Foto: Milos Stojanovic

CANDY WAS HERE

Nije čudo što Candy Dulfer stalno dolazi u Niš i što ju je publika „prisvojila“. Ona je ne samo zasluženo počasna građanka Niša, već ujedno i najbolja moguća ambasadorka Nišvilla u svetu. I zato da parafraziram naslov numere koja joj je donela slavu, pre više od dve i po decenije: CANDY WAS HERE!

Srdjan Stojanovic, autor blog strane Vreme je!

 

 

Foto: Miloš Stojanović

 

 

 

Posle više od nedelju dana karnevalskog raspoloženja u gradu, uz učešće preko 700 izvođača i više desetina hiljada ljubitelja muzike u nedelju 13. avgusta je pala zavesa na ovogodišnje izdanje Nišville jazz festivala. Simbolično, na završnoj večeri počasna građanka Niša postala je holandska saksofonistkinja Candy Dulfer, koja je po četvrti put gostovala na festivalu – na opšte zadovoljstvo i odobravanje raspoložene publike.

Šta reći o ovom festivalu, a da nije to uobičajena muzička kritika ili reportaža? U muzičkim stilovima jazza i njemu sličnih formi ne treba trošiti reči – na Nišvillu je bilo svega i svačega. O selekcionim kriterijumima za pojavljivanje može se napisati poduži esej. Produkcija, zvuk i slika može biti predmet diskusuje. Ali pre svega treba izneti jednu generalnu (zbirnu) ocenu svega što festival predstavlja, ne treba ići u pojedinačne detalje – Nišville je definitivno ponos svoga grada, regiona i Srbije. I svake naredne godine je sve bolji i bolji!

Ali festival treba i kritikovati: Tokom festivalskih i pred-festivalskih dana toliko je umetničkih dešavanja raznih vrsta da je prosto nemoguće za jednu osobu da ih isprati na adekvatan način. Muzički programi se dešavaju na više pozornica čiji se programi preklapaju – pa istinski ljubitelji muzike moraju da se opredele između više vrsnih izvođača. Izgleda da je bogatstvo programskih ponuda Nišvilla u stvari mana! U tom smislu moglo bi da se konciznije svedu satnica i programski sadržaji na mnogobrojnim pozornicama u niškoj Tvrđavi. Jazz muzika je sama po sebi dovoljno široko definisana da trpi velike stilske varijacije i forme. Takođe, jazz istorijski potiče iz SAD, ali je odavno postao kosmopolitska umetnost – inkorporirajući u sebe autore, izvođače i publiku sa svih meridijana. U tome i jeste tajna njegove globalne raširenosti i popularnosti.

Tim ljudi na čelu sa Ivanom Blagojevićem je dugo godina ratovao sa ograničenjima sredine, novčanom nemaštinom, političkim i kvazi-političkim faktorima koji su uticali na razvoj festivala. Trebalo im je više od dvadest godina strpljenja, vere i rada dok se njihova vizija Nišvilla, Niša i Srbije nije ostvarila i etablirala. Zato se sada bez preterivanja može reći da je festival jedan evropski relevantan kulturni i muzički događaj, sa nivoom, klasom i zasluženim uspehom.

Na kraju želim da iznesem i jedan krajnje subjektivan izbor nezaboravnih muzičkih koncerata sa ovogodišnjeg praznika jazza: Esma’s Band Next Generation (Makedonija), Gverillas Big Band (Slovenija), Tom Harrell Trip (USA), Al Foster Quintet (USA), Nik West (USA), Alpha Blondy (Obala Slonovače-Francuska), Tony Momrelle Band (GB), Nišville Tango Big Band Project (Argentina-Srbija), Patti Austin (USA).

Kao poseban doživljaj ostaće četvrto pojavljivanje u Nišu holandske saksofonistkinje Candy Dulfer. Ne samo da je ona jedna izuzetna umetnica koja je uvek dobrodošla na svakoj pozornici ovoga sveta – već njen pristup savremenoj muzici objedinjava sve one bitne tačke, odlike i vrednosti koje definišu i Nišville: Oslonjenost na tradiciju, ali uvek nešto novo i eksperimentalno, svežina i pozitivno raspoloženje u prezentaciji za sve ukuse, predstavljanje novih lica u sastavu, komunikacija sa publikom. Zato i nije čudo što Candy Dulfer stalno dolazi u Niš i što ju je publika „prisvojila“. Ona je ne samo zasluženo počasna građanka Niša, već ujedno i najbolja moguća ambasadorka Nišvilla u svetu. I zato da parafraziram naslov numere koja joj je donela slavu, pre više od dve i po decenije: CANDY WAS HERE!

Fotografije sa Nišvilla pogledajte u galeriji slika

Autori: Slađana Petrović – Magic Light Production i Miloš Stojanović

 

Ostavite odgovor