ODLAZIM, A VOLIM TE

ODLAZIM, A VOLIM TE!

Živković je stvorio Pavićevića, napravio od njega političara, dao mu šansu da zablista. Ne mogu se porediti Pavićevićev i Živkovićev politički aktivizam, niti se ova dva političara mogu stavljati u isti koš. Ukoliko je Vaš stav o Živkoviću negativan, onda nemojte govoriti o Pavićeviću kao „svecu“ političke scene Srbije – jer on to nije bio, nije i nikada neće biti. Sve drugo su paradoksi.

 

Autor: Željko Pavićević

 

Zamenik predsednika Nove stranke podneo je ostavku. Mnogi su ovaj čin Vladimira Pavićevića ocenili kao „herojski“ i, kako bi to Vučić rekao, „istorijski“. Mnogi misle da su Pavićevića upoznali preko TV ekrana dok su posmatrali njegove performanse u Parlamentu Srbije. Neki su mu dodirnuli ruku na gradskim ulicama i pijacama, prozborili pokoju sa njim. Malo ko zna kakav je Pavićević zaista bio političar iza zatvorenih vrata.

Možda je nekima bio dobar profesor – docent je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Možda je nekima bio i dobar govornik u Parlamentu, političar, politikolog… Nemam problem sa tim, jer nekima su i Vučić, Milošević i Šešelj dobri govornici, političari, lideri, vođe. Ovde ću po prvi put posle svog „izbacivanja“ iz Nove stranke pokušati da objasnim ko je zaista gospodin Pavićević. To ne činim da bih nešto promenio u Vašoj percepciji ovog veoma interesantnog lika, već da bih ostavio trag i neku drugu priču o čoveku koji je bio ništa drugo do narcis političke scene Srbije, licemer i spletkaroš.

Budući da nijedan cilj u čijem sam definisanju učestvovao uoči izbora na izborima nije ostvaren, smatram da je jedina primerena reakcija da postupim u skladu sa principom etike odgovornosti za koji sam vezao svoje političko delovanje.“ Ovako je Vladimir Pavićević obrazložio podnošenje ostavke na mesto zamenika Zorana Živkovića (neki bi rekli umesto njega). Šta se to promenilo izborne 2016. u odnosu na izbornu 2014. godinu, a u vezi je sa ovom strankom? Ništa, osim da Pavićević ovoga puta, zahvaljujući lošijem koalicionom sporazumu i pogrešnoj političkoj proceni, neće biti poslanik Nove stranke u Parlamentu.

No, vratimo se na početak ove tužne „Vladine priče“. Posle osnivanja, koji je bio obećavajući, Nova stranka je baratala programskim i ljudskim kapitalom. Ponosno na svoju logistiku i infrastrukturu, predsedništvo donosi odluku o samostalnom izlasku Nove na lokalne izbore raspisane na opštini Voždovac. Za šefa izbornog štaba imenuje Pavićevića. Dobro organizovana kampanja i veliki entuzijazam članstva sa ove opštine su za rezultat imali plasman Nove stranke ispod cenzusa (1,49%) i ogromno razočarenje u redovima stranke, posebno Pavićevićevo. Ovoga puta je izostala ona „Ako imaš rezultat – nastavi, ako nemaš – pomeri se“.

Nova stranka će izaći na izbore sama, zato što ne vidimo nikog sa kim bi trebalo praviti predizbornu koaliciju, jer mislimo da su predizborne koalicije izborna prevara građana“ – naglasio je Živković nekoliko meseci pred vanredne parlamentarne izbore i vanredne izbore za lokalnu vlast u Beogradu. Ova izjava predsednika Nove bačena je na talon i posle unutarstranačke rasprave doneta je odluka da se na vanrednoj konferenciji, sazvanoj neposredno pred izbore, raspravlja o predlogu ulaska Nove u koaliciju sa Demokratskom strankom i da se taj predlog usvoji. Ovaj predlog je morao imati većinsku podršku, a Pavićevićev zadatak je bio da obezbedi većinu.

Korišćenjem „demokratskih sredstava“ on je to i učinio. Pavićević je predsednicima opštinskih odbora sugerisao da na konferenciju stranke ne šalju delegate koji nisu za ulazak Nove u koaliciju sa Đilasovom DS. Predlog je usvojen. Nova je na izbore izlašla sa Demokratskom strankom koja osvaja 19 mandata (6,03%) – od kojih su dva mandata pripala liderima Nove stranke. Takođe, dobija i jedno odborničko mesto u skupštini Beograda, koje će dve godine kasnije, neposredno pred vanredne parlamentarne izbore, biti „vraćeno“ demokratama. Pavićević „zamrzava“ svoje mesto na Fakultetu političkih nauka i postaje narodni poslanik. Njegov rejting raste, a Nove opada. Paradoks, zar ne?

