Počeci-srpske-državnosti---VLASTA-NIJE-LASTA

Počeci srpske državnosti – VLASTA NIJE LASTA

Ovaj period rane srpske istorije nije bio omiljen među domaćim “filmadžijama”, ali su zato Bugari ekranizujući svoju istoriju dotakli i naše vladare. Doduše u problematičnom kontekstu, prikazujući ih kao agresivne i nasrtljive na bugarske zemlje.

 

Autor: Vladimir Đurđić

 

Odmah po dolasku na Balkan, Srbi su počeli da se organizuju u zajednice – ali je ono što bi moglo da se nazove državom počelo da nastaje nešto kasnije. Živeli su, kako je vizantijski car Konstantin Porfirogenit napisao, u nekoliko kneževina: Paganija ili Neretvljanska oblast (oblast oko ušća Cetine i Neretve u Jadransko more u današnjoj Hrvatskoj), Zahumlje (od ušća Neretve do Dubrovnika u današnjoj Hrvatskoj i BiH), Travunija i Konavlje (od Dubrovnika do Boke Kotorske, takođe u Hrvatskoj i BiH), Duklja (od Boke do Ulcinja u današnjoj Crnoj Gori) i najveća Srbija, sa župom Bosnom (zapadna Srbija i centralna i istočna Bosna). Dakle četiri kneževine na moru i priobalju i Srbija u dubini kopna.

Prva imena vladara Srbije poznata su iz VIII i IX veka: Višeslav, Radoslav, Prisogoj. Ipak prvi među Srbima koji je ostavio značajnijeg traga u istorijskim spisima je knez Vlastimir (vladao od 830. do 851. godine). Nije poznato da li su mu tepali Vlasta i da li je voleo vlast, ali hajde da ga mi tako zovemo. A ono što je poznato je da je bio vodeći knez na srpskoj teritoriji i da su mu ostali oblasni vladari bili potčinjeni. Verovatno je bio izuzetno sposoban kada je uspeo da se nametne da bude gospodar, ali i dovoljno mudar političar omogućavajući im deo vlasti. Sa druge strane on je bio vazal – ili prevedeno na savremeni jezik bio je zavisan od vizantijskog cara, sa velikim stepenom samostalnosti u odlučivanju. Ali morao je da daje vojsku i novac kada bi se to zahtevalo. Inače, taj odnos u kome su srpske zemlje i vladari bili u vazalnom položaju prema nekoj jačoj državi dešavao se u različitim vremenskim periodima, sve do XIX veka.

Vlasta je bio sposoban, a samim tim trn u oku mnogim susednim narodima i njihovim vladarima. Ali pre toga je trebalo da se oslobodi Vizantije. Da li na nagovor bliskih saradnika i oblasnih gospodara, ili zbog religijskih pitanja (jer su Srbi tada još uvek verovali u više bogova), tek Vlasta je verovatno bio na čelu pobune i želje da se osamostali od cara u Konstantinopolju. Prvo su proterani hrišćanski misionari, a kako je tada Vizantija ratovala sa Bugarima nije imala vremena da se obračuna sa Srbima. Kada je ideju pretvorio u delo da ne bude vizantijski vazal, Vlasta je doživeo neprijatno iznenađenje. Naime, Bugari su pomislili da mogu da budu gospodari ostalim Slovenima na Balkanu i napali su Srbiju, što je dovelo da trogodišnjeg rata od 848. do 851. godine. To je prvi put u istoriji da su Srbi branili kakvu-takvu samostalnost! Bugari nisu uspeli u svojoj nameri, jer su se Srbi odlično branili u šumama i na planinama koje su bile nepristupačne osvajačima. A posle je Vlasta rešio da sredi stvari u svojoj državi. Nažalost, ubrzo je umro i vlast je prešla na tri njegova sina tri Vlastimirovića – Mutimira, Strojimira i Gojnika. Iako je država bila podeljena između tri kneza/princa Srbija je uspela da se odbrani od novog bugarskog napada. A koliko je odbrana bila jaka vidi se i po tome što je zarobljeno tušta i tma bugarskih velikaša. Došlo je do mira, Srbi su negde oko Rasa predali Bugarima zarobljenike, ali je ubrzo počeo sukob mladih kneževa oko vlasti.

