KAKO BIRATI NA KVAZI IZBORIMA

KAKO BIRATI NA KVAZI IZBORIMA

Uopšte nisu važni rezultati predstojećih lokalnih izbora – po ko zna koji put sigurno će izgubiti građani. Izlaznost, ta magična reč iz izbornog arsenala floskula i obmana, neće biti velika – jer je porasla masa razočaranih ljudi koji će ovakve lažne izbore bojkotovati. A pobediće zna se već ko – Apsolutni Veliki manipulator.

 

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

 

 

 

 

Građani Srbije u pojedinim gradovima (ne svim) će početkom marta izaći na još jedne kvazi lokalne izbore. Pred njima su razne liste (a ne pojedinačni kandidati) u spektru od Kurte do Murte. Predstava farsične demokratije po ko zna koji put će još jednom ritualno biti odigrana, a „izabrani“ će dobiti mandate da jašu u istom stilu kao i do sada – bez ideje, programa i/ili plana, bez griže savesti i bez odgovornosti za svoja (ne)dela.

Ne, nije ovde u pitanju agenda političkih partija ili ambicioznih pojedinaca – oni uvek rade to što rade, kako u Srbistanu tako i u drugim zemljama. Radi se o tome u kakvom institucijalnom okviru se odvija ta predstava demokratije – ovo više tragično nego komično „nadmetanje“. I za koga se ova predstava odvija – za misleće, zrele i svesne građane, ili za neuke, potkupljene, ucenjene i bespomoćne jadnike.

 

UGROŽENOST DEMOKRATIJE

Naziv „demokratski izbori“ bilo gde nije garancija da će zaista biti takvi. Pogotovo kada ih za takve označavaju i/ili priznaju razni spoljašni (zainteresovani i subjektivni) faktori – države, međuvladine i nevladine organizacije, mediji… Samo je zadovoljstvo većine građana merilo prave legitimnosti izbora. O pojmu legalnosti izbora kod nas inače ne vredi voditi akademske ili bilo kakve rasprave, jer nam je pravni sistem, sa malim izuzecima, totalno urušen i naopako ustrojen. A za to se ne može okriviti isključivo partija na vlasti, već i svi njihovi prethodnici na čelu sa „vrhovnim legalistom“.

Za propagiranje navodnog legitimiteta tih i takvih izbora staraju se (zavisni) mediji, kako strani tako i domaći. Poslednjih godina svedoci smo da je pojam „nezavisni mediji“ u stvari jedna faktička nemogućnost odnosno oksimoron – kako u Srbiji, tako i u praksi demokratskih zemalja, koje su se ponosile svojom etabliranom tradicijom nezavisnosti.

U stvari pojam demokratskih izbora je krajnje problematičan – pod uslovom da ste kao građanin ikada verovali u njega. Da, tačno je samo da se demokratski izbori (kako kod nas, tako i drugde) odvijaju pod pretpostavkom verovanja u njih. A verovanje u bilo šta (uključujući i Boga) je nešto što se ne zasniva na činjenicama, već na nečemu krajnje subjektivnom i relativnom. Ali, to je problem nesavršene ljudske prirode.

Možda u nekim državama demokratski izbori zaista mogu da funkcionišu – zbog različitih navika, kulture, bogatstva i stepena razvoja društva. Kada tenzije unutar društvenih klasa/grupa nisu tako izražene, izborno smenjivanje vlasti (koja reprezentuje te društvene grupe) ne mora da bude traumatično i/ili dramatično. I posle njih ne ostaje gorak ukus u ustima kod većine građana.

