putin-i-seici

POVRATAK OTPISANIH – RUSIJA NA BLISKOM ISTOKU

Autor: Miloš Zdravković

 
 

Nešto se čudno dešava na Bliskom istoku. Rusi, ocrnjeni u arapskim zemljama kao bezbožni komunisti, sa urušenom ekonomijom, tehnološki zaostali, zavisni od pomoći sa Zapada, nesposobni da proizvode visoku tehnologiju – sada brišu nedavnu prošlost, rado su viđeni gosti kako kod Arapa-sunita, tako i kod Iranaca-šiita, a uticaj SAD opada.

Trend koji je nastao od “Arapskog proleća” početkom 2011. godine, nastavlja se i jača.

Činjenica da Moskva podržava režim u Siriji ne sviđa se većini iz Arapske lige, ali se tiho „previđa“ – zbog činjenice da Rusija važi za pouzdanog isporučioca vojne opreme. Četvrt veka od raspada Sovjetskog Saveza ruski uticaj na Bliskom istoku je najveći u poređenju sa ranijim generacijama. Izvoz ruskih aviona MiG-29 dostigao je maksimalne brojke u istoriji.

MIG-29 OVT

MIG-29

Prema Stokholmskom Međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), izvoz ruskog oružja čini 27% od ukupnog svetskog izvoza za Bliski istok i Severnu Afriku u periodu posle 2012.

Zastoj

Uticaj Moskve u regionu prolazi neku vrstu preporoda posle niza istorijskih zastoja. Celokupno oružje koje je SSSR obezbedio arapskim zemljama do 1973. i arapsko-izraelskog rata nije uspelo da obezbedi pobedu Arapima protiv Izraela (čiji je arsenal sastavljen od oružja kupljenog/dobijenog u SAD). Rusi su, činilo se, bespovratno izgubili ugled.

Kada je SSSR napao Avganistan 1979. godine, to je izazvalo osam godina džihada protiv Rusa. Talibani, potpomognuti Pakistanom, CIA i Saudijskom Arabijom, primorali su sovjetske vođe da se povuku. Od tada su Moskvu mnogi u regionu videli i doživljavali kao “neprijatelja”.

Godine 1990. sovjetska satelit-država Južni Jemen (Demokratska Republika Narodnog Jemena), spojila se sa severom, a ruske trupe otišle su iz Adena. Sledeće 1991. godine, kratka i oštra “Pustinjska oluja” bila je trijumf američke vojne tehnologije. Sadam Husein je bio snabdevan zastarelom sovjetskom opremom. Iste godine SSSR se raspao.

Onda je u 2003. godini američka invazija na Irak i svrgavanje Sadamovog režima ostavila Moskvu bez ključnog arapskog klijenta. Treba napomenuti da Irak i danas duguje milijarde dolara Ruskoj Federaciji za isporučeno oružje i opremu. Sirija i Alžir su ostali poslednji klijenti Rusije u velikom arapskom svetu, sa posebnim osvrtom da je sirijski režim u velikoj meri izolovan od svoje arapske braće u drugim arapskim državama.

Buđenje

Koliko god da ne odobravaju podršku Moskve sirijskom predsedniku Bašaru al-Asadu, arapski vladari su primetili da je, za razliku od neodlučnog pristupa Zapada, ruska politika nepokolebljiva od samog početka. Potreseni i ogorčeni, brzinom kojom Zapad (SAD) napušta svog bivšeg partnera predsednika Hosnija Mubaraka u Egiptu, mnogi lideri država u Zalivu i Severnoj Africi preorijentisali su svoju politiku na druge centre moći. Prevashodno na Rusiju, Kinu ali i Nemačku i Britaniju… Ipak SAD ostaju glavni isporučioci naoružanja, a zaista veliki arapski potrošači, pre svega Saudijska Arabija i države Zaliva, sada žele da prošire svoje ugovore za odbranu.

Kratak pregled ruskih interesa u regionu:

SIRIJA

Bez tekuće podrške Rusije, sirijski režim bi se verovatno do sada raspao od nasrtaja raznih pobunjeničkih grupa. Većina sirijskog arsenala je zasnovana na ruskim isporukama, kao i pomoći Irana. (Oko 13% prodaje oružja Moskve za period 2008.-2012. u regionu otpada na Siriju). Rusija održava pomorsku logističku bazu u sirijskoj mediteranskoj luci Tartus.