Počeci-srpske-državnosti---VLASTA-NIJE-LASTA-MutimirKako su se događaji i okolnosti stalno menjali, novi knez je postao Mutimir i to baš uz pomoć Bugara (vladao je do 891. godine). Braću je zarobio i poslao u Bugarsku “na čuvanje“. No, spoljne okolnosti po srpsku državu nisu bile baš najbolje i Mutimir je prvo morao da bude vazal Bugarima, a kasnije je bio prinuđen da ponovo prizna vrhovnu vlast vizantijskog cara. Baš u to vreme Srbi su postali hrišćani. Razlog je jednostavan – ove i ostale slovenske predele pohodili su hrišćanski misionari braća Ćirilo i Metodije (oko 870. godine). Dvojica misionara su, što je bilo veoma značajno, na slovenskom jeziku i uz pomoć pisma rimskog pape Jovana VIII koje je poslao Mutimiru, uspeli u nameri da pridobiju srpskog vladara da njegovi podanici i saplemenici prime Hristovu veru. Tako su Srbi konačno ušli u red hrišćanskih naroda – čime počinje nova etapa u istoriji.

 

Počeci-srpske-državnosti---VLASTA-NIJE-LASTA-Pečat kneza StrojmiraIz ovog perioda srpske istorije danas nije preostalo mnogo predmeta – ali je tu jedan ali izuzetno vredan. Pečat kneza Strojmira (Mutimorov brat) izrađen je od zlata, kupastog je oblika sa dvostrukim krstom i natpisom na kom piše na grčkom „Bože čuvaj Strojmira“. Danas se taj pečat nalazi u Istorijskom muzeju Srbije. Inače, pečat je u otadžbinu vraćen iz Nemačke, jer se slučajno saznalo od ruskih kolekcionara da on uopšte postoji. Kupljen je na jednoj aukciji u Minhenu 2006. godine od privatnih vlasnika, iako su i Bugari bili zainteresovani za ovaj predmet pa su davali 15 hiljada evra samo da ne bude na aukciji. Ipak, srpsko ministarstvo kulture uspelo je da otkupi ovaj dragoceni predmet za 16 hiljada evra i uz provizuju aukcijske kuće za ukupno 20 hiljada evra vrati ovu dragocenost u zemlju.

Što se tiče popularne kulture ovaj period naše istorije nije bio omiljen među domaćim “filmadžijama”, ali su zato Bugari ekranizujući svoju istoriju dotakli i naše vladare. Doduše u problematičnom kontekstu, prikazujući ih kao agresivne i nasrtljive na bugarske zemlje. U seriji „Kontantin Filozof“ (1985.) možemo videti Vlastimira i „poludivlju“ srpsku delegaciju na dvoru vizantijskog cara. Sve vreme carevi pregovarači nagovaraju Srbe da napadnu Bugare. Sa druge strane, Srbi pokušavaju da namame lukave i koristoljubive Romeje (Vizantijce) da ih dobro naoružaju, ne bi li ipak na kraju napali Bugare. U dvodelnom filmu „Boris I“ (1984.) srpski knez Mutimir (igra ga bugarski glumac Ilija Raev) neveran je prijateljstvu bugarskog kana Borisa i traži od njega sve najteže ustupke – omiljene naložnice (žene), preko najdražeg konja, do bugarskih utvrđenja. Kod Bugarina sve može do trenutka dok mu Mutimir ne traži neku planinsku nedođiju. E onda dobija odgovor od bugarskog kana: “Ne dam ni parče bugarske zemlje“. Ipak, Mutimir se pred Srbima i Bugarima zaklinje bogu Perunu na mir između dva naroda. Zanimljivi i pristrasni filmski zapisi o istoriji Srednjeg veka na Balkanu, a mi nažalost nismo imali čak ni takav pogled na stvari!

Ostavite odgovor