Mada, kada gledamo primere iz SAD (takozvane razvijene i stabilne demokratije), vidi se da i ne mora da bude tako. Predsedničke izbore novembra 2000. godine obeležili su blatantna krađa glasova u Floridi u korist republikanskog kandidata Džordža W. Buša koje je „orkestrirao“ njegov mlađi brat Džeb, tadašnji guverner Floride, kao i „zataškavanje“ slučaja od strane Vrhovnog suda u kome je većinu sudija imenovao za svog predsedničkog manadata tata Džordž Herbert Buš. Zahvaljujući sistemu elektorskih glasova po državama Džordž W. Buš postao je predsednik, uprkos manjku ukupno osvojenih glasova građana i skandaloznoj krađi u Floridi. Deo zasluga za „uspeh“ Buša morao je da ponese i njegov demokratski protivkandidat Al Gor koji se nije preterano protivio.

Sadašnji predsednik SAD Donald Tramp je izabran na funkciju u novembru 2016. godine uprkos više od dva miliona glasova manje od protivkandidatkinje Hilari Klinton, kojoj je u ovom slučaju ostao ukaljan obraz zbog manipulacija Demokratskog Nacionalnog Kongresa i gotovo kompletne administracije.

Sada na videlo izlaze da su i FBI i Ministarstvo pravde imali „ulogu“ u pokušaju nameštanja izbora u korist Hilari Klinton. To dobro dođe karikaturi od predsednika da ih prikaže javnosti kao nestručne, korumpirane i pristrasne – jer to je jedino sredstvo koje mu je na raspolaganju protiv takozvane „duboke države“ koja više od godinu dana pokušava da ga minira i izbaci sa položaja. Cela afera sa (ne)mogućim ruskim mešanjem u ishod američkih predsedničkih izbora je proizvod gubitničke strane da se pronađe i dokaže „nešto veliko“ kako bi se Tramp diskvalifikovao. Cena toga je da su američki birači iznevereni, a demokratija i sistem institucija na kojima počiva potkopani i dovedeni u pitanje. Pouka za „male“, „nestabilne“ i „nezrele“ demokratske zemlje: Ne treba slušati savete (i naredbe) „velikih“, „zrelih“ i „stabilnih“ zemalja! Demokratija je u stvari samo dogovoren, civilizovan, nenasilan i vrednosno neutralan sistem/pravila igre koji je moguć u društvima bez naglašenih klasnih, nacionalnih ili religioznih tenzija. Ako nisu ispunjeni prethodno nabrojani uslovi – teško je verovati da su mogući demokratski izbori i dobrovoljna smena vlasti.

 

SRPSKA PRAKSA

Srpska (ili kako to Hrvati vole pežorativno da kažu „srbijanska“) elita na vlasti (pripadnici svih mogućih partija koji su se smenjivali od 2000. godine pa do danas) su svesno i namerno propuštali ili prespavali priliku da grade novi normativni sistem. Umesto toga, pravni sistem (uključujući pre svega izborno zakonodavstvo) građen je na „zakrpama“ dotadašnjeg lošeg (komunističkog) sistema i „invencijama“ koje su im sugerisali stranci sa svih strana – upotrebljavajući ceo niz različitih i nekompatibilnih pravnih tradicija. Post-moderna metodologija, karakteristična za umetnost – da se iz svake moguće tradicije uzme po nešto i napravi jednistvena i neprotivurečna celina – dovela je do idejnog galimatijasa i nakaradne smese nefunkcionalnih normi i institucija koje nikako ne mogu biti sistem, već jedan Frankenštajn.

Interesi građana/birača i zemlje nisu bili na pameti svim dosadašnjim parlamentima Srbije – već je jedina opsesija bila kako pronaći formulu za što dužu i neodgovorniju vlast. Tako da su današnji nakadarni izborni sistem i država prava slika i prilika njihovog zakonodavnog delovanja i „zaveštanja“. Što taj izborni sistem proizvodi takve rezultate – odgovorna je isključivo politička elita sastavljena od svih partija i pokreta. Takođe, što jedan političar najveštije koristi taj i takav sistem u svoju korist – ne može se okriviti on, već njegovi prethodnici. Elita je izdala građane, prodala ih zbog sopstvenih interesa i nema nameru da se pomeri – samim tim što opet učestvuje na izborima pod nenormalnim i neregularnim uslovima. Jedino pitanje je koja će grupacija unutar te jedinstvene elite vršiti javne funkcije – a to se svakako ne tiče građana, niti utiče na kvalitet života običnog čoveka…