U avgustu 2014. Godine šef bezbednosti Saudijske Arabije, princ Bandar, odleteo je u Moskvu i ponudio Rusiji 15 milijardi dolara vredne ugovore u zamenu za napuštanje svoje pozicije u Siriji. Rusija nije odustala od sirijskog režima.

IRAN

Jedan od najvećih kupaca američke vojne opreme u vreme šaha, Iran je morao da potraži snabdevače negde drugde od 1979. godine. Zbog specifičnog karaktera revolucije, novi režim nije bio rado viđen ni na Zapadu ni na Istoku. Alternativa je pronađena u Severnoj Koreji.

Sada, iako je predmet međunarodnog embarga UN na oružje, Iran je uspeo da ubedi Moskvu da isporuči napredne protiv-vazdušne raketne sisteme S-300. U poslednjih nekoliko godina Iran je razvio domaću industriju oružja, na osnovu uvezenog (pre svega Kineskog i Ruskog) dizajna.

EGIPAT

U vreme predsednika Nasera, Moskva je postala glavni partner Egipta, ali se taj period završio 1971. godine i Rusiju su zamenile SAD. Za vreme predsednika Mubaraka, koji je vladao Egiptom od 1981. do 2011. godine, pre svega odbrambene veze sa SAD postale su još bliže. Čak su se američki tenkovi M1 Abrams proizvodili u Egiptu pod licencom. Onda se dogodilo “Arapsko proleće”… Mubarak je uhapšen, na vlast su došli islamisti. Njihova vlast nije dugo trajala jer je oborena od strane vojske. Amerikanci nisu sa odobravanjem gledali na armijski puč u Kairu, uskratili su diplomatsku podršku i prekinuli neke velike isporuke oružja, što je navelo Egipat da dočeka rusku delegaciju najvišeg nivoa. Rusija i Egipat zaključuju ugovor vredan dve milijarde dolara.

IRAK

Istorijski gledano, glavni ruski klijent za kupovinu oružja bio je Sadam Husein (1979-2003), ali posle Sadama Irak se preorjentisao na SAD. Ipak, kao posledica građanskog rata u Siriji, sukob se preliva u Irak. Vezani vrednim ugovorima sa arapskim sunitskim državama, Amerikanci ostaju nemi na želje šitske vlade u Bagdadu. Irak se nepovratno okreće Iranu, a to za posledicu rezultuje povratkom ruske vojne industrije na velika vrata.

Tokom 2012/2013 Bagdad je potpisao velike kupoprodajne ugovore za ruske PVO sisteme odbrane i borbene helikoptere, izbacujući evropske i američke snabdevače.

MI-17-helicpoter

MI-17 helikopter

SAUDIJSKA ARABIJA

Do sada najveće i najperspektivnije tržište na Bliskom istoku je istorijski vezano za SAD. Ipak od 2008. godine, Saudijsku Arabiju neprestano posećuju snabdevači oružjem iz Kine i Rusije. Iako je Saudijska Arabija prilično zatvoreno tržište, Rusi su ugovorili prodaju 150 tenkova T-90, i 100 borbenih helikoptera Mi-17 i Mi-35.

UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI

Kao i Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da prošire svoje odbrambene ugovore (izvor SIPRA). Shodno tome preko 7% ruske prodaje oružja u 2008-2012 otišlo je u UAE.

Tokom poslednje dve decenije došlo je do ogromnog priliva ruskih posetilaca u UAE. Prema navodima zapadne štampe, jedan veoma važan član vladajuće porodice ima tako blisku saradnju sa predsednikom Putinom da idu zajedno u lov po ruskim šumama.

ZAKLJUČAK

„Danas se Rusija vraća u brojne regije izgubljene tokom ’90-ih. To su afrički kontinent i Bliski istok. Čak i pre nego što je izbilo takozvano “Arapsko proleće”, Rusija nije skrivala svoje interese u tim regijama i započeli smo jačanje vojno-tehničke, ekonomske i trgovinske saradnje s tim zemljama”, u intervjuu za RIA Novosti je izjavio Mihail Margelov, predsednik Ruskog odbora za spoljnu politiku i dodao „kako se Moskva prvenstveno fokusirala na Siriju, Egipat, Jordan i ranije Libiju“.

Rusija, dakle, po drugi put dolazi na Bliski istok i posle nepopustljivog stava Moskve tokom sirijske krize, arapski svet počinje da shvata kako ravnoteža snaga ovog puta ide u prilog Moskvi, dok je uticaj Sjedinjenih Država sve slabiji.

 

Ostavite odgovor