ČOVEK-IZ-DRUGOG-PLANA-–-SRBOLJUB-ANTIĆ

ČOVEK IZ DRUGOG PLANA – SRBOLJUB ANTIĆ

Predstojeći izbori u Demokratskoj stranci će svakako biti veliki ispit na kojem će demokrate pokazati da li su nešto naučili iz izbornih poraza koji ih prate od 2012. godine. Srboljub Antić je kandidat za predsednika stranke iz drugog plana, čovek neukaljanog ličnog, stručnog i političkog integriteta, neko ko bi mogao da povrati odavno prokockano poverenje u nekada moćnu stranku.

 

Autor: Aleksandar Đukić

 

Kada su demokrate donele odluku da na direktnim izborima 24. septembra biraju predsednika i potpredsednike stranke, svoje pretenzije da predvode Demokratsku stranku su istakli dosadašnji predsednik Bojan Pajtić i dugogodišnji stranački funkcioner Dragan Šutanovac. Međutim, u međuvremenu su svoje kandidature najavila i dvojica takođe dugogodišnjih članova stranke koji do sada nisu zauzimali najviše stranačke pozicije. To su Zoran Lutovac i Srboljub Antić.

Srboljub Antić je doktor ekonomskih nauka rođen 1955.godine u Beogradu i relativno je nepoznato lice na srpskoj političkoj sceni. Za svoj slogan je izabrao reč “poverenje”, što je nešto što Demokratskoj stranci u ovom trenutku definitivno nedostaje, kada ima podršku građana od jedva šest procenata građana. Zalaže se za temeljne promene u stranci, jer smatra da je to jedini način da DS opstane, pošto se nalazi u nikad težoj poziciji.

Stranački računi su blokirani zbog više milionskog duga još iz vremena Borisa Tadića, a nekada razvijena stranačka infrastruktura širom Srbije je ozbiljno urušena. Demokratska stranka je i u programskom smislu u ozbiljnoj krizi – jer je neka od njenih glavnih zalaganja preuzeo SNS. Tu su još i brojne afere koje se vezuju za neke od istaknutih sadašnjih ili bivših članova DS. Ukoliko pobedi na stranačkim izborima, Antića očekuje ne baš tako lak zadatak.

Radio je u Institutu društvenih nauka i Ekonomskom institutu. U Demokratskoj stranci je od 1996. godine, a posle oktobarskih promena 2000. godine je bio ministar energetike u prelaznoj Vladi Srbije. Od 2001. do 2012. godine radi u Međunarodnom monetarnom fondu na poziciji višeg savetnika izvršnog direktora jedne od najvažnijih svetskih finansijskih institucija.

Iz vremena kada je bio ministar energetike ostalo je upamćeno da je uspeo da izbaci nepotrebnog posrednika “Progres gas trejding” u uvozu gasa iz Rusije, iako to nije bio stav vlade SRJ i Srbije. “Progres gas trejding” kao posrednik u uvozu gasa koštao je Srbiju (provizija + “investicije”) između 10 i 25 miliona dolara godišnje. To je bila firma čiji su vlasnici bili “Gasprom” i “Progres” dotadašnjeg predsednika srpske vlade Mirka Marjanovića (SPS). Pregovori sa ruskom stranom vođeni u Moskvi u decembru 2000. godine su bili veoma teški, ali je tvrdoglavi stav Srboljuba Antića doveo do toga da na kraju Rusi popuste. Srbija je od tada sve do 2006. godine gas uvozila bez nepotrebnog posrednika. Te godine je vlada Vojislava Koštunice popustila pod ruskim pritiskom i u trgovinu gasom je ušao posrednik “Yugorosgaz”. Tako je naša zemlja zahvaljujući tvrdom stavu Srboljuba Antića tokom šest godina uštedela više desetina miliona dolara. Zašto je Koštunica popustio pod ruskim pritiskom i ponovo uveo posrednika je neka druga priča.

