irska-i-apple-kako-protiv-drzavnih-siledzija

IRSKA I “APPLE” – KAKO PROTIV DRŽAVNIH SILEDŽIJA?

Pravi neprijatelji Evropljana su oni malobrojni koji žive na grbači mnogih. Bez zajedničkih institucija, građane Evrope je nemoguće odbraniti od eksploatacije i anti-društvene prakse koje krupni kapital i njegovi politički agenti predstavljaju kao ekonomski zdravu logiku

 

Autor: Janis Varufakis
Originalno objavljeno na internet stranici autora

 

Uprkos nedvosmislenom evro-entuzijazmu Iraca, Evropska Unija se u kontinuitetu prema njima nekorektno ponašala. Kada su irski birači 2008. odbacili Lisabonski ugovor, EU ih je naterala da ponovo glasaju, sve dok na referendumu ne izglasaju „ispravan“ ishod. Godinu dana kasnije, kada su se privatne banke u Irskoj urušile – što je pretilo da njihovim, uglavnom nemačkim privatnim kreditorima nanese teške gubitke – Žan-Klod Triše, tadašnji predsednik Evropske centralne banke je vladu u Dablinu hitno obavestio da će ECB zatvoriti sve bankomate na smaragdnom ostrvu ukoliko irski poreski obveznici ne nadoknade štetu nemačkim bankama.

Irska je, oklevajući, pristala da tako postupi, njen javni dug je eksplodirao, broj ljudi koji emigriraju iz nje ponovo je počeo da raste. Čitava zemlja je zapala u malodušnost. Budući da je EU nastavila da odbija mogućnost suštinskog smanjenja dužničkog tereta prevaljenog na leđa ni krive ni dužne mlade generacije, Irci su, sasvim ispravno, zaključili da je EU narušila njihov suverenitet kako bi zaštitila strane bankare.

Kako se Irska “čupala” posle surove evropske kazne

Najefikasnije oružje kojim je Irska raspolagala u nastojanju da izbegne zapadanje u dužničku deflaciju bila je njena sposobnost da privuče američke tehnološke džinove, nudeći im kombinaciju evropskog zakonodavstva, dobro obučene radne snage koja govori engleski i korporativnog poreza od 12,5 odsto… Ali Evropska komisija sada taj specijalni odnos sa kompanijom “Apple” dovodi u pitanje zahtevom da kompanija na osnovu poreza Irskoj isplati 13 milijardi evra.

Da li je najnovija intervencija Komisije još jedan primer siledžijskog ponašanja EU i narušavanja suvereniteta Irske? Poređenje Trišeove intervencije iz 2009. s aktuelnim slučajem “Apple” nudi važne lekcije čiji značaj prevazilazi granice Irske, pa i Evrope.

U ranim godinama postojanja evro-zone nemačke finansijske institucije su preusmerile veliki kapital u irske komercijalne banke, koje su ga onda pozajmljivale ulagačima u nekretnine. Kada je balon 2008. pukao, cene zemljišta su se strmoglavile, dug je postao nenaplativ, a irske banke su kolabirale.

Evropska centralna banka (ECB) se tada prema Irskoj ponela s prezirom koji se može uporediti s britanskim ponašanjem u vreme Velike gladi (1845-52), naloživši vladi da uspostavi „finansijsku stabilnost“ kako bi i one najsiromašnije Irce naterala da otplate svaki evro koji su sada propale banke dugovale nemačkim kreditorima.

Šta je Stiv Džobs radio u Irskoj osamdesetih

Koreni nagodbe sa kompanijom “Apple” stariji su od ECB. Mladi Stiv Džobs je još 1980. posetio Irsku, koja se u to vreme upinjala da se iščupa iz ekonomske nerazvijenosti. “Apple” je na kraju u zemlji kreirao 6.000 novih radnih mesta, u zamenu za privilegovani poreski status koji je kompaniji omogućio da porez na prihode ostvarene drugde po Evropi ne plaća tamo gde je ih je i stekla. Do današnjeg dana, novac zarađen prodajom svakog ajfona u Parizu ili Stokholmu, kad se odbiju troškovi njegovog sklapanja u Kini, ide irskoj podružnici “Apple Sales International” (ASI). Zahvaljujući izvornom sporazumu firme i Irske, ASI plaća zanemarljivo mali porez na tu zaradu, čime je praktično izuzet od plaćanja korporativnog poreza po ionako ultra niskoj stopi od 12,5 odsto.

Ovaj aranžman je takođe zahtevao da se inače agilna Poreska služba SAD (IRS) ovome ne protivi. Profiti ASI proističu iz prava na intelektualnu svojinu, koja podrazumevaju da se istraživanja i razvoj u okviru kompanije obavljaju isključivo u SAD, i to najvećim delom uz finansijske podsticaje američke vlade. Porez na te profite je, stoga, trebalo da bude plaćan u SAD.

Kako američka moćna poreska služba žmuri

Zanimljivo je, međutim, da IRS nije naterao “Apple” da plati porez na profite ostvarene na osnovu prava na intelektualnu svojinu registrovanu u SAD. Umesto toga, “Apple” je ASI-ju naplaćivao simboličan iznos da bi mu zauzvrat omogućio da ostvaruje profit na osnovu prava na intelektualnu svojinu, za šta je IRS-u plaćao zanemarljiv porez. Istovremeno, ASI-ju je omogućeno da u Irskoj zadrži profit u visini od približno dve trećine prihoda ostvarenog prodajom svakog “Apple” proizvoda izvan teritorije SAD. Rezultat svega ovoga je to da je “Apple” nagomilao neoporezovane rezerve gotovine do blizu 230 milijardi dolara.

Za razliku od 2009, vlada Irske sada se usprotivila odluci EU u slučaju “Apple”, ukazujući da je poreska politika u nadležnosti zemalja članica, a ne Unije. A u zajedničkom pismu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i liderima svih drugih zemalja članica, 185 američkih direktora ocenilo je kako je EU opet otišla predaleko, nanoseći štetu kako irskoj tako i evropskoj privredi.

Ovo nije pitanje irskog suvereniteta. Kompanija “Apple” ne bi sebi napravila bazu u Irskoj da nije evropskog jedinstvenog tržišta, zajedničkog dobra koje zahteva zajednička pravila. Jedno od tih pravila jeste da vlade zemalja članica ne mogu da nude pomoć nekim kompanijama kakva ne stoji na raspolaganju i drugim.

Pouka: Uvek profitiraju najjači

Pouka koju bi trebalo izvući iz poređenja Trišeove intervencije iz 2009. i sadašnjeg stava Evropske komisije u slučaju kompanije “Apple” je jednostavna: pravi neprijatelji Evropljana su oni malobrojni koji žive na grbači mnogih. Bez zajedničkih institucija, građane Evrope je nemoguće odbraniti od eksploatacije i anti-društvene prakse koje krupni kapital i njegovi politički agenti predstavljaju kao ekonomski zdravu logiku.

Triše je narušio irski suverenitet kako bi nemačkim bankarima omogućio da se ovajde na račun irskih poreskih obveznika. ECB bi, kao meru restitucije, trebalo da na svoja leđa preuzme deo irskog javnog duga. Ali EU ne sme da dopusti Irskoj da zloupotrebljava zajedničko evropsko dobro tako što će kompaniji “Apple” ponuditi uslove kakve nijedna druga zemlja članica ne može. Pravi odgovor na nepravde iz prošlosti bio bi obnova suvereniteta u Evropi u kojoj se moćnima – bili oni nemački bankari ili američki proizvođači pametnih telefona – ne dozvoljava da profitiraju na slabima.

Ostavite odgovor