim podacima o postignutim privrednim rezultatima, spoljno-političkim uspesima zemlje koja je de facto saterana u ćošak i trpi poniženja od svojih „vernih partnera“. Uz to je upotrebljavao „oprobani recept“ – iscenirane napade na prisutnu (ali nikako jadnu i nevinu) novinarku RTS Oliveru Jovićević – kao da je ona otelotvorenje opozicije i svih zlih jezika Srbije. Valjda je pomislio da je njegova dobro uvežbana prodaja magle i teatar apsurda bilo sasvim dosta za IQ prosečnog glasača u Srbiji – koga mora da smatra retardiranim.

U farsičnom sukobu dva kandidata „pozicije“ neće se dogoditi zapravo ništa! Niti će premijeru nauditi kandidatura predsednika – niti od njihovog sukoba korist može da ima bilo koji kandidat opozicije. Ono što treba svakom kandidatu – to je jasan program i opredeljivanje po pitanjima od opšteg značaja za Srbiju. A to su: članstvo u EU ili Evroazijskoj Uniji, spoljašnja bezbednost zemlje (vojna neutralnost ili članstvo u NATO), Kosovo, Republika Srpska i druga koja spadaju u ingerencije predsednika. Pitanja ekonomije i razvoja spadaju u nadležnosti premijera i vlade i ne bi trebalo da budu predmet predsedničke kampanje.

Bojim se da do kraja „utakmice“ ni od koga nećemo dobiti odgovore na tražena pitanja. Nikakva navodna personalna finoća ili neotesanost neće tu pomoći. Ono što nam se pruža samo je beskrajan sajam velikih ili malih sujeta. Ako je to valjan kriterijum za opredeljivanje između kandidata – ne piše nam se dobro!

4 Comments

  • Ne bih se slozio sa konstatacijom da nijedan opozicioni kandidat nije u stanju da odgovori na pitanja vezana za nadleznost Predsednika Srbije.Ako pogledate javne nastupe Vuka Jeremica videcete da se on vrlo decidno opredelio za svaku od tih stavki.
    1) EU-On je za nastavak integracija ali oprezno i ne po svaku cenu
    2)Nato ili Rusi-Jeremic je za apsolutnu neutralnost Srbije sto bi uneo i u Ustav
    3)Kosovo-Stav mu je da nikada Srbija ne treba da prizna Kosovo niti da izbaci Kosovo iz svog ustava
    4) Srpska- Zalaze se za sto tesnije veze sa republikom Srpskom i ocuvanje tog entiteta u okviru BIH
    5)Rusija-za sto bolju privrednu, naucnu i ekonomsku saradnju sa Rusijom kao jednom od oslonaca nase spoljne politike.

    prema tome, imamo ljude koji znaju sta i kako.nema opravvdanja da se ne izadje na iizbore i glasa protiv ovog zla.

    • urednik Srdjan D. Stojanović kaže:

      Ako je to tako, zašto se onda to ne zna – odnosno kako da to jedna profesionalna kampanja i njeni stratezi ne ističu takvu činjenicu u prvi plan? Slažem se sa većinom vaših odgovora na pitanja koja sam postavio – ali sam opravdano sumnjičav u pogedu kredibiliteta VJ. Podjimo samo od finansiranja kampanje, da ne ulazim u druge sporne epizode iz njegove karijere. Na žalost, moje poznavanje imena i lika VJ je iz prve ruke i dugo je skoro 20 godina. Nomen est omen – “Vuk dlaku menja, ali ćud nikako”. I nisam želeo da ovim napisom pomažem ili odmažem bio kom kandidatu.

  • IBJ kaže:

    Uz dužno poštovanje, ne slažem se u potpunosti sa svim aspektima ovog članka. Ponudiću samo par nasumičnih teza za razmišljanje:

    – Nikada rascep u političkoj stranci ne ostavlja “status quo”, pogotovu kad se desi između dva prva imena stranke, pa neće ni ovaj. Već sama percepcija rascepa, a ona je sada neizbežna bez obzira na kontrolu medija, kazuje i najneobrazovanijem glasaču: “Aha, počelo je i kod njih!”, tj. da je stranka sela na tociljajku. Članstvu željnom sendviča može da zaliči da je mortadela tamo na izmaku, pa bi i “podriguša” na nekoj drugoj strani dobro došla. A naravno, i dalje je najviše onih koji ni mortadelu još nisu videli…

    – Ne treba smatrati da je Toma baš bez ikakvog polit-apeal-a za srpski populus. Bilo je vrlo jasno da je Šumadija ’12 glasala za Tomu a ne za Vučića. To što ni rođeni sin nije podržao oca nije nikakvo čudo jer politički lapot je svojevremeno sudbinski obeležio izlazak SNS-a iz radikalske košuljice. Ono što je, međutim, nepovoljno za nepoćudnog mladenca je da Kragujevcu i Šumadiji taj nije “isporučio” baš ništa od onoga što se od njega očekivalo. A Šumadinci su epske inadžije.

    – Ne zaboravite, AV je na očigled nacije svoje “kredencijale” bezrezervno unovčio na Zapadu (što, bez obzira na svo političko radodajstvo, prosečnom čanu SNS nije baš duši milo). Istovremeno je u oku naroda TN bio oslonac na Majčicu Rusiju. Da li će Majčica odlučiti da (kao što je toliko puta u istoriji radila) zamuti srpsku političku kašicu i baci nešto “kredibiliteta” na Tomin tas – na znam… gledaćemo.

    – Ponekad je tragikomično kad vidim kako sada mnogi kritikuju TN što se za predsedničkog vakata ponašao baš onako kako piše u Ustavu – išao u / primao kurtoazne posete, polagao vence o praznicima i delio ordenje. To se ne može pripisati isključivo njegovoj intelektualnoj ubogosti koje je, inače, neupitna (posledna epizoda sa Svetim Srpskim Vozom je epitom političkog idiotluka). Ali ono što mogu bez ostatka da kažem, a mnogi će se složiti, Toma je nekih 50 puta boli čovek od AV. (Neki bi rekli da je 50 x 0 i dalje nula i za to nemam nikakav kontra-argument).

    Dakle, ako je podrška Vučiću, kako kažu njegovi voljeni mediji, 55% a Toma mu “izbije iz ruke” 10% zicer-sigurica SNS glasova, eto šanse za građansku opoziciju… avaj… kad bi samo postojala. Trenutno stanje na toj strani je takvo (možda me i demantuju ?) da će u drugi krug sa AV verovatno ući VŠ, a onda ćemo i Vi i ja da glasamo za Vučića iz istog pogrešnog razloga zbog kojeg smo onomad glasali za Tadića.

    Summa summarum: mrak… gust… balkanski!

  • E kaže:

    Izostavio si još jedan tkz medij čuveni Stubio B ne toliko gledan ali ipak za svaki slučaj

Ostavite odgovor