Zivkovic_Pavicevic

Pavićević je bio jako dobar u gušenju unutarstranačke demokratije. Nebrojeno puta je svoju poziciju „javne ličnosti“ koristio kako bi zataškao ili sprečio iznošenje drugačijeg mišljenja, onog koje ne bi pogodovalo stranačkim organima. Bio je zagovornik uvođenja „vanrednog stanja“ unutar stranke i imenovan za šefa štaba u vanrednim okolnostima.

Posle sukoba Radulovića i Pavlovića sa Živkovićem, bio je „opasan“ protivnik saradnje Nove sa pokretom “Dosta je bilo”, nazivajući ga „Vučićevim projektom“. No, to ga nije sprečavalo da u nekoliko navrata vodi „političke“ razgovore i pregovore sa liderima ovog pokreta iza „zatvorenih vrata“. Nije tajna da su u DJB bili raspoloženi za eventualni prelazak „istaknutog“ poslanika u njihove redove. Takođe, nije tajna da Pavićević nije gajio simpatije prema konkurenciji u parlamentu, pre svih prema koalicionom partneru Borku Stefanoviću. Nazivajući njegovo delovanje levičarenjem i ismevajući ga pred članovima stranke, Živković je za svoje komentare o Stefanoviću nailazio na podršku i kod Pavićevića. Svojim insistiranjem na određenim kadrovskim rešenjima Pavićević je direktno uticao na stalni „egzodus članstva“, a u cilju građenja svog i srozavanja rejtinga stranke. Licemernom ponašanju Pavićevića nije bilo kraja. Znao je to i Živković.

Dve godine kasnije, posle „osvetljavanja Srbije“, velikog broja podnetih i jako malog broja usvojenih amandmana, izuzetne parlamentarne samopromocije svojih lidera, negativne selekcije i gušenja unutarstranačke demokratije, Nova stranka donosi odluku da ponovo na izbore izađe sa demokratama. Rezultati su skoro identični. Demokratska stranka sa partnerima prelazi cenzus (6,02%) i zbog ulaska većeg broja izbornih lista u parlament u odnosu na 2014. godinu, osvaja 16 mandata – od kojih samo jedan pripada Novoj stranci.

Dakle, ne radi se ovde o rezultatima stranke, jer njih nije ni bilo, već o neispunjavanju Pavićevićeve lične satisfakcije. On, reklo bi se, nije slučajno bio broj 35 liste „Za pravednu Srbiju“. Punih usta etike, pristao je da bude deo jedne istrošene priče u društvu Pajtićeve, Petrovićeve, Ničićeve i Stevanovićeve bulumente govoreći da je sam pristao na broj 35, da je on za njega izazov i da nije prepreka, a može biti velika šansa. Paradoks?

Ostajem u Novoj jer verujem u sistem ideja, vrednosti i mišljenja na kojem se temelji politika Nove i zato što verujem u hrabrost, posvećenost i čestitost ljudi koji su se okupili u Novoj“ – završava Pavićević. Teško da će „popularni“ Pavićević ostati da sedi u stranci „nepopularnog“ Živkovića. Licemerno je govoriti o „dobrom“ Pavićeviću i „lošem“ Živkoviću, kada se zna da su ova dva čoveka bili najbliži saradnici u Novoj – strogo upućeni jedan na drugog. Živković je stvorio Pavićevića, napravio od njega političara, dao mu šansu da zablista. Ne mogu se porediti Pavićevićev i Živkovićev politički aktivizam, niti se ova dva političara mogu stavljati u isti koš. Ukoliko je Vaš stav o Živkoviću negativan, onda nemojte govoriti o Pavićeviću kao „svecu“ političke scene Srbije – jer on to nije bio, nije i nikada neće biti. Sve drugo su paradoksi.

2 Comments

  • Nišlija kaže:

    E, moj Zorane kada ćeš da se opametiš? Marginalni član DS-a Boris, zahvaljujući tebi, postade šef DS i kasnije i šef države. To ti iskustvo beše malo pa opet uvede drugog stranog državljanina u Novu stranku koji ti opet u znak zahvalnosti, što bi rekli naši Nišlije, Zavuče do jaja. Opameti se ili se vrati u Zaplanje. Ti si pošten čovek ali ….! hoću reći nisi za politiku.

  • Borka kaže:

    Žao mi ješto najpametniji daju ostavku. Treba naša Skupština da ima tako pametne i obrazovane ljude, pa makar oni govorili i malo podrugljivo. Neka govori jer u našoj Skupštini ima svašta. I ja da se itam mnoge bih penzionisala, drugi neka odu na neki drugi posao , ali narod ne zaslužuje da njime upravlja i o zemlji odlučuje onaj ko nema pojma no o čemu i sedi tu za mnogo veliku platu u ovom vremenu. Kad bih se ja pitala Skupština bi bila sa mnogo manje oslanika da ostane dovoljno ara u budžetu. Neka nam ne skidaju više penzije jer se od ovog što dobijemo ne mogu ni računi platiti. Ipak novoj Skupštini želim srećan rad i da više misle na obični narod koji postepeno izumire od muke i nemaštine. Slušajte mudre i ametne ljude i one koji misle dobro ovoj zemlji.

Ostavite odgovor