U centru svake normalne izborne utakmice treba da budu programi koji se nude biračima. Diskusija kako uraditi ovo ili ono, na nivou zemlje (makro planu) ili na nivou gradova (mikro planu). Šta je do sada korišćena politika i praksa donela – koje su mane (to treba da ističe opozicija) ili prednosti (što iznosi trenutna vlast).  Na osnovu takvih parametara glasači mogu i treba da se opredeljuju za jednu od ponuđenih opcija, ili da ih sve od reda ignorišu.

Konkretni izborni programi uopšte kao da ne zanimaju takmace, a iz istorije ranijih izbora je jasno da to neće ni biti na stolu. Sve se svodi na ličnost partijskog firera (lidera) koji će čistom magijom svog postojanja i bez obzira na konkretnu politiku u prošlosti i budućnosti doneti pobedu. Ne njegovoj političkoj opciji, nego nekakvoj listi punoj bezimenih i nekolicine imenovanih pojedinaca, koji i nemaju svoj program, već će iz neznanja ili iz sopstvenih pobuda samo slepo sprovoditi kako im se naredi.

Ne bih da ovde licitiram sa imenima poznatih javih ličnosti – ali ne shvatam kako bi te javne ličnosti iz recimo sveta medija, umetnosti ili sporta mogle da doprinesu vođenju ispravne, promišljene i dobro vođene politike u jednom gradu, koja se sastoji iz mnogih kompleksnih pitanja i segmenata. Razumem recimo da ličnost iz sveta sporta bude predložena/izabrana za gradskog sekretara za sport – ali to znači njegov/njen stručni angažman na funkciji koja nije izborna. Pojavom na listi neke stranke (pa makar to bilo „nestranačko angažovanje“) takve javne ličnosti samim tim pristaju da budu bezlični i poslušni vojnici u svakoj partiji na čijim se listama nalaze.

Pred predstojeće lokalne izbore izostala je svaka kritika katastrofalnog izbornog sistema i moguće uslovljavanje izlaska njegovom promenom. To znači da partijama i pokretima van vlasti nije ni stalo do regularnih uslova za izbore, odnosno da im je učešće po svaku cenu najvažnije. Da je samo jedna od takozvanih opozicionih partija, pokreta i grupacija na vreme (o ovim izborima se priča već od polovine prošle godine, a ne od kada su raspisani) zapretila bojkotom – bilo je dovoljno vremena da se i druge partije pridruže i da se stvori front za bojkot besmislenih i unapred izgubljenih izbora. I to ne samo za lokalne, već i za sve druge buduće izbore (parlamentarne i predsedničke).

Umesto toga – opozicione partije i pokreti su se bavili izlaskom na izbore u jednoj, dve, tri ili bezbroj kolona. To spada u potcenjivanje intelekta glasača. Sasvim je svejedno da li će određene ličnosti biti na listi, redosled na listi ili ko sa kim može ili ne može u koaliciju. Glasačima trebaju konkretne ideje i program rada! Opredeljivanje za liste koje od glasača traže partije je ponižavajuće, primitivno, neprimereno i protiv elementarnih načela demokratije. Liste su antipod demokratije, pogotovo na lokalnom nivou, gde je glasaču vrlo bitna ličnost onoga ko će ga predstavljati. Isto se odnosi na predizborne, a pogotovo post-izborne koalicije. Većinski sistem glasanja za konkretnog pojedinca-kandidata je jedini pravi oblik demokratije, naročito na lokalu.

I zato uopšte nisu važni rezultati predstojećih lokalnih izbora – po ko zna koji put sigurno će izgubiti građani. Izlaznost, ta magična reč iz izbornog arsenala floskula i obmana, neće biti velika – jer je porasla masa razočaranih ljudi koji će ovakve lažne izbore bojkotovati. A pobediće zna se već ko – Apsolutni Veliki manipulator.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.