STVARNO_V(L)AŽNE_TEME

STVARNO V(L)AŽNE TEME

Primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine, odložena je do 2019 godine! Sedamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina

 

 Autor: Olivera Jović

 

Iritirana (polu)veštim maskiranjem istinskih problema koji su prisutni u proizvodnji i distribuciji hrane u Srbiji, kao građanka i osoba koja sa strane posmatra ne samo skandalozno prepucavanje oko jednog brenda i njegovog oglašavanja, već i mnoge druge afere koje su ostale samo trodnevno čudo na medijskom nebu Srbije, odlučila sam da poznatim i uticajnim dam nekoliko ideja oko kojih mogu i trebaju da dižu frku u narednim mesecima.

Hajde da pričamo o AFLATOKSINU. Znate, to je ono što deca piju, belo je i neke čike i tete iz nadležnih “institucija” su odlučile da je u redu da njegove vrednosti budu 20 PUTA veće od onih dozvoljenih u Evropskoj uniji. A naša zemlja, koja se zove Srbija, i u kojoj živimo, bogata je ZEOLITOM (specifično klinoptilolitom), koji je dovoljno dodati u ambare sa kukuruzom (jer ima antitoksično dejstvo i vezuje aflatoksin za sebe) i rešiti problem. Da li ste primetili velike kamione-hladnjače sa mlekom koji dovoze tu čudnu supstancu u srpske mlekare? Nije li vam sumnjivo što litar svežeg mleka na pijaci košta 60 dinara, a mleko u tetrapaku 78?

Napomena:  Znate, ne hrane se samo krave kukuruzom. I svinje se hrane kukuruzom. I koke.

Hajde da pričamo o REFERENTNOJ NACIONALNOJ LABORATORIJI za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka i laboratoriji za fizičko-hemijska ispitivanja hrane i hrane za životinje koje Srbija još uvek nema. Samo nekoliko činjenica oko kojih bi trebalo ozbiljno da se zabrinete:

  • Meso, ali i ostali proizvodi koji stižu u Srbiju prihvataju se sa dokumentacijom koja ih prati, bez kontrole u našoj zemlji. Uvozi se meso lošeg kvaliteta, ili čak meso kome je u EU istekao rok upotrebe. U Srbiji su duži rokovi upotrebe nego u zemljama EU, pa pravno gledano niko ne krši zakon. Ali se znatno utiče na kvalitet zdravlja ljudi. 
  • Analize brašna i hleba plaćaju sami mlinari i pekari.
  • Prilikom uvoza prehrambenih proizvoda oslanjamo na podatke o kvalitetu i analize iz zemalja iz kojih proizvodi stižu.
  • Ono što je predviđeno za otpad, za životinjsku hranu naše kompanije kupuju i onda prodaju kao meso treće kategorije. Jasno je da je pravilnik o kvalitetu uvoznog mesa izlobiran. Iako su pravila striktna nigde ne piše koliko tačno proteina životinjskog mesa mora biti u prerađevinama. Meso je prepuno soli, aroma i želatina, a ekonomska nemoć građane primorava da kupuju meso lošeg kvaliteta.(1)

Hajde da pričamo o PESTICIDIMA. Primena zakona koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, a koji je usvojen još 2009. godine, odložena je do 2019 godine! Sedamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima, sumnjivog kvaliteta, od kojih mnogi izazivaju neplodnost i rak, a u zemlji se zadržavaju po 20 godina. Više od 90 odsto pesticida se uvozi. U našoj zemlji se i dalje koriste pesticidi koji su u drugim zemljama zabranjeni, poput DDT – koji izaziva rak i neplodnost.

Inače, Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. To se neće promeniti, jer će i naredne četiri godine sredstva za zaštitu bilja moći da se uvoze bez ograničenja. Zato potrošačima niko neće moći da garantuje koliko je naša hrana zdrava.(2)

Hajde da pričamo o GLIFOZATU. Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifozat, aktivnu supstancu za koju je komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak. Glifozat izaziva:  anomalije unutrašnjih organa, omekšavanje kostiju, odumiranje ćelija ljudske placente, spontane pobačaje, degeneraciju spermatozoida, poremećaje srca. Gde glifozat padne, samo GMO rastu. Ali, ne lezi vraže – glifozat je aktivna supstanca koja se nalazi na listi odobrenih supstanci u EU i u Srbiji, tako da su sredstva na bazi ove aktivne supstance u prometu u svim zemljama članicama EU, kao i u Srbiji. Glifozat izaziva deficit hranljivih mikroelemenata u biljkama – biljke postaju slabije i manje hranljive vrednosti. Osim toga glifozat ubija korisne bakterije u tlu koje biljku hrane azotom. Na oznaci za Raundap Pro se kaže ,,Izbegavati kontakt herbicida sa lišćem, zelenim stabljikama, izloženim nedrvenastim korenjem, plodovima, željenim biljkama i drvećem, jer je moguća ozbiljna šteta ili uništenje. Krajnja pažnja je potrebna pri upotrebi ovog proizvoda da bi se izbegla šteta željenim biljkama i usevima”.

Hajde da pričamo o TRŽIŠTU HRANE. Dve trećine trgovinskih lanaca u Srbiji je u rukama stranih kompanija – Deleza i Agrokora. Trgovinska globalizacija trebalo je da donese benefite poput rasta prihoda malih poljoprivrednih proizvođača usled pristupa različitim tržištima, kao i niže cene za potrošače. Međutim, u našoj zemlji ti pozitivni efekti su izostali. Analizom podataka koju je izvršio Ekonomski institut i Institut za ekonomiku poljoprivrede od 2000. do 2012. godine utvrđeno je da je cena svinjskog mesa uvećana za 60 odsto, jabuka i pilećeg mesa za 83, krompira za 87 odsto, pasulja za 106, a mleka čak 119 odsto.

Supermarket revolucija” u Srbiji ne samo što nije donela korist potrošačima i malim poljoprivrednim proizvođačima, već su tržišne promene omogućile pojedinim biznis entitetima da zauzmu “monopolske” pozicije, otvoren je prostor za funkcionisanje sivog tržišta, nelojalnu konkurenciju, neprihvatljiv rast cena prehrambenih proizvoda i razne vrste manipulacija i prevara u sektoru prehrambene industrije.(3)

 

Reference:

(1) Na trpezi otpad iz Evrope

(2) Otrovasmo se pesticidima dok čekamo zakon

(3) Dobre predloge nema ko da čuje

 

One Comment

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.