Antić potom prelazi u Međunarodni monetarni fond u kojem na poziciji višeg savetnika izvršnog direktora ostaje do 2012. godine. Za MMF kaže da je to organizacija čije usluge koriste samo one zemlje koje imaju ekonomske probleme. Zdrave ekonomije nemaju potrebe da ulaze u aranžmane sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

U trku za mesto predsednika stranke ulazi kao predsednik resornog odbora za finansije i monetarnu politiku DS i član “vlade u senci” ove stranke. Za razliku od Pajtića i Šutanovca, koji u ovoj izbornoj utakmici na svojoj strani imaju delove stranačke mašinerije navikle na razne vrste unutar stranačkog lobiranja i vršenja pritiska na lokalne odbore, Antić dolazi iz drugog plana i sa podrškom jedne grupe starih članova stranke. U Antićevom programu jasno je istaknut stav da je ovo možda poslednja prilika za DS da se promeni i spase se potpune marginalizacije i gašenja.

U svom programu (dostupan na stranici www.srba-antic.rs) Antić ističe da Demokratska stranka mora suštinski da se promeni, ako želi da vrati poverenje građana, ali i svojih članova. Kaže da to poverenje mogu da vrate samo novi ljudi na čelu stranke, koji bi je reformisali i napravili novi stranački program. Jasno je da je to nešto što od demokrata očekuju i njihovi sadašnji i bivši glasači, jer je to poruka koju su im poslali na izborima 2014. i 2016. godine. Ostaje da se vidi da li takvu poruku razume i vidi sadašnje rukovodstvo.

Svoja zalaganja za promene u stranci je definisao kroz pet tačaka, od kojih je prva ona koja se tiče sređivanja stanja stranačkih finansija, koje su u ovom trenutku u minusu od preko 100 miliona dinara – zbog čega su joj računi blokirani već duže od dve godine. Kao drugu tačku navodi promene u organizaciji, koje bi stranačke organe trebalo da učine efikasnijim i aktivnijim u radu. Antić ističe da želi da lokalni stranački odbori dobiju veću samostalnost, kao i da se o važnim stranačkim pitanjima izjašnjavaju svi članovi na unutarstranačkim referendumima. To je svakako novost na srpskoj političkoj sceni navikloj da se odluke donose u vrlo uskim krugovima.

Antić insistira i na većoj i konkretnijoj socijalnoj solidarnosti, što bi svakako trebalo da bude važno pitanje za Demokratsku stranku – imajući u vidu njena vrlo deklarativna socijaldemokratska zalaganja do sada. Četvrta tema Antićevog programa je rezervisana za očuvanje prava i sloboda, čuvanje i izgradnju institucija kao brane protiv autoritarnosti i apsolutizma. Poslednja, peta tema, odnosi se na izbalansirani odnos između građanskog i nacionalnog. U to Antić unosi i pitanje adekvatnog odnosa države prema nacionalnim različitostima u Srbiji, a u cilju očuvanja mira na njenim prostorima.

Smatra da bi na predsedničkim izborima koji nas očekuju sledeće godine DS treba da ima svog kandidata, ili da podrži neku nestranačku ličnost koja ima dovoljno snažan lični i politički kredibilitet da pobedi kandidata vladajućeg SNS. Protivi se ujedinjenju Demokratske stranke sa Tadićevim SDS i Jovanovićevim LDP, ali drži otvorena vrata za one koji su iz stranke otišli ili su, kako kaže, bili izbačeni iz stranke bez dovoljno valjanih razloga.

Antić želi da unutar stranke pokrene proces ispitivanja odgovornosti za lošu finansijsku situaciju u kojoj se stranka nalazi, jer smatra da je u tom domenu bilo određenih nepravilnosti i malverzacija. Smatra da u DS već neko vreme postoji neka vrsta nepromenljive i nedodirljive stranačke oligarhije, koja se otuđila od realnosti i članstva. Želi da to promeni i stranku otvori za nove ljude i ideje.

Najveća Antićeva mana je njegova slaba prepoznatljivost kako kod građana, tako i kod samih članova Demokratske stranke. Međutim, on to vidi kao svoju prednost – jer građani i žele nova lica na političkoj sceni. Ovih dana on obilazi stranačke odbore širom Srbije i predstavlja svoj program. Ostaje da se vidi koliko će u tome biti uspešan.

Ostavite